Пише: Ратко Дмитровић
Хашим Тачи каже да му је Ивица Дачић нудио размену територија; север Косова за Прешевску долину. Дачић одговара како о томе није било ни речи, да Шиптар прича за домаћу публику. Немачки амбасадор у Србији, Хајнц Вилхелм, најављује немачки ултиматум Београду; или ће Косово постати члан Уједињених нација или Србија никада неће у чланство Европске уније. Немац каже да има симпатије за Србију па та столица ”за сада није на дневном реду”.
Биће, кад се Немачкој прохте. Дачић и овде има другу страну приче, поручује да у Бриселу, где њему и Тачију она лепојка, Кетрин Ештон, свако толико заврће и руке и уши ( Дачићу мноооого више) нико није спомињао столицу у УН за Косово. Ко лаже, а ко истину говори? Коме веровати од ове тројице?
Кад човек не зна одговор на оваква питања позове се на прошлост, у овом случају на блиску прошлост. Шта је Хашим Тачи до сада рекао Србима и Србији а да се испоставило као лаж? Које то обећање, својима и нама, неважни какво, није испунио. Друга је прича уз чију и какву помоћ?
Јесу ли нас Немци икада слагали? Немац је озбиљан и савезник и противник, кад те брани, брани без обзира какав си; леп, зао, ружан, добар… а кад те бије у главу, кад ти каже да ће ти разорити и државу и кућу, он то уради. Са Немцима си увек на чистини.
Дакле, нас Србе последњих година Тачи не лаже, Немац да не говорим, убија нас ево већ стотину година, педантно, статистички, ефикасно. Оставимо на страну због чега је све тако, а јесте тако, и задржимо се у потрази за оним који избегава истину.
Када се оно пре неки дан вратио из Брисела Ивица Дачић је, ваљда изнервиран боцкастим питањем новинара, казао, парафразираћу: Можемо да разговарамо и о столици у Уједињеним нацијама али да видимо шта ми добијамо.
Значи, разговарало се у Бриселу и о пристанку Србије на чланство Косова у међународним организацијама, укључујући Савет Европе и Ујдињене нације. Није Немац, онај амбасадор у Београду, само тако споменуо то чланство. Пало му на памет. Не, то је на столу бриселских разговора које Ивица Дачић, сам или уз сагласност целе Владе Србије, води као да продаје своју кућу у Житорађи. Све што је речено у његовој предизборној кампањи, о Косову и око Косова, бачено је у воду већ на првом сусрету са неким од људи из Европске уније.
Где је ту заклетва ”Србија никада неће признати Косово”. Откуда Дачићу право да Шиптарима нуди прешевску долину (Југ Србије) за Север Косова? Да им даје српску земљу за српску земљу. Када је и од кога добио то право?
У Бриселу се воде најосетљивији и потенцијално најболнији међудржавни преговори; на једној страни је Ивица Дачић на другој Хашим Тачи. Не, нисам погрешио за ово ”међудржавни преговори”. Ту је мој став кристално јасан, Косово и Метохија је привремено окупирани териториј државе Србије, али ко мене пита, ко Србе пита. Тачи у Бриселу има статус државника, а српска страна му оваквим приступом и овако вођеном политиком, тај статус додатно оснажује.
Највише се у овој причи плашим Дачићеве реторике; из ње црпим све страхове. Његова причла је недоследна, несигурна, превртљива. Данас прича једно, за два дана друго. Каже да је за Србију столица Косова у УН ”апсолутно неприхватљива”. Е, ту лежи ђаво. Да заиста одбацује такву могућност Дачић би казао: ”О томе нема разговора, ако нам то испоставе као тему, прекидамо све разговоре”.
Формулација ”апсолутно неприхватљиво” не искључује преговоре о нечему а кад Србин са неким и о нечему преговара, научили смо ваљда ту лекцију, многа српска мајка закука. Зашто би сада било другачије?
