Ко нас шпијунира, држава или приватне организације?

Шер фондација (Схаре) упозорила је данас да постоје индиције да се у Србији користе софтвери за масовно надгледање електронских комуникација и затражила од председника Томислава Николића да Савет за националну безбедност испита да ли је то тачно.

У отвореном писму Николићу, Фондација је поводом Дана безбедног интернета и борбе против надгледања електронских комуникација, навела да постоје индиције да се и у Србији користи софтвер компанија ”ФинФисхер” и ”Тровицор”, али да не постоје прецизни подаци да ли их користе државни органи или приватне организације.

“Злоупотребом ових алата, а за чију употребу од стране државних органа или приватних актера не постоји јасан законски оквир и механизми контроле, грубо се крши право на приватност, а самим тим угрожавају и темељи демократског друштва”, наводи се у писму.

Шер фондација је Николићу писала у вези са његовим ранијим тврдњама да му неовлашћено прислушкују комуникације и позвала га да потпише онлајн петицију “Захтев за прекид масовног надгледања”. Николићу је предложено да на седници Савета за националну безбедност захтева формирање радне групе, сачињене од чланова Бироа за координацију, Заштитника грађана и Повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности, која би припремила извештај о наводима изнесеним у писму.

Шер фондација је подсетила да је Генерална скупштина УН недавно усвојила Резолуцију о праву на приватност у дигиталном добу, као и на члан 41. Устава Србије, који јемчи право на тајност комуникација и гарантује да се електронске комуникације свих лица не пресрећу произвољно и без икакве контроле.

“Новинари, борци за људска права и истраживачи нису у могућности да на адекватан начин, независно и непристрасно, обављају своју друштвену улогу ако им неко неовлашћено и без њиховог знања надзире комуникације”, наводи се у писму.

Шер фондација је подсетила на извештај Повереника за приступ информацијама од јавног значаја, у којем се наводи да органи безбедности имају успостављену 24-часовну везу са највећим телекомуникационим операторима, а код једног од њих су остварили више од 270.000 самосталних приступа “задржаним подацима”, што
представља драстично нарушавање права на приватност грађана Србије.

Бета