Велике мултинационалне компаније улажу огромна финансијска средства како би се проширила употреба ГМО семена што би довело до огромног повећања коришћења ГМО хране.
Њихов основни мотив је профит! Светско тржиште семена на годишњем нивоу вредно је 500 милијарди долара. Жеља и циљ произвођача ГМО семена је да у потпуности овладају светским тржиштем, да постану монополисти. Тренутно, само пет компанија производи преко 90% свих ГМО семена, предњачи немачки Бајер у чијем ће власништву ускоро бити и амерички Монсанто.
Ко једном купи њихова семена, мораће их куповати сваке године, разлог томе је увођење такозване „терминатор технологије“. Ради се о уграђивању гена који уништава семе биљке и оно се не може користити следеће сезоне, у пракси се старо семе за наредну сезону користило чак до 80%.
Ако сељак жели да користи друга семена, она која нису генетски модификована неће моћи, земљиште на којем се једном посеје ГМ семе, наредних 10 година је јалово за сваку природну културу која је раније била сејана традиционалним начином.
И тако је остварена потпуна контрола производње хране, произвођац је принуђен да купује ГМО семена од МОНОПОЛИСТА!
Шта то значи у пракси?
Купили сте ГМО семе, кренули сте у призводњу хране. Већ наредне године цене семена могу бити двоструко веће, троструко, ви их морате купити јер немате избора. Бас због тога, Монсанто и други произвођачи од 1996.г. цене модификованих семена вишеструко су увећали. Постоји и гори сценарио, произвођач може да вас остави без семена, земља остаје без сетве, народ остаје гладан.
Домаће тржиште хране вредно је преко 5 милијарди УС $ и то у условима тешке економске кризе када је куповна моћ значајно смањена. У 2016.г. извоз хране из Србије достигао је 3,2 млрд. УС $. Када бисмо користили све наше пољопривредне ресурсе, уложили у аграр, покренули прерађивачку индустрију, извоз хране из Србије могао би бити знацајно већи, између 10 и 20 милијарди евра.
Ако бисмо почели ГМО прозводњу наш извоз био би нула долара, не бисмо имали коме да извеземо нашу пшеницу, кукуруз, јабуку, малину… стопиран би био и извоз свих врста меса. Традиционално наше тржиште је Русија у којој је у потпуности забрањено коришћење ГМО хране. За извоз би нам остале само земље које користе ГМО храну, проблем је што би оне саме имале довољно сопствених производа.
Интерес мултинационалних компанија и није да Србија производи храну за извоз, није им интерес ни да је производи довољно за сопствени народ, њих занима да наше оранице буду потпуно необрађене, како би западне земље своје вишкове хране пласирале нашем становништву.
Ништа ново, сценарио већ виђен у Србији.
Зар није домаћа индустрија пољопривредних машина уништена, скоро угашена, искључиво да би се отворило тржиште страним произвођачима истих производа. Још увек памтимо Змај комбајне, ИМТ тракторе. Само гашењем ИМТ-а страним произвођчачима трактора ослобођено је тржиште вредно преко десет милијарди УС $.
Да нам се не би догодила судбина индустрије пољопривредих машина морамо стопирати ширење ГМО, сачувати наша семена, морамо сачувати наше оранице, стопирати продају преосталог непродатог војвођанског земљишта које од 01. септембра могу куповати странци, морамо сачувати и наш ПКБ!!!
Србија може бити велики прозвођач и извозник здраве и органске хране, па зашто то и не буде!
На нама је да се изборимо!
Драган Радовић
ИЗВОР: Центар академске речи
