Породица Вучић налази се у ланцу незаконите експлоатације злата и других племенитих метала, тачније речено бруталне пљачке последњих великих националних ресурса. Нису једини, али су водећи у Србији. У међувремену, неколико глобално моћних страних рударских компанија, већ увелико ради на “скенирању” свих златних резерви у Србији а неке су и почеле са експлоатацијом. Али, где је нестало српско злато из једне швајцарске банке у Базелу, како се у процесу сукцесије “изгубио” део тог злата и ко је Вучића “купио” овим подацима, званично ће истраживати неко некорумпирано судско веће. Кад сасвим падне режим који се већ увелико руши.
Првих дана октобра месеца ове године, агенција Еурасиа адвисорy из Лондона, која заступа руског мултимилијардера и индустријалца, Андреја Мељниченка, оштро је демантовала писање Вучићевих медија у Србији, да је господин Мељниченко заинтересован за некакво стратешко партнерство са Рударско-топионичарским басеном Бор (РТБ Бор).
Свему је претходила дрска кампања преко Вучићевих медија, која је имала за циљ да покаже домаћој јавности како је овај, до темеља опљачкани гигант, “пожељан за инвеститоре”. Мељниченкови заступници у Лондону, реаговали су муњевито саопштењем у коме пише: “…Ми смо тек сада сазнали да постоји таква компанија…Господин Мељниченко нема никаквог интереса за ту имовину, нити је повезан са било каквим преговорима…”.
Према добро обавештеном извору Магазина Таблоид, почетак овог скандала кренуо је из кабинета Александра Вучића. Један његов сарадник похвалио се да је близак са супругом Андреја Мељниченка, Сандром Мељниченко, бившом певачицом, а Вучић му је “у шали напоменуо” да би њен пребогати муж могао да “пазари РТБ Бор, па би Сандра чешће долазила у Србију”.
Тако је и ова лажна вест о “продаји” РТБ Бор, пласирана у тренутку Вучићевог крајњег очаја, јер је половином септембра месеца ове 2017. године, разоткривена нечувена пљачка у којој је учествовао његов очух Анђелко Вучић, заједно са директором-криминалцем, Благојем Спасковским. Наиме, њих двојица су из РТБ Бор украли преко пет тона злата (вредност, око 150 милона евра!).
Како је крађа злата текла? Извор Магазина Таблоид из Бора детаљно описује процес у коме је “екипа” Благоја Спасковског на непознату локацију возила такозвани анодни или “златни муљ”, који остаје после извлачења бакра из руде процесом флотације. Из тог муља се потом у илегалној топионици хемикалијама извлачило злато и лило у калупе. За продају се бринула породица Вучић и њихов “креативни тим”. Килограм таквог злата на тржишту вреди преко 30.000 евра. У близини Бора, налази се и минијатурна топионица (постоји реална претпоставка да таквих има неколико у околини града) где се претаче злато. Златна полуга у облику велике штангле чоколаде чистоће је 99,99 одсто и тешка тачно 12,5 килограма. Тренутно, килограм злата на Лондонској берзи кошта непуних 40 хиљада долара (фина унца, односно 31,1 грам вреди око 1.244 долара), док ће већ сутра бити други износ, јер се цена злата свакодневно мења. Но, да је трговина племенитим металима сигуран посао, у то не треба сумњати.
У Србији се најбогатија налазишта злата налазе у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе. Такође је важно знати да Србија има 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света. Те стране компаније у геолошка истраживања улажу од 10 до 100 милиона долара годишње.
Породица Вучић се потрудила да у Србију доведе и компанију „Лајф стоун капитал” из Дубаија која је узела у закуп рудник Леце, код Медвеђе, у коме је само прошле године ископано злата у вредности од 50 милиона евра! Тренутно, близу 50 страних фирми истражује налазишта злата у Србији и то је податак који би морао да забрине свакога ко мисли о будућности ове земље. Наиме, судећи према званичним подацима, Србија се по количини злата налази на 59. месту у свету, а готово све златне полуге депоноване у Народној банци Србије произведене су у јединој фабрици за производњу злата у Србији, Рударско-топионичарском басену Бор, у коме се годишње произведе око тона чистог злата. Кад се каже “готово све златне полуге”, треба имати у виду да је статус “државне тајне” омогућио диктатору да изнесе из Србије злата колико он хоће.
