Никола Селаковић, актуелни министар спољних послова у Влади Ане Брнабић, поново је у фокусу јавности. “Специјалац” председника Вучића (који је био и његов секретар) за питања цркве али и правосуђа, сада шлајфује у блату Савамале, под теретом тешких оптужби које истражују и тужилаштва.
Тешке је оптужбе упутила на Селаковићев рачун потпредседница ССП Мариника Тепић, рекавши, између осталог, да је утицао на полицајца Горана Стаменковића да призна кривицу у једној од истрага ове афере да би му заузврат легализовали нелегални објекат.
Селаковићев отац је био високи функционер СПС-a и директор државног предузећа током 90-их, а млади Никола учланио се у Српску Радикалну странку.
Завршио је Шесту београдску гимназију. После основних и мастер академских студија на Правном факултету у Београду, од 2010. године похађа докторске студије. Током студија три пута је побеђивао на такмичењу у беседништву на Правном факултету. Био је члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition“, а 2007. године добио је прву награду Алан Вотсон Фондације за пројекат „Душанов законик и правни транскрипти“.
На Правном факултету 2009. године постаје стручни сарадник у настави на предметима „Упоредна правна традиција“ и „Национална историја државе и права“, на којима је 2010. изабран за асистента.
Сукоб интереса
Агенција за спречавање корупције закључила да се Селаковић налази у сукобу интереса и препоручила његово разрешење са функције министра правде.
Подсећамо, Селаковића је Агенцији у априлу 2014. године пријавило Удружење судијских и тужилачких помоћника Србије због сумње да се водио интересима када је за функције заменика јавног тужиоца и судије, као члан Државног већа тужилаца и Високог савета судства, гласао за своје блиске сараднике из Министарства.
Он се „теретио“ да је директно учествовао у њиховом одабиру за кандидате на више функције, а реч је о Радомиру Илићу (актуелном државном секретару) и Мирјани Михајловић, који су тада били његови саветници.
Он се жалио и одлука о жалби је донета тек шест година касније, уместо после неколико месеци, али је моменат у коме се доноси све само не случајан.
Координација односа Вучића и СПЦ
После тога, утисак је, на позицији секретара председништва, Селаковић се највише бавио односима са Српском православном црквом, нарочито кад је реч о политици режима према Косову и Метохији, будући да је Свети Синод увек јасно поручивао да је КиМ нераскидиви део Србије. Део владика је у њему видео човека задуженог да врши притисак на СПЦ и амортизује ставове који нису у складу са актуелном државном политиком.
Портал Нова је раније писао да је Селаковић непосредно пред посету митрополита црногорског-приморског Амфилохија, након избора у ЦГ, вршио јак притисак на блаженопочившег патријарха Иринеја, говорећи му да скрене пажњу Амфилохију да не критикује Вучића.
Иначе, Селаковић је у СПЦ близак и са владиком Стефаном Шарићем, духовником бројних естрадних личности блиских режиму и протагонистом вакцинације у кампањи режима. Њихова заједничка улога је да одређују ко ће добити послове на Храму Светог Саве у које се улажу милиони, односно на који начин ће се трошити средства за завршетак унутрашњих радова.
Снажно подржао Мила Ђукановића
Велико незадовољство међу Србима је изазвао 2015. године Никола Селаковић када је отишао на велики конгрес ДПС-а (странке Мила Ђукановића) у Подгорицу и у име државе Србије и Александра Вучића снажно агитовао за политику Мила Ђукановића одржавши срцепарајући говор „братске подршке“.
Наравно, режимски медији су ту срамотну подршку Милу прећутали и покушали да сакрију од јавности у Србији да би Вучић наставио да се фолира да је у „сукобу“ са Миловом политиком (заједнички саветници су им Беба Поповић и Млађан Динкић).
Србин.инфо, Нова
