Ко је у Вучићевој власти у протеклих годину и по дана узео провизије у пословима са фармако-мафијом?

На сумњиве послове у апотекарским установама и избегавање Закона о јавним набавкама Државна ревизорска институција упозорила је још пре годину и по дана, али се од тада ништа значајније није догађало док није на снагу ступио нови Закон о јавним набавкама.

У извештају за пословање у 2011. години (за 46 контролисаних институција) ДРИ је објавила да је због тога што се не спроводе процедуре јавних набавки злоупотребљено чак 47 милијарди динара или око 400 милиона евра државних пара. У томе су, како су тада навели, предњачиле државне апотеке код којих је под знаком питања било око 33 милијарде динара. Од 78 апотека, од којих су 44 пословале у оквиру домова здравља, само четири су спровеле поступак јавних набавки. Упозоравали су и на то да су „апотеке сада више трговци лековима него што обављају своју фармацеутску и здравствену делатност” и најавили да ће тражити да се у закону тај део хитно промени. 

У извештају се такође напомиње да је већина апотекарских установа током те године лекове који се болесницима издају на рецепт набављала без претходно расписаних тендера. Представници апотекарских установа, не поричући углавном да тендера није било, позивали су се на одредбе члана 7 Закона о јавним набавкама који говори о куповини лекова за које тендер није обавезан. Међутим, у мишљењу државног ревизора наведено је да се те одредбе закона не могу примењивати на набавку лекова који се издају на рецепт.

Како је на помолу било разбијање добро уиграног и разрађеног посла, апотекари су изјаве ревизора окарактерисали као тенденциозне и засноване на погрешном тумачењу Закона о јавним набавкама поручујући овој установи да би требало „јасно и недвосмислено уредити и питање набавки лекова у државним апотекама, а не да се сензационалистички износи тврдња да је незаконито потрошено 33 милијарде динара, што је износ који је чак и већи од укупне вредности издатих и фактурисаних лекова на рецепт, а на терет средстава РФЗО-а за ту годину”.

Иако је избегавање тендера било очигледно, апотекари су тврдили да то није била последица махинација, већ тешког стања на тржишту лекова. Наводно није било снабдевача који су могли да гарантују дугорочна снабдевања, па су због честих несташица били принуђени да тако раде. Подсетили су надлежне да „свој доходак и плате за запослене обезбеђују на тржишту и за то не добијају новац из буџета, а обезбеђују грађанима све лекове без обзира на то што им РФЗО плаћа и са 300 дана закашњења”.

Као што је „Политика” већ писала, већина апотекарских установа је спроводила јавне набавке тако што су слале веледрогеријама упите и прикупљале понуде. Свака апотекарска установа је имала комисију за набавку. У том поступку саме апотеке су бирале понуђаче за одређене врсте робе.

Попусти су играли велику улогу у уговарању, важнију и од цене јер се најчешће бирао управо лек скупљег добављача који је нудио већи попуст уз услов да обезбеди бржу наплату од РФЗО. Апотеке нису пријављивале ову зараду која није била занемарљива и која је завршавала у апотекарским установама, а према проценама Светске банке износила је 15 одсто од цене лека.

Како „Политика” сазнаје, Друштво против корупције из Зрењанина је упутило захтев Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки да се категорија забрани попуста који добављачи нуде искључиво на име краћих рокова наплате од РФЗО-а.

– Иако је повод била јавна набавка Апотека Нови Сад, комисија је донела начелни правни став средином прошлог месеца и констатовала да овакав попуст није дозвољен у јавним набавкама – каже Зоран Башић, председник Друштва против корупције из Зрењанина.

Ова организација је израчунала колико РФЗО годишње даје за набавку лекова који се издају на рецепт?

– У 2012. РФЗО је за лекове који се издају на рецепт издвојио око 32, а у 2013. око 31 милијарду динара. Простом рачуницом, када се одбије ПДВ од 10 одсто и апотекарска маржа од 12 процената, долазимо до износа 24–25 милијарди динара по години. Када се одбије просечан попуст на цену од око двадесетак процената, долази се до приближне зараде на попусту од три до четири милијарде динара. Тачан износ за 2013. годину може утврдити ДРИ – каже Башић.

———————————————————————————————

Уштеда у Словенији до 35 одсто

Централизоване јавне набавке болничких лекова уштеделе су Србији до сада 32 милиона евра, али оне нису никаква новина у европским државама. Словенија је врло успешно спровела ову реформу и, према информацијама Светске банке, забележене су уштеде од 35 одсто. Спроводи је већ неколико година и Хрватска, али по другачијем моделу, присутна је и у половини земаља Европске уније, али је чланицама остављена слобода да саме одлучују и организују питање набавке.

Овај систем у ЕУ уведен је пре готово 20 година, оснивањем тела за централизоване јавне набавке која су набављала одређене производе и услуге за државну управу. Најчешће се почињало са набавком ИТ опреме, па се прешло на канцеларијску опрему и намештај, услуге чишћења, обезбеђења, осигурања, авио-карата за службена путовања итд.