Најновија истраживања говоре да се у околини Бора налази једно од највећих “златних жила” на свету јер је на дубини од 559 метара откривен садржај од чак 50,3 грама злата по тони руде, што се сматра највећим процентом међу свим познатим налазиштима.
Према једној прелиминарној економској студији, вредност лежишта код Бора процењено је на чак седам милијарди долара, док су трошкови отварања рудника процењени на 500 милиона долара. Око ове “златне грознице” окупила се и породица Вучић заједно са својим локалним мафијашем, Благојем Спасковским, који је за две деценије столовања у Бору, створио један од највећих криминалних ланаца, раван јачим “породицама” са Сицилије.
Овде, наравно, није крај невероватне приче о пљачки злата из РТБ Бор. Самозвани “краљ бакра”, тајкун Милан Поповић, који је имао посебан третман у овом привредном гиганту, свакако би морао да зна (као сведок или као саучесник) где је нестало пола тоне злата за само две године. Новинар из Бора, Бранислав Филиповић, овако је објаснио зашто отимачина злата није главна тема у држави: “…Сви који живе у Бору знају шта се и како ради, али је огроман проблем што та истина нема шансе да се чује даље од нашег места. И државни и они други медији очигледно имају неки интерес да прећуткују праву истину…”
Бивши радници РТБ Бор такође тврде да “цео Бор” зна да се анодни муљ годинама износи из РТБ, али да никада нико није у овом гиганту није пријавио ни грам губитка у производњи злата! Пљачка је почела кад је пре скоро две деценије на чело РТБ Бор дошао Благоје Спасковски, кажу, тај посао је радио за сваки режим, а данас га ради за Вучића и његову дружину. По свему судећи, у овај криминал умешано је много “важних” људи, па влада “закон ћутања”.
Према подацима из јула 2016. године, Народна банка Србије располагала је са око 18,5 тона злата, што укупно чини око 7,5 одсто девизних резерви. Од тога се једна тона налази на рачуну НБС у иностранству, односно у Банци за међународна поравнања у Базелу.
Још један податак је “злата вредан”, кад је у питању пљачка српских златних резерви. Где је нестало непостојеће злато?
Кад је пре две године неко од новинара питао гувернерку НБС Јоргованку Табаковић, шта је са 45 тона наших златних полуга похрањених у Базелу, она је, очито неприпремљена за оваква изненађења дословно рекла следеће: “…Неки озбиљни и одговорни људи у Србији ће се још дуго бавити тиме, јер од првобитних 46 тона, сада у Банци за међународна поравнања постоји само једна тона…”
Тако је гувернерка демантовала званичне податке НБС (о 18 тона резерви), јер се ради о златним резервама бивше СФРЈ, од чега је СРЈ према договору о сукцесији припало 36,5 одсто, што значи 16,8 тона злата (вредност, око 550 милиона евра).
Шта су Србија и Црна Гора поделили од тога након раздвајања, није познато. Закључак је лако извести: ако је то злато нестало, не ради се о 45 тона, већ о 16,8 колико је припало тадашњој Савезној Републици Југославији. Те златне резерве су, како кажу у НБС, продате у периоду од 2001. до 2002. године када је на челу НБС био Млађан Динкић. Али, по свему судећи, нису све резерве продате. нешто је и “склоњено” ван Србије. Извори Магазина Таблоид веома добро упућени у овај проблем, категорички тврде да је Динкић “купио” свој повлаштени статус код Александра Вучића откривањем банке где је злато депоновано и шифара за приступ.
Тренутно, канадска консултантска кућа ЕУ Цапитал Инвестментс Инц. која је обавила озбиљно истраживање исплативости прераде јаловине у Бору, а све под изговором “чишћења животне средине”, сервисирала је прецизним подацима неколико заинтересованих глобалних рударских компанија подацима о количини и начину експлоатације српског злата у Бору. Тако се у једном од извештаја каже да би у такозваној иницијалној фази, једна “мобилна јединица” могла да пречисти 300 тона јаловине на сат, а месечно би се добило 326 килограма бакра, 386 килограма сребра и 62 килограма злата. Годишње, више од пола тоне!
