Ко и како у Србији пере прљави новац

Некада куповином некретнина и учешћем у приватизацији, а данас прљав новац перу преко банака, адвоката, рачуновођа и Фонда за развој. – Будућност прања је у индустрији осигурања

Досетила се два бизнисмена да лажно продају робу један другом, продајући је непостојећим бизнисменима. Износ од осам милиона динара, са избегнутим плаћеним порезом, депоновали су на банкарске рачуне једне од компанија у виду дневне зараде, иако та компанија нема малопродајне објекте.

Власник две приватне компаније увезао је и продао робу за 600 милиона динара фалсификујући пословна документа. Довитљиво је приказао да је робу продао на велико и успео да избегне плаћање пореза од 120 милиона динара. Од зараде је купио имовину вредну 800.000 евра. Преосталих 700.000 евра депоновао је на банкарске рачуне рођака.

Ово су примери прања профита које је у књизи „Типологија прања новца” забележила Управа за спречавање ове појаве, у сарадњи са Оебсом. У више десетина примера на који се начин све криминалци довијају да прљави капитал убаце у „центрифугу”, наведени су и случајеви прања преко ових дана актуелног Фонда за развој. Кључни играчи су ту заправо рачуновође које су осмислиле систем по ком се фактуришу и књиже производи и услуге повезаним особама по нереално вишим ценама од тржишних. Ствара се лажна слика успешности у пословању. Исказују се увећани приходи и добит код свих повезаних и лажно се ствара могућност учешћа на тендерима и узимања кредита код банака.

Ова типологија најчешће се користи код подизања кредита Фонда за развој јер су услови најповољнији. Фирме се после добијеног кредита брзо гасе или се селе у друге правне јурисдикције, најчешће на Косово и Метохију, а кредите никада не врате.

Као пример се наводи да се обављају вишеструке исплате за једну услугу фиктивном документацијом, а промет робе се не евидентира у пословним књигама, па нема новчаних токова који их прате. Добија се готов новац који се користи у незаконите сврхе.

Прање прљавог капитала се код нас развијало деведесетих година идеолошки потковано чувеним Ал Капонеом који је прањем новца стеченог продајом алкохола, још у оно време у САД, „ударио темеље” светским методама.

Феномен прања пре деведесетих нисмо имали јер је контрола промета новца била важна, каже криминолог Златко Николић.

– Није било сиве економије, па ни прања. Тешка времена су нас гурнула у криминал – објашњава Николић како је прање новца освојило Србију.

Прљави новац је најтеже пласирати – убацити као новчани депозит, али и раслојити, учинити „да прохода” и уђе у легалне токове, због чега, каже Николић, перачи стално смишљају нове начине.

– Ако више не купују скупе јахте и аутомобиле, онда проналазе бесмислене инвестиције – каже Николић.

Улагали су у куће, викендице, клубове, одмаралишта. Капитал се ширио, а перачи су постајали све вештији. Уиграли су се толико да су новац почели да перу из једне у другу државу.

Кајманска острва имају око 27.000 становника, а 34.000 компанија, од којих 590 банака. Обожавају их наши и сви светски перачи.

Приватизација и некретнине били су омиљени криминалцима који сада улажу у трговину драгим камењем и племенитим металима – злато, сребро, платина, паладијум. Од куповине земље и вила нису одустали. Добре ствари не треба мењати, већ ширити у кеш – интензивне делатности, попут грађевине (грађевински материјал је идеалан јер се купује готовином) и угоститељства, а актуелизовати у спољној трговини и фиктивним фактурама.

Претерана интелигенција није битна у овом послу јер су путеви прања утабани, али да је овај посао прост можда би се сви њиме бавили.

Криминалац мора да прати трендове, остварује контакте и буде сулудо спреман на све. Ако банке уводе мере које се односе на праћење пословања клијената, а имају обавезу да сумњиве активности пријаве, перачи траже друге канале где неће бити сумњиви. Свако легално пословање је идеално.

У „Типологији прања новца” наводи се да је профит углавном улазио преко рачунабанака, које су кључна карика система за спречавање прања. Све кеш трансакције вредније од 15.000 евра банка пријављује Управи, као сумњиве.

А како се препознају сумњиве трансакције?

Ако разлог обављања трансакције није евидентан. Ако неко обавља трансакцију из једне оф-шор зоне у Србију без економског разлога – нешто није у реду.Или ако постоје консултантске услуге за послове где није видљив прави власник фирме или новца. Иако није познат власник капитала, оф-шор компаније се појављују као купци и власници фирми у Србији. На овај начин се и дешавају злоупотребе, али у Управи кажу да у последње време ово није сигуран пут за пераче новца.

Стога криминалне организације унајмљују професионалног перача, обично адвоката или рачуновођу, а најбоље оба. Врбују се најталентованији финансијски стручњаци. Најпожељнији су млади, склони амбицији брзог богаћења. У Управи кажу да постоји и удруживање – националне и регионалне групе које професионално перу новац, створивши од прања међународни софистицирани бизнис.

Будућност прања новца предвиђа се у индустрији осигурања због очекиваног лансирања нових производа.

Примарни канал више неће бити процес приватизације јер је при крају.

(Сутра: Ко све учествије у прању новца)