Не зна се да ли је пасуљ у питању, јер господин Вучић не гледа у пасуљ, него у стручну литературу, али нека напредна скаламерија јесте у питању, веле, ето крајем ове, или почетком следеће године, превремених избора на свим нивоима. Како изјавио Вучић господин, избора ће бити на свим нивоима, да се неко не би сетио да је то због Војводине, јербо он као одговоран политичар хоће да учини, и да уважи опозицију. Не треба трошити речи на питања, шта ће Вучићу избори, кад има све, и кад опозиција практично не постоји. Биће да је то још један реформски план, да се овери подршка у главињајућем бирачком телу, упише још једна историјска победа, која ће јопет буде највећа откада је века и света, и опет крене од нуле и испочетка у нове победе.
А могуће да су разлози за нове изборе сасвим прозаични, да се не каже чисто људски. Можна да је Вучић господину потребна још једна максимална и гранде историјска победа, не би ли га Србија послала на Олимпијске игре. Мада је убио многе рекорде, изгледа да те дисциплине нису олимпијске. Кад још једном победи мог’о би да учествује у свирању у ксилофон. Зашто у ксилофон, то тешко питање на које би мог’о одговори једино Олимпијски отаџбински комитет.
Мада и овакви, значи наши, аналитичари, веле да постоји маса опозиционих гласова, али да народ не види за кога би могао да гласа, опозиција на изборе спремна, Пајтић господин поручује, „Вучић ће бити изненађен нашим резултатима“. За Вучића се, како јављају медијска сокоћала, спрема Нови ДОС, на челу са Демократском странком. Ту би, како веле, поред ДС, био и Живковић, па проверени лидер Душан Петровић, Веркан Стевановић из Крагујевца, Бошко Ничић из Зајечара… Пајтић оставља простора и за остале који се тако осећају: Формираћемо фронт странака које су проевропске, и опозиционо и социјално одговорне… Значи, да се дода господин Чедомир!
Међутим, ни ту нису чиста посла лидерства што се сматра, Тадић Борис поручује да је његова странка једина која може бити стожер окупљања опозиције, те да су они већ у преговорима, са некима већ потписали коалиционе споразуме, са странкама и покретима који су усмерени ка формирању снажне алетнативе власти… Од подгрејаног досовског рецепта, за сада, се оградио једино Саша Радуловић, који неће да понавља старе грешке које су довеле до партијске државе, јер у актуелном партијском паразитском систему учествују све странке, како у власти, тако и у опозицији… Без обзира на велике планове, утисак је да би све ово опозиције што постоји сутра потписало да ђутуре пређе цензус, па коме западне да буде конструктиван, а коме да буде једина алтернатива актуелној власти, па да лагодно, и на проверен начин, настави да брине своје бриге.
Мада, поради избора, могући су и други сценарији, јербо стручна литература – а не заборавимо, господин Вучић је човек литературе – је на ту тему баш богата. Тако је друг Тито, три пута народни херој, тамо негде 1950. на тему тих избора рек’о, записано: “Другарице и другови, пред ове изборе јавили су се гласови остатака старог, који још негде животаре, који су питали, да ли ће на изборима бити заступљени и неки други? Који други? Ако неко хоће да оствари други програм, таквог, разуме се, нећемо пустити на изборе. Не могу у нашој земљи, другарице и другови, постојати два програма, већ само један.” Ово ставити на видно место, у Кабинету, за случај да се покаже да се провереним методама, застрашивања, млаћења и поткупљивања, не постиже зацртани максимални резултат.
Док траје конкурс за опозицију, чини се да је једина опозиција, која има неке шансе, тренер кошаркаша „Партизана“ Дуле Вујошевић, који ће, сва је прилика, бити жртвован, смењен, поради Вучић програмом финансијске консолидације клуба. Па бар пола „звездаша“ је за Вујошевића. Где ћеш више. А има се и слоган, нека неко оде на утакмице „Партизана“, или скупове подршке Вујошевићу, да чује шта се ори из хиљаде грла.
Како било, како јавља пријатељ, афористичар Далибор Ђорђевић, „Ко преживи – гласаће“. А и пасуљ зна ко ће преживи, па Тито и партија. Значи нико Други, само Наши, зицер за олимпијски резултат Вучић господина.
Драган Тодоровић
Аутор је новинар недељника „Време“.
