Поставља се питање „ко је режисер“ кризе у БЈР Македонији. Хипотетички, постоји више опција. Прва је да је укупна криза у БЈР Македонији резлтат слабости, корумпираности, дужине владања ВМРО-ДПМНЕ и сукобљавања са опозицином СДСМ.
Друга солуција је да потписи за политичке протесте и алармирање албанскг тероризма припадају појединим обавештајним службама суседних држава БЈР Македоније као и великим службама које контролишу Балкан.
Трећа опција је мешавина прве две.
Терористи са Косова и из Македоније
На основу информација, динамика кризе у БЈР Македонији води ка паду владе Груевског али и притиску албанског фактора за федерализацијиу државе. Државни званичници у Скопљу тврде да је напад у Куманову починила једна од најопаснијих криминалних група с политичким амбицијама у региону која је ушла у Македонију с циљем напада на државне институције и стратешке циљеве и са намером да изазове страх и нестабилност.
Све групе са чијим организовањем се непосредно доводи у везу Даут Харадинај, рођени брат Рамуша Харадинаја и посланик његове странке у Скупштини Косова, имале су као главнокомандујућег Малића Ндрецаја. У напад су биле укључене и групе из Македоније којима су командовали Џезаир Шаћири, Скендербег Хабиби и Џеват Хасани. Оне су учествовале и у нападу на македонску караулу Гошница, на граници са Косовом у априлу.
Пошто су у терористичку акцију умешане структуре Албанаца и са Косова, албански премијер Еди Рама и министар иностраних послова Косова Хашим Тачи отказали су најављену посету Македонији. Према ранијој најави, Рама и Тачи требало је да се састану са лидерима водећих политичких формација македонских Албанаца – лидерима Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Алијем Ахметијем и Демократске партије Албанаца (ДПА) Мендухом Тачијем.
Последњих неколико месеци из Приштине и Тиране стижу претећи захтеви поводом потребе стварања “природне” или “велике Албаније”
Захтеви Запада: “Оставка владе Груевског”!
Ситуаицја у БЈР Македонији је “трусна”. По оцени потпредседника Собрања и бившег министра спољних послова Македоније Антониа Милошоског ”Тренутна безбедносна ситуација у Македонији је под контролом, али ипак је осетљива. План терориста је био да се поделе и изврше нападе на тим локацијама. Циљ је био да се изазове општа паника, да буде жртава, укратко, дестабилизација државе. Изабрали су да играју на карту где смо рањиви, а то су међуетнички и међурелигијски односи“.
Медији преносе информације да је српска војна служба безбедности упозориле македноске службе још у априлу око могућности ескалације албанског тероризма али тој информацији у тајним службама у Скопљу није дата значајнија пажња.
Ипак најзначајнија је порука ЕУ и Зпада да садашња влада Груевског поднесе оставку и припреми услове за превремене изборе. Потпредседник Европског парламента Александар Граф Ламсдорф позвао је премијера Македоније Николу Груевског да поднесе оставку како би допринео смиривању ситуације, а група амбасадора позвала је лидера опозиционе СДСМ Зорана Заева да се врати у парламент и смири полиитчке страсти које воде државу у неконтролисана стања.
После терористичког деловања албанских екстремиста у Куманову, министарка унутрашњих послова Македоније Гордана Јанкуловска и министар за транспорт и везе Милета Јанакиевски поднели су оставке. Како су пренели македонски медији, МУП ће убудуће водити досадашњи директор Бироа за јавну безбедност Митко Чавков, а Министарство за саобраћај и везе Владо Мисајловски, досадашњи директор Јавног предузећа Државни путеви.
Лидер Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Зоран Заев изјавио је да ће се његова странка вратити у Собрање када премијер Никола Груевски поднесе оставку. Очигледно је могућ притисак Запада на власт и опозицију да се због балканске стабилности договоре око преврмених избора.
Поводом актуелне ситуације око Кумаонова Србија је појачала безбедност границе према БЈР Макеоднији „због спречавања преливања сукоба”. Исто је то урадила и Бугарарска. Бугарска је појачала војне снаге на граници са Македонијом због политичке кризе у тој земљи и последњих догађаја у Куманову, јавили су македонски медији.
„Војска је на граници и припрема тактику за случај да се стање у Макеоднији погорша“, рекао је бугарски премијер Бојко Борисов у парламенту у Софији. Бугарска је, казао је он, спремна да у случају потребе прими око 90.000 Македонаца који имају бугарске пасоше.
Никос Арванитес, Атина
Балкан магазин