Хроника

Ко је заташкавао и крио српски удео у Загребачкој банци?

ПРВИ потпредседник Владе Србије Александар Вучић изјавио је у петак да се води истрага о случају Загребачке банке и да ће јавност бити обавештена о резултатима. Ова информација стигла је истог дана када је у Влади Србије, министру грађевинарства и урбанизма Велимиру Илићу предата комплетна документација која доказује да Србија има удео у Загребачкој банци. „Новости“ су у петак имале ексклузивни увид у те доказе, а министар Илић нам је рекао да ће папире предати надлежним службама.

Како су „Новости“ писале претходних дана, веза Загребачке банке и Србије настала је још 1977. године. Тада су се Кредитна банка Загреб и Југобанка удружиле у Загребачку банку, а српско власништво волшебно је нестало у вакууму од 1989. до 1990. године, када је ова банка претварана у акционарско друштво. То се јасно види из оснивачког Самоуправног споразума о удруживању из 1977. године, и Самоуправног споразума о оснивању из 1986. године. Ова два документа налазе се међу предатом документацијом и, како смо имали прилике да видимо, ту је јасно истакнуто да Југобанка има власнички удео у Загребачкој банци. Сигурно је да тај пакет акција има позамашну вредност, а поједине процене иду и до две милијарде евра, које ће Србија имати право да потражује.

Министар Велимир Илић је неколико пута у прошлости покретао ову тему, али је са разних страна демантован, јер наводно нису постојали докази за такве тврдње.

– Ја сам први пут упознат са овом причом када сам био у посети хрватској влади, за време Коштуничине владе. Тада сам добио све ове папире и покренуо сам ту причу у јавности – објашњава Илић. – Све документе сам предао Агенцији за борбу против корупције, али су они нестали након смрти Верице Бараћ. Тада је кренула прича да ја лажем и да докази не постоје, па сам замолио новинара Домагоја Маргетића и професора Дарка Трифуновића да ми поново доставе све папире. Из ове документације се види да су Србија и Хрватска веома много оштећене.

Министар је поручио да се овим завршава његова директна веза са случајем Загребачке банке, јер „није надлежан да се бави истрагом“.
ПОЛИЦИЈА ПРЕ одласка у Владу Србије, професор Трифуновић и новинар Маргетић су документацију предали Управи криминалистичке полиције у Београду. О свему томе постоји записник, а један примерак достављен је и нашој редакцији.

– Ипак, изузетно би ми било жао да случај остане нерасветљен, јер сам на сличан начин својевремено покренуо и причу око кипарских пара – каже министар Илић. – Посебно чудно у овој причи је то што је Јавно правобранилаштво било потпуно незаинтересовано да истражи случај Загребачке банке. Неко је навео у допису из 2009. године да Југобанка и Србија немају власничка права у Загребачкој банци. Ми можемо само да спекулишемо чија је била директива да се случај заташка, али је чињеница да су се у процесу приватизације појавила невероватно велика средства која су једним значајним делом улазила из Хрватске. А, такође, поједини мали привредници у Србији су преко ноћи постајали тајкуни.

О вези Загребачке банке, кипарског новца, и сумњивих приватизација „Новости“ су раније писале. Према тврдњама Домагоја Маргетића, хрватског новинара, и професора Дарка Трифуновића са Факултета безбедности у Београду, око 250.000 хектара пољопривредног земљишта у Србији купљено је током приватизације „прљавим“ новцем. У целу ту причу умешана је и Загребачка банка, преко чијих рачуна у иностранству је „опран“ новац који је претходно у џаковима из Србије изношен на Кипар деведесетих година. То је све видљиво у документима у петак предатим министру Велимиру Илићу.

– Принцип рада је био следећи: новац је одлазио у мрежу страних банака, које су потом одобравале кредите и инвестиционе пројекте у Србији, Хрватској и БиХ – објашњава за „Новости“ Домагој Маргетић. – Контролни пакет власништва у тим страним банкама има управо Загребачка банка, а самим тим Србија и Хрватска. Имамо доказе о трансферима новца који је завршавао на рачунима српских и хрватских тајкуна. Сви ти трансфери су видиљиви, али нису ишли директно, већ преко рачуна Загребачке банке, на рачуне у страним банкама.

После тога, новац је највећим делом обједињаван у Хипо банци у Бечу, одакле је пребациван трећим лицима, односно српским и хрватским тајкунима, објашњава Маргетић.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!