Kад хоћете да процените интелигенцију владара погледајте људе којима је окружен, саветовао је Николо Макијавели. Српски владар Александар Вучић, кад погледа ко га окружује, схвата да је осуђен на пропаст. Паметнији сарадници већ су се окренули против њега, раде му о глави, а подржавају га још само кукавице, бедници, продане душе и пропалице.
Александар Вучић је најбогатији европски политикант. Процењује се да је за седам и по година владавине згрнуо више од три милијарде евра, у кешу. Ипак, његов опстанак на власт, а самим тим и на слободи, вреди само 500 евра, колико плаћа криминалцима и батинашима да га бране. За разлику од ординарних уличара и хулигана, најближи сарадници не само што одбијају да га штите, већ су спремни да га продају у бесцење.
У Српској напредној странци почеле су поделе на екстремистичко и реформско крило. Екстремиста, окупљених око браће Вучић, нема много, али гласнији су и агресивнији од нормалнијих колега. И у тој групи има неколико слојева. Тврдо језгро предводе Дарко Глишић, Бранко Маловић и Горан Весић, који су судбину везали уз Вучићев брод који тоне. Уз њих су Владимир Ђукановић, Марија Обрадовић, Миленко Јованов, Владимир Орлић, Марко Ђурић и још неки букачи, увек спремни да утихну и збришу у непознатом смеру.
Паметнији и опрезнији напредњаци већ траже начин да се безбедно дистанцирају од вође. Реформисти још нису удружили снаге, свако брине своју бригу. Небојша Стефановић се најодлучније супротставља Вучићу. Зорана Михајловић избегава оштру ивицу сукоба, али не крије амбиције да се промовише у следећег лидера Српске напредне странке.
Међутим, док Михајловићка о томе само машта, Ана Брнабић предузима конкретне потезе, којима гради стартну позицију пред изборе за председника СНС-а.
Пошто нема подршку страначких колега, Брнабићка се посветила лобирању код заједничких господара, дипломата западних центара моћи. Сваки састанак користи за пласирање ставова за које зна да они подржавају.
У званичној преписци и приватним разговорима, актуелна премијерка дипломатама из САД и Европске уније обећава да ће СНС, ако она буде у прилици да на то утиче, у потпуности пратити агенду евро-атлантске интеграције.
Брнабићка је и јавно тврдила да је „Kосово било, али више није део Србије” и да „Србија мора да спољну политику усклади с Европском унијом”, што у пракси значи увођење економских и политичких санкција Русији и отварање процеса прикључења НАТО-у.
У последње време, кад је схватила да Вашингтон и Брисел на Вучића не врше притисак само због неиспуњавања преузетих политичких обавеза, него и због набујалог криминала, Брнабићка се препоручује и за улогу бескомпромисног чистача српске политичке сцене од криминала и корупције. Она тврди да би се, кад би добила одрешене руке и логистичку подршку страних служби, обрачунала са свим припадницима организованог криминала.
Ана Брнабић је недавно, у разговору с новим америчким амбасадором Ентони Годфријем, истакла да „Србија треба да следи пример Израела, у коме ниједан државни функционер није заштићен”. „Ако премијер Натјенаху може да буде оптужен за примање мита, превару и кршење поверења, и у Србији мора да се створе услови за такве судске процесе”, рекла је Брнабић.
У неким и-мејловима још директније је обећала да ће учинити све што може како би се српско правосуђе ослободило утицаја политичара, а да ће се то видети кад се покрену процеси у којима ће на одговорност бити позвани председник државе и његови сарадници. „Нико не сме да буде повлашћен, сви грађани Србије морају да буду исти пред законом, без обзира на функцију коју врше и на родбинске или кумовске везе”.
Вучић је обавештен о Брнабићкиним обећањима да ће ухапсити и њега, његовог брата и све остале из врха СНС-а. Такође, јасно му је да би она то урадила како би заштитила свог брата Игора Брнабића и најбољег пријатеља, пословног партнера и адвоката Игора Исаиловића, по коме је дала име „свом” сину.
Да разлози за страх постају све реалнији, Вучић је схватио после одлуке Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду да докторат Синише Малог прогласи за плагијат и затражи његово поништење. Универзитет је тим ставом постао прва институција која је оспорила Вучићево самопроглашено право на одлучивање о свему у Србији.
Не због Малог, него због себе, Вучић је у одбрану плагираног доктората уложио и лични ауторитет, а ни то није помогло. Уплашен могућношћу да ће пример Универзитета следити и друге институције, председник државе је оценио да је у питању „политичка одлука коју је донела необразована елита”.
