Ко о чему а Борис Тадић о Вучићу!

Борис Тадић је у овој изборној кампањи спреман да говори о својој визији за Србију, плановима за привлачење инвестиција и отварању нових радних места или критикама потеза актуелне власти, али не и о евентуалном уласку у следећу владу, јер је то, како каже, питање о коме ће се одлучивати када буду познати изборни резултати. О томе зашто је изгубио изборе пре две године и чиме мисли да поврати поверење бирача 16. марта, разговарали смо у једном новобеоградском хотелу.

На питање шта га је спречавало да раније оствари своју визију за Србију најпре каже да један велики део јесте остварио – помирење у региону и, још важније, помирење унутар Србије, без чега не би могао да се направи ниједан корак развоја у будућности. Али није остварена модернизација српске индустрије и није остварен убрзани раст зато што то нико није урадио у условима најгоре кризе у историји човечанства.

– Оно што смо ми учинили у немогућим околностима је фантастично остварење. А да ли је то било довољно да грађани на изборима кажу „идемо и даље тако” – није. Зато што грађани с правом захтевају бољи живот од онога што смо ми успели да остваримо. А јесу ли сада задовољни? Сасвим сигурно нису. Имамо смањивање плата од шест одсто, први пут после петнаест година, повећање задуживања земље… Ми смо имали 6,8 милијарди за четири године, а ова влада се задужује више од пет милијарди евра годишње. Подигнут је ризик од живота у сиромаштву на свако треће дете…

Хоћете да кажете да су на ваше резултате утицале искључиво објективне околности, околности кризе?

Више пута сам говорио да су највише утицале моје грешке. Али да су утицали и објективни фактори. За то сам ја платио политичку цену. И то је потпуно фер.

А које грешке?

Највише кадровска политика. У неколико случајева је била погрешна. Некада је била и добра, али су људи просто престали да раде свој посао који су радили у првом делу мандата.

Никада нисте помињали имена…

Сви ти људи су мање-више остали, од челног човека ДС-а, па даље, у тој мојој бившој странци. Ја више нисам у тој странци и неко од њих није више у ДС-у. Одмах после избора отишли су у правцу неке друге власти, просто су били властохлепни. А ја сам формирао НДС са новим људима и немам са собом више, међу саборцима, ту врсту људи.

Да вас подсетим на критике упућене Снежани Маловић и Слободану Хомену због лоше спроведене реформе правосуђа…

Они трпе одговорност за реформу правосуђа и ја пажљиво мерим шта су људи радили – и добро и лоше. А истовремено нисам видео храбрију особу од Снежане Маловић у борби против организованог криминала. Преузела је ризик, и за себе и за своју децу, претњи смрћу представника организованог криминала који су први пут у новијој историји Србије смештени у затвор на правоснажне казне затвора од више деценија. Тај посао је обавила брилијантно, а грешке у реформи правосуђа које су везане за избор неких судија под разним политичким притисцима (око 5-10 одсто погрешних избора, због чега је реформа правосуђа пала) и Снежана Маловић је прихватила као своју одговорност и ја то поштујем. Али и то лоше реформисано правосуђе је боље него ово данашње које у себи има све судије из Милошевићевог времена и ми данас немамо виши ниво система правде него што смо имали.

Претпостављам да се Никола Селаковић и актуелна власт неће сложити са вама…

То ме баш много погађа. (смех)

А шта конкретно замерате Драгану Ђиласу, пошто сте њега апострофирали као првог на тој листи лоших кадровских решења?

Сасвим сам вам довољно рекао. Ако бих се сада бавио конкретним замеркама Драгану Ђиласу, онда бих се претворио у петпарачке приче као политичар. За то ћете морати да нађете другог саговорника, ја ћу да говорим само о томе шта нас чека у будућности. Идемо сада даље, шта чинимо даље. У сваком случају немам намеру да са Драганом Ђиласом креирам политичку будућност у Србији.

Да ли вас ангажман на међународном плану можда препоручује за новог министра спољних послова?

Рекао сам и раније да нећу бити министар спољних послова у Србији, зато што је то потпуно неприродно. Не знам ко је први лансирао ту бесмислену идеју. Немам намеру да будем министар било чега.

А шта вам је намера да будете?

Моја намера је да мењам друштво, набоље.

Мењати друштво можете, наравно, и из опозиције, али је другачије када имате власт.

Да ли ће моја странка ући у владу или не, о томе ћемо разговарати тек после избора. И то ће зависити од тога ко ће бити спреман да формира владу по принципима са којима се сви слажу. Од 5. октобра до данас нико није могао да предвиди ниједну владу и зато ми то више личи на спортску прогнозу и аматеризам у политици и у томе не могу да учествујем.

