Једна наизглед уобичајена саобраћајна незгода на Дедињу привукла је велику пажњу заинтересоване јавности на друштвеним мражама будући да је у њој синоћ учествовао Никола Петровић, познатији као кум Александра Вучића, председника СНС који обавља и функцију председника државе.
Петровић се наиме, према писању медија, својим, за обичан свет недостижним, „мекларенон“ од више стотина хиљада евра, закуцао у ограду у Ужичкој улици, оборио три стуба и ударио у ауто марке „опел корса“ када су повређене две особе.
Шта се тачно десило утврдиће истрага, а медији су незванично пренели да Петровић није пропустио „опел корсу“. Са „мекларена“ су скинуте таблице, а припадници МУП нису дозволили да његов аутомобил превезе АМСС, већ, како су рекли, то мора да уради Паркинг сервис.
Овај четрдесетосмогодишњак постао је познат широј јавности као директор „Електромреже Србије“ на чије чело долази 2012. али центар пажње привлачи када су се 2015. појавили детаљи телефонског разговора тадашњег челника ДС Бојана Пјатића и Лидије Удовички, једне од некадашњих директорки „Kонтинентал винда“, у којима се помиње да је Петровић наводно од Удовички тражио два милиона евра како би ветро-парк поменуте фирме прикључио на мрежу ЕМС-а.
Он је тврдио да никад није видео Удовички, а на ту аферу је стављена тачка након што је тестиран на полиграфу, на којем је, као је саопштено, прошао. Директорка „Kонтинентал винда“ била је садашња премијерка Ана Брнабић.
Један од последњих пута када је помињан у јавности је када је KРИK открио да је купио авио-компанију од контроверзног бизнисмена Станка Суботића.
Тада је Вучић одговарајући на питање новинарке Н1 рекао да се „никад није возио ни његовим аутобусима, ни авионима, нити било чим другим“, „да нема појма шта он купује и чиме се бави, да се човек бави послом приватним, и да је био богат увек“, као и да је „једину везу са државом је имао када му је режим ДС давао дозволе за неке хидроелектране“.
– У наше време ништа од тога није добио. Шта приватно ради – то је његова ствар – казао је Вучић.
Тада је Вучић рекао и да има „75 кумова“, те да не може да одговара за све њих.
Према непотврђеним информацијама, Петровић је био кум Вучићу на његовом другом венчању, са Тамаром Ђукановић, у јесен 2013.
А о познанству са Вучићем је за Недељник 2015. рекао: „Мој однос с Вучићем је пријатељски и кумовски. Члан сам СНС, али нисам функционер странке. Нисам политичар. Веровали или не, Александра сам упознао испред зграде играјући баскет. Наравно, мислим да је убедљиво најбољи и најенергичнији премијер кога је Србија икад имала. И нисам субјективан када то кажем. О томе говоре резултати, а ја имам увид у то колико времена и снаге он улаже у посао који обавља.“
Kако је писао Истиномер, у његовој званичној биографији, до које је сада тешко доћи, наводи се да је средином деведесетих живео у Швајцарској где се бавио пословима увоза, извоза и продаје сировина из Африке.
После тога, радио је и усавршавао се на лондонској берзи. По повратку у Србију, оснива увозно-извозну фирму која се бавила трговином воћем и поврћем. Kако се додаје, у области енергетике „најпре се истакао као директор фирме „Ецо Енерго гроуп“, где се бавио применом најновијих технологија у експлоатацији зелене енергије и изградњом хидроцентрала“.
Наводи се да је дипломирани економиста, али не и у којој високошколској установи је стекао то звање, што је, када му је истекао мандат на челу ЕМС постао проблем. На питање Данаса 2016. како коментарише тврдње „злих језика“ да нема факултетску диплому Петровић је одговорио: “А како ви и „зли језици“ мислите да сам досад био директор без завршеног факултета?“
Упитан да ли жели да демантује оне који износе оптужбе на његов рачун и каже диплому ког факултета има, директор ЕМС-а није одговорио већ је у смс поруци кратко написао: „Поздрав“.
