Друштво

Ко нам кроји Закон о раду (1): Колико кошта српско робље

Енигма звана закон о раду већ месецима не престаје да мучи Србију. Држава иза затворених врата води дуге преговоре са представницима радника и приватног бизниса, а у јавности се свакодневно провлаче супротстављене приче о новим условима за запошљавање и рад.

Контрадикторни у тумачењу нове регулативе су и сами преговарачи, а спекулише се да постоји чак пет до шест нацрта новог закона, па читав тај галиматијас уноси велику неизвесност у становништво. Како време одмиче, грађани све мање имају појма шта их чека јер држава тврди да је циљ измена олакшано запошљавање, синдикати да је текст катастрофалан по раднике, а послодавци не крију незадовољство што се кроз регулативу опет провлачи социјалистичко наслеђе.

Да нешто озбиљно шкрипи, показује и поновно померање термина за усвајање закона на средину овог месеца, али и изостанак јавне расправе о коју министарка државне управе Кори Удовички сматра непотребном пошто је, каже она, закон изгласан на мартовским изборима.

Тим ставом, наметнула је питање зашто исти Предлог закона с потписом бившег министра привреде Саше Радуловића, који је крајем зиме стопирао Александар Вучић, тада био лош, а после избора добар. И потпредседник Владе Србије Ивица Дачић се сложио са Кори Удовички и рекао да сад може да се спали на Теразијама, закон ће бити усвојен. Ова петомесечна заврзлама је, према оцени Асоцијације слободних и независних синдиката, за неверицу пошто је нови предлог идентичан Радуловићевом.

Синдикат Слога и Уједињени грански синдикат Независност тврде и да је текст закона писан по налогу Америчке привредне коморе. Лидер Независности Бранислав Чанак, који учествује у преговорима о закону, указује да изјава премијера Вучића како су та комора и Савет страних инвеститора похвалили напоре Владе за закон показује паралелно преговарање власти на два колосека. Истиче и да се од римског права нигде осим у Србији није десило да предлагач закона ћути о ономе што је предложио и не да пројекцију тог закона.

– Радило се по систему – закон се мења ето тако, а када су синдикати инсистирали на разлогу, објашњено да се усваја нови јер се садашњи не примењује – каже Чанак за “Вести” и пита ко гарантује да ће се и наредни закон примењивати. Истиче и да власт само петља око закона. – Ми једног дана на састанку са представницима власти издејствујемо одређено право радника, а они дођу сутра на разговоре и у законској верзији тога нема. То је кафанско-барапско понашање. Чанак све што се догађа последњих дана карактерише као “демократско дивљање”, укључујући изјаву Удовички коју тумачи као “гласали сте, па ево вам” и пита министарку, школовану од најмлађих дана на Западу, да ли се томе научила у развијеном свету.

У тумачењу европске оцене закона неодређена је и главни преговарач Србије са ЕУ Тања Мишчевић, која каже да је мишљење Брисела о закону позитивно, али су дали коментаре, па им је Србија послала још један нацрт.

С друге стране, челник Слоге Жељко Веселиновић одговара да је зато непознаница за грађане Србије и синдикалце. Објашњава да је он у контакту са светским синдикалцима и има сазнања да је српски предлог “англоамерички” и најлошија верзија у региону. Такав модел, каже, ни ЕУ није прихватила, већ има регулативу са више социјалног момента.

– Према нашем нацрту, шеф може да отпусти радника без објашњења. То је могуће у САД где је тржишна конкуренција и свако сутра нађе два нова посла, али не код нас где је све несређено, а породица зависи од једног запосленог – каже Веселиновић за “Вести” и упозорава да ће се доношење ове регулативе преламати преко леђа радника.

Незадовољни су и приватници. Председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић тврди да синдикати притискају премијера Вучића да прихвати нека права радника заостала из социјалистичког самоуправљања.

– Послодавци сматрају да плата раднику треба да буде редовна и довољна за живот, а синдикати хоће да послодавцу остану обавезе плаћања топлог оброка и превоза. Плаћена је пауза, па наши људи раде 161 сат месечно, а у ЕУ 174, па се питам ког би послодавца требало да буде брига да ли ће неко доћи аутом, а неко бициклом – каже он истичући да су попуштања власти довела до губитка 500.000 радних места у приватном сектору.

Чанак узвраћа Атанацковићу поруком да Србија може шта хоће, али кад њена привреда буде као немачка.

– У Србији је много људи на минималцу и немају за хлеб. Сулудо је све трошкове пребацити на радника, па од чега онда он да живи? – пита Чанак.

На ужасну слику српске стварности, односно зараде најниже у региону и Европи указује председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић.

– Нисам популиста, за ЕУ сам и тржишну економију, али не и за закон где се све прелама преко грбаче радника. А зашто по закону послодавци не сносе никакве последице ако не дају плате, осим што плаћају неку симболичну казну – апелује на власт Ранка Савић у изјави за “Вести”. Она истиче да 300.000 људи у Србији ради испод минималне цене рада, која је испод 200 евра, што представља кршење закона.
– Властима право на бахатост даје изборна већина, али је питање колико би ко добио гласова да су бирачи знали шта их с новим законом о раду чека. Ако не можемо другачије да се изборимо за своја права, онда ће синдикати у заједничку акцију.

Стопа незапослености:

Највиша стопа
1. Грчка 27%
2. Шпанија 25%
3. Србија 21%

 

Најнижа стопа

1. Холандија 4%
2. Аустрија 4%
3. Луксембург 5%

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!