Али, с обзиром на сва ова истраживања, верујете ли да је могуће да у следећој влади не буде СНС?

То је најмање могуће решење.

Ако пређете цензус, а претпостављам да ћете рећи да нема дилеме о томе, можете ли да замислите себе у влади са СНС-ом?

О томе ћемо разговарати тек након ових избора. Ја немам никакав политички договор, као што моји политички противници говоре, ни са Александром Вучићем, ни са СНС-ом. И пре неки дан је неки од званичника те странке коначно рекао да таквог политичког договора нема. Ако СНС буде имао велику већину, не верујем да ће икога позвати у владу.

Али, кажу да хоће…

Добро, то је њихова ствар. Не видим, у сваком случају, да ће мене позвати на разговоре о тој влади, ја сам онај који СНС критикује у овој кампањи. Не идем СНС-у у сусрет у овој кампањи. Критикујем ту владу, и СНС и СПС лоше раде, лоше доводе инвестиције, лоше решавају макроекономске проблеме, немају метод довођења инвестиција и убеђивања потенцијалних инвеститора да дођу овде. Пали су са две милијарде евра у време наше владе, на 600 милиона евра инвестиција. Продубили су задуживање. То је катастрофалан резултат. Критикујем владу, али критикујем и опозицију. Опозиција је статирала у политичком систему претходне две године, па је СНС несметано стицао популарност, без икаквог критичког увида грађана у оно што су они лоше радили. Зато ја сада отварам та питања у овој кампањи.

Зар нисте још више раздробили опозицију формирањем нове странке?

Сасвим је обрнуто. Ако пажљиво посматрате, опозиција, пре свега моја бивша странка, изгубила је гласове не после прошлих избора, него након промене руководства странке. То показују сва истраживања јавног мњења.

Али Ђилас каже да је то, између осталог, и због тога што сте оставили дуг од пет милиона евра и свих лоших резултата који су се одразили на касније локалне изборе.

Ја сам оставио мањи дуг него што сам га наследио када сам преузимао странку. И ако је Ђилас тако нешто рекао, онда има проблем са логиком. Дакле, поменули сте раздробљену опозицију. Не, напротив, ми смо у ствари изласком на изборе допринели да један део грађана који су апсолутно били неопредељени, нису имали за кога да гласају, да се определе на овим изборима.

У једном интервјуу сте рекли да не бисте више са социјалистима у власт, а ваш сарадник Миодраг Ракић је објаснио да „с њима не може да се уради ниједан озбиљан посао”. Је ли то једина странка са којом не бисте у власт?

Није питање да ли је једина, него нема ниједног разлога, не можемо ништа делотворно очекивати. Подсећам вас на један интервју З. Ђинђића из 1993, када је он рекао: „Ми бисмо ушли у коалицију са Милошевићем ако бисмо нешто делотворно могли да постигнемо.” А пошто овог тренутка не можемо ништа делотворно да постигнемо, никакав друштвени споразум, на пример, о европским интеграцијама, када сам ја прихватио да СПС уђе у владу, нема разлога да се са њима договарамо.

Мркоњић је за „Политику” рекао да сте га ви и Мики Ракић убеђивали да уђе у владу.

Милутин Мркоњић је био један од последњих који је то желео у име СПС-а.

И баш сте се потрудили да га убедите.

Ја се нисам потрудио да убеђујем Мркоњића и то је кривотворење стварности. Да ли је неко други, то не знам. Али он је био један од оних који на почетку нису желели владу са ДС-ом. Као што много већи број људи у ДС-у тада није желео владу са СПС-ом, али ја сам „прогутао ту жабу”, како је рекао Ђинђић једном приликом, да бисмо направили национални консензус о европским интеграцијама Србије. Да нисам, ми бисмо вероватно данас поново водили рат на Косову, а не бисмо се бавили креирањем нових радних места, не бисмо отварали преговоре о чланству у ЕУ. Не дај боже да смо потрошили још четири године, онда не бисмо имали пројекцију чланства у ЕУ 2020, него 2070.

———————————————————————–

Ако ме позову на суђење Мишковићу рећи ћу истину

Можда ћете бити позвани да сведочите у случају против Мирослава Мишковића? Шта ћете да кажете на суду?

Одазивао сам се позиву суда у свим околностима, и као председник Републике. То ћу урадити и као грађанин уколико ме суд позове и у овом и у било ком другом случају. То је моја законска обавеза. А на суду ћу рећи једноставну ствар – истину.