Породица Вучић налази се у ланцу ове незаконите експлоатације, тачније речено бруталне пљачке последњих великих националних ресурса. И то је само део онога на шта су зинули. Међутим, ко није опрезан, код великих залогаја зна да дође и до гушења.
мајор Горан Митровић, Таблоид
Овај текст као да га писао “српски цар бакра” Благоје Спасковски, један од” јунака” ове приче, јер су ту оборени сви рекорди у производњи злата, а бога ми и у крађи, мада он то не би поменуо. Скренуо бих пажнју аутору да РТБ Бор у садашњим условима годишнје може да дпроизведе до једне тоне злата годишње. До четири тона злата је произведено у златно доба РТБ Бор 1990. и 1991. године, скоро неће. Аутор се ухватио само за злато, а не помиње крађу бакра, надуване инвестиције у градњи флеш пећи за топљење концентрата бакар (а не нова топионица како воли да се хвали “српски цар бакра” и сви око њега, ипак та нова пећ кошта као да је направљена нова топионица бакра), па и онај од “краља” бакра Србије. Затим набавка опреме и механизација, сировина, енергенте, услуге, све то је обмотано криминалним и лоповским радњама. У тим сумњивим радњама су умешани водећи људи свих режима у Србији задњих десетак година, када у РТБ Бор је засео грамзиви и незаситни “српски цар бакра” Спасковски. Он је довео РТБ Бор до амбиса и државни буџет и руководство га одржава у животу као тешко оболелог мртвака, упумпавајући по сто милиона евра, отписивањем дуговања, неплаћанја струје, рударске ренте, услуге плаћа по лепоти. Фол да РТБ Бор је спашен већом ценом бакра, је само фарса за покривање разних манипулација и махинација. Ове приче о неуспесима и успесима РТБ Бор се мењају периодично. Око марта месеца следеће године десиће се прича о лоше цене бакра, пропадање РТБ Бор и онда следи фамозни избор стратешког партнера, приватизација, избор саветника и професионалног менаџмента и тако у круг, а од пришаних ко бајаги жеља у догледном периоду, по обичају, одустаће се јер ће почети фирма да “стаје” на ноге. Oва прича је без краја, боље ја да прекинем!
Nije mi sada jasno, kako je moguce isisivati zlato iz borskih rudnika, kada je poznato da su 5o-oktobarci prodavali, Portugalskim rudnicima – medju jednim od – smestaj nuklearnog bezvrednog odpatka. Dokumentovano je, da je velika nuklearna zaraza procurela do stanovnistva Bora, takodje je poznato, ko, kako, zasto i kada je ovaj materijal bacen u Boru.
PREŽIVEO SVE AFERE, PA I ONU ZLATNOG MULJANJA
Spaskovski je nezamenljiv od 2008. do danas, on je zbog loših rezultata morao da bude smenjen odavno, onda bi gubici, kriminal i urušavanje RTB Bor bilo bi manje, no ne postoji politička volja, ovako ojadio je RTB Bor, tj. naroda, za 1,3 milijarde evra!
RTB je 2014. i 2015. imao gubitak od 250 miliona evra. Preduzeće je prošle godine potrošilo struje za 4,4 milijarde dinara, a platilo je samo 650.000 dinara, to jest oko 0,01 odsto duga. I u gradnji nove fleš peći uočen je propust jer je investicija, umesto projektovanih 130 miliona evra, narasla dvostruko i izašla je na 300-400 miliona evra, kao da je izgrađena nova topionica.
Spaskovski je spasao svoju fotelju i nakon poslednje u nizu afera „zlatni mulj“, gde je za dve godine nestalo 800 kg zlata, mada se pominje i pet tona (malo je to verovatno). Kažu policija već dve godine prati I istražuje mahinacije Spaskovskog, no kao ubistvo pevačice Jelene, neko od vođa i ovde stavio šapu.