Ко је заташкавао и крио српски удео у Загребачкој банци?

ПРВИ потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је у петак да се води истрага о случају Загребачке банке и да ће јавност бити обавештена о резултатима. Ова информација стигла је истог дана када је у Влади Србије, министру грађевинарства и урбанизма Велимиру Илићу предата комплетна документација која доказује да Србија има удео у Загребачкој банци. „Новости“ су у петак имале ексклузивни увид у те доказе, а министар Илић нам је рекао да ће папире предати надлежним службама.

Како су „Новости“ писале претходних дана, веза Загребачке банке и Србије настала је још 1977. године. Тада су се Кредитна банка Загреб и Југобанка удружиле у Загребачку банку, а српско власништво волшебно је нестало у вакууму од 1989. до 1990. године, када је ова банка претварана у акционарско друштво. То се јасно види из оснивачког Самоуправног споразума о удруживању из 1977. године, и Самоуправног споразума о оснивању из 1986. године. Ова два документа налазе се међу предатом документацијом и, како смо имали прилике да видимо, ту је јасно истакнуто да Југобанка има власнички удео у Загребачкој банци. Сигурно је да тај пакет акција има позамашну вредност, а поједине процене иду и до две милијарде евра, које ће Србија имати право да потражује.

Министар Велимир Илић је неколико пута у прошлости покретао ову тему, али је са разних страна демантован, јер наводно нису постојали докази за такве тврдње.

– Ја сам први пут упознат са овом причом када сам био у посети хрватској влади, за време Коштуничине владе. Тада сам добио све ове папире и покренуо сам ту причу у јавности – објашњава Илић. – Све документе сам предао Агенцији за борбу против корупције, али су они нестали након смрти Верице Бараћ. Тада је кренула прича да ја лажем и да докази не постоје, па сам замолио новинара Домагоја Маргетића и професора Дарка Трифуновића да ми поново доставе све папире. Из ове документације се види да су Србија и Хрватска веома много оштећене.

Министар је поручио да се овим завршава његова директна веза са случајем Загребачке банке, јер „није надлежан да се бави истрагом“.
ПОЛИЦИЈА ПРЕ одласка у Владу Србије, професор Трифуновић и новинар Маргетић су документацију предали Управи криминалистичке полиције у Београду. О свему томе постоји записник, а један примерак достављен је и нашој редакцији.

– Ипак, изузетно би ми било жао да случај остане нерасветљен, јер сам на сличан начин својевремено покренуо и причу око кипарских пара – каже министар Илић. – Посебно чудно у овој причи је то што је Јавно правобранилаштво било потпуно незаинтересовано да истражи случај Загребачке банке. Неко је навео у допису из 2009. године да Југобанка и Србија немају власничка права у Загребачкој банци. Ми можемо само да спекулишемо чија је била директива да се случај заташка, али је чињеница да су се у процесу приватизације појавила невероватно велика средства која су једним значајним делом улазила из Хрватске. А, такође, поједини мали привредници у Србији су преко ноћи постајали тајкуни.

О вези Загребачке банке, кипарског новца, и сумњивих приватизација „Новости“ су раније писале. Према тврдњама Домагоја Маргетића, хрватског новинара, и професора Дарка Трифуновића са Факултета безбедности у Београду, око 250.000 хектара пољопривредног земљишта у Србији купљено је током приватизације „прљавим“ новцем. У целу ту причу умешана је и Загребачка банка, преко чијих рачуна у иностранству је „опран“ новац који је претходно у џаковима из Србије изношен на Кипар деведесетих година. То је све видљиво у документима у петак предатим министру Велимиру Илићу.

– Принцип рада је био следећи: новац је одлазио у мрежу страних банака, које су потом одобравале кредите и инвестиционе пројекте у Србији, Хрватској и БиХ – објашњава за „Новости“ Домагој Маргетић. – Контролни пакет власништва у тим страним банкама има управо Загребачка банка, а самим тим Србија и Хрватска. Имамо доказе о трансферима новца који је завршавао на рачунима српских и хрватских тајкуна. Сви ти трансфери су видиљиви, али нису ишли директно, већ преко рачуна Загребачке банке, на рачуне у страним банкама.

После тога, новац је највећим делом обједињаван у Хипо банци у Бечу, одакле је пребациван трећим лицима, односно српским и хрватским тајкунима, објашњава Маргетић.

Новости