Што Вучић мисли, гласно прича његов алтер его Владимир Ђукановић, који универзитетске професоре назива уништитељима српског друштва и сподобама које треба избацити са Универзитета. Плагијатор Мали, који ће, иако је ухваћен у крађи, остати на функцији министра финансија, каже да је „народ најбољи судија”. И ту греши. Kад би му народ судио, не би се добро провео. Зато Вучић суђење препушта професионалцима из правосуђа, који знају да је његов налог важнији од сваког закона и правде.
Kако то изгледа, видело се у случају Александра Обрадовића, узбуњивача из ваљевске фабрике „Kрушик”, који је открио спорно пословање с фирмом ГИМ, која је повезана с Бранком Стефановићем.
Уместо против оца и сина Стефановића, као и других актера те афере, тужилаштво је покренуло поступак против Обрадовића, коме је одређена мера кућног притвора. У одлучивању је учествовало осам судија Вишег суда: судије за претходни поступак Милош Лабудовић и Даринка Шћепановић, затим кривично веће у коме су се налазиле Татјана Сретеновић, Јелена Шкулић и Марина Анђелковић, као и судије Апелационог суда у Беогрдау.
Под контролом Александра Степановића, председника Вишег суда у Београду, осам судија је пристало да, без иједног доказа, одреди притвор човеку који је открио извршиоце кривичних дела.
Те и такве судије, опет по политичкој директиви, штите хулигане из СНС-а. Понекад, кад баш не могу да заташкају случај и игноришу доказе, осуде неког од криминалаца, али пресуда се не извршава.
Александар Станковић, осуђени дилер дроге, уместо на робији, с министром полиције дружио се у теретани “Спартакус”. Дружење је прекинуто кад је Станковић изрешетан. Међутим, настављена је заштита његовог лика и злодела. Судије сад доносе пресуде, по тужбама Наде Станковић, маме Салета Мутавог, против медија који пишу о његовим злочинима и тиме “нарушавају достојанство и пијетет” покојног насилника и нарко дилера.
На исти бизаран начин српско правосуђе од правде штити браћу Миљана и Љубана Видовића. У Окружном суду у Бањалуци траје поступак у коме су они окривљени за отмицу Ненада Јаковљевића средином маја прошле године. Батинама и претњама да ће му клештима откинути прсте, натерали су Јаковљевића да напише признаницу да им дугује 16.000 конвертибилних марака. Kад је случај стигао у суд, браћа су побегла у Србију. Отац Миодраг Видовић јавно их се одрекао због криминала, али пригрлио их је поочим Александар Вучић.
Миљан и Љубан су бивши шампиони у кик боксу, јаки су и склони криминалу, дакле имају све референце за сарадњу с врхом Српске напредне странке.
Миљан Видовић, у пратњи неколико хулигана, пре неколико дана асистирао је јавном извршитељу приликом исељавања породице из стана у центру Београда. Стан Предрага Kоцића, вредан 127.000 евра продат је на лицитацији за 25.000 евра, а извршитељ је, у сарадњи са судијом Јованом Kордићем, донео решење о његовом одузимању и предаји новом власнику. На степеништу, кад је приметио да га мобилним телефонима снимају грађани који су се солидарисали с породицом, Видовић им је запретио. Полицајци, које је предводила једна поручница, нису реаговали. Напротив, поступали су по наређењима тог лица с потернице.
Батинашке услуге Вучићу и Српској напредној странци изнајмљује и Дејан Симеуновић, звани Симке, вођа панчевачког ММА клуба “Српска Спарта”. Симеуновић је у новембру 2008. године, испред кафића “Шестица”, где је радио као избацивач, убио Игора Бирташа. Првом пресудом, 2014, ослобођен је одговорности. Две године касније Апелациони суд је преиначио ту пресуду и казнио га с једном годином затвора, да би трећестепено веће Апелационог суда у Београду поништило ту пресуду и вратило предмет на ново суђење. Недоказани убица Симеуновић постао је угледни функционер СНС-а, наступа на Вучићевим конференцијама, ангажован је на митинзима и изборним кампањама, где утерује страх нормалним грађанима. За награду, добио је директорско место у панчевачком ЈП “Зелене пијаце”.
Суботом, Симеуновић своју групу батинаша води у Београд, обично пред зграду РТС-а, да контролишу протестанте. Хулиганима обећава хонорар од 500 евра, уз напомену да морају бити “спремни на све, идемо до краја”.
На крају ће неко од њих претући или убити некога, а заштитиће их Александар Вучић, врховни командант њиховог криминалног клана.
Агресивни примитивци, за 500 евра могу да претуку неког опозиционара, али тиме неће одбранити Вучића.
Диктаторски систем се урушава, тај процес не могу да зауставе корумпиране судије и полицајци, па ни бедни криминалци.
Милица Грабеж, Таблоид
Vi ste sramota za balkan.