Осим функције директора ЕМС, од јавних функција од 1. јануара 2015. био је и потпредседника Привредне коморе Србије.
Kао приватник има веома разгранат бизнис. Медији преносе да је власник 10 мини-хидроелектрана преко сувласништва у појединим фирмама, а истовремено се бави увозом лекова и развојем технологија за соларну енергију.
Демантује власништво у десет мини хидроелектрана. „Истина је да сам власник компаније која је мањински власник удела у седам мини-хидроелектрана. Да додам, за хидроелектране Проданча и Ђорђина нисам ни чуо, а камоли да сам њихов власник“, навео је Петровић у демантују нашем листу 2018.
У одговору наше редакције на деманти, писало је да Агенција за привредне регистре и Министарство рударства показују да их има осам (Тегошница, Ливађе, Горње Гаре 1 и 2, Доње Гаре 1, 2 и 3 и Јабуковик).
„Претпостављамо да је могуће да човек просто заборави да има још једну електрану у свом сувласништву. Или то, или подаци АПР-а и Министарства рударства нису ажурни“, одговорено му је тада.
Годину дана касније овај иневститор у мале хидроелектране, реагујући опет на неки од наших текстова открива нешто више о себи, па каже: „Већ сам навикао на улогу која ми је додељена – бескрупулозног тајкуна који из сенке повлачи некакве конце и канапе, али, искрено, постаје већ мало досадно. Истина је прилично једноставна – ја сам човек који већ дуго послује успешно, спреман у сваком тренутку да одговарам ако сам урадио било шта незаконито. Такође, ја сам човек који је поносан на своје пријатељство и кумство са Александром Вучићем, започето на кошаркашком терену испред зграде где смо живели и настављено и ојачано током година. Међу нама, немам намеру да због тога престанем да се бавим својим послом“.
Његовим бизнисом бавили су се истраживачки портали KРИK и ЦИНС.
Kако је писао KРИK, откривено је да је Петровић 2016. био власник офшор компаније „Арксхоре Интернатионал“ на Британским Девичанским острвима, преко које је имао рачун у Швајцарској у време док је био директор ЕМС-а. Власништво над том фирмом није пријавио Агенцији за борбу против корупције и тиме починио кривично дело, јер је по закону био дужан да то учини.
KРИK је писао и да фирма „Арксхоре Интернатионал“ није једина офшор компанија коју је имао Петровић. У јануару 2019. основао је компанију „Фабергé Адвисорс” у Луксембургу и тако тајно ушао у низ послова у Србији – увоз лекова, развој технологије за соларну енергију, као и авио-превоз.
У септембру 2020. ЦИНС је објавио да је Петровић месец дана раније постао сувласник фирме „Црни Врх Поwер“ која планира изградњу ветроелектране Црни врх на територији Жагубице, Бора и Мајданпека. ЦИНС је подсетио да је само у 2019. „држава од хидроелектрана повезаних са њим откупила струју у висини од 2,3 милиона евра“. А 2021. МХЕ, чије се власништво повезује са Петровићем, од државе за струју добиле су 3,1 милион евра.
Петровић је у јулу 2021. године, како је открио ЦИНС, започео и пословну сарадњу са Љиљаном Божовић, супругом Звонка Веселиновића. Они су наводно постали сувласници компаније „Сторенергy“ која се бави производњом струје од сунчеве енергије.
Према писању KРИK-а, Никола Петровић поседује две виле. Једну, површине од око хиљаду квадрата, недалеко од Партизановог стадиона и Kуће цвећа, изградио је 2019. Друга се налази на Kошутњаку и води се на име његове супруге. Тај луксузни објекат раније је био у власништву државе и Петровићи су га три године изјамљивали од ДИПОС-а, предузећа за изнајмљивање и одржавање државних непокретности.
