Скок франка успаничио је како светска тржишта тако и наше грађане који су се задужили у тој валути. Стручњаци кажу да дужници морају сносити валутни ризик.

Централна банка Швајцарске одустала је од трогодишњих напора да се вредност франка вештачки одржи на ниском нивоу.

После овог потеза вредност франка је драстично порасла. Проблем за грађане који су се задужили у еврима, нарочито за скоро осам хиљада оних који су кров над главом обезбедили задужујући се у швајцарској валути.

Због слободног курса швајцарца рата за кредит може да скочи и до осам хиљада динара.

“Свако ко има кредит индексиран у швајцарцима мора да гледа његову вредност. Ако скочи швајцарац као што је данас скочио он ће плаћати више ту своју рату. Оно што је за утеху данас је да је данашања реакција просто реакција тржишта и не мора да значи да ће то бити тако у наредном периоду. Оно што јесте суштина сви који су се везали за страну валуту индекисарањем било да је евро или швајцарац морају да сносе оно што се зове валутни ризик односно да у случају скока плате ту цену скока валуте”, наводи Душан Узелац са портала “Каматица”.

Огласила се и Народна банка Србије. Саопштавају да домаће девизно тржиште није значајније уздрмано турбуленцијама из међународног окружења.

“Имајући у виду актуелна кретања, Народна банка Србије ће и даље пажљиво пратити промене вредности највећих светских валута и настојати да умањи преливање негативних последица на домаће тржиште. Народна банка очекује да ће сви евентуални застоји на домаћем девизном тржишту у трговини швајцарским франком бити отклоњени у што краћем року, односно да ће бити обезбеђено редовно обављање свих трансакција. Народна банка Србије ће пажљиво пратити последице ових промена по стабилност финансијског система, имајући у виду положај корисника стамбених кредита индексираних у швајцарским францима”, наводи се у саопштењу.

Сличан проблем и за кориснике кредита у швајцарцима и у Хрватској. Процењује с да је у францима задужено више од 60 хиљада грађана.

Франак је ојачао у односу на хрватску валуту више од 15 одсто а удружење “Франак” затражило је хитан састанак са минитром финансија Борисом Лаловцем и новоизабраном председницом Колиндом Грабар Китаровић.

“Ако курс остаје за одређени проценат виши него је био, за толико ће се повећати рате кредита. Међутим то се тек ради на крају месеца кад се види колики је. Грађани су имали још од почетка раста швајцарца могућност промене својих кредита у евро, а данас већ плаћају снижену каматну стопу како би се компензовао добрим делом тај раст курса”, истакао је Зоран Бохачек, директор Хрватског удружења банака.

Народна банка у овом случају не може да помогне грађанима који су задужени у швајцарцима јер је то њихова финансијска одговорност.

Б92