Не постоји ниједна европска држава која је данас више понижена и опљачкана од Србије. Вољом групе западних земаља, која је заслепљена мржњом према Русији, и Србија је, као најблискија Русији, сврстана у оне проклете и сатанизоване државе које треба уништити. Али, за разлику од Русије, Србија има издајничку и плаћеничку владу која је спремна да згази и оно мало што је преостало од остатака некада озбиљне и добро организоване државе. Влада САД је пре више од петнаест година осмислила ликвидацију Србије и њених грађана, спровођењем „геноцида у миру“, како би бедем према Русији био што дебљи.

Последице тога су застрашујуће: до темеља су уништени војска, полиција, правосуђе, школство, здравство, економија, култура…Не постоји ниједан стуб друштва који није сломљен, због насиља које САД спроводи у Србији. То је довољан разлог да нека будућа, разумна влада, моментално прекине преговоре са Европском унијом и постави себи за циљ улазак у евроазијску економску унију. У супротном, од Србије неће остати ни камен на камену.

Прошло је непуних петнаест година од када је Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност САД (у време Бушове администрације), предложио стратегију којом би Србију требало једном заувек збрисати са лица земље. Наиме, Гомперт је тада дословно рекао (а часопис Фореигн полицy: „Треба Србију да осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише“!
Спољна политика САД се не мења ни брзо ни лако, када то установи као зацртану политику према некој другој држави. Већ петнаест година, Србија се налази у канџама овог светског поробљивача. У том периоду, она је понижена, опљачкана, изолована и сведена на ниво нижи од обичне колоније. Тачније речено, Србија више није ни колонија, него државни провизоријум без ингеренција, којим управља група дипломата из неколико западних земаља на челу са амбасадором САД-а.

Систематско уништавање свих трагова Србије као државе и Срба као народа, ниједног момента за последњих петнаест година није доведено у питање. Пројекат владе САД-а да Србију уклони као државу и претвори је у „ватрену линију“, данас живи пуном снагом.
Да би у томе успела, влада САД је учествовала свим средствима у политичким променама у Србији, од октобра 2000. године до данас. Окупирала је 15 одсто државне територије Србије (Косово и Метохију), и покушавала на сваки начин да доведе ону политичку гарнитуру на власт, која би потписала признавање албанске сепаратистичке државе. То јој није успело ни са владом Зорана Ђинђића, ни са владама Војислава Коштунице и Бориса Тадића. Тек са владом коју предводи Александар Вучић, тај посао је коначно обављен.

У међувремену, америчке марионете које су се смењивале у државним институцијама, урадиле су највећи део посла: потпуно је разорено биће државе – здравство, школство, војска, полиција и правосуђе, а суспендован је парламентаризам као и све институције система. Окупатор је, привремено, сву власт поверио једном човеку, јер је лакше једнога уклонити, кад за то дође време, него читав систем.
Том филозофијом се руководио и амерички Савет за националну безбедност који је још деведесетих година проценио да Србији треба одузети атрибуте државе. Тај однос према Србији није промењен до дана данашњег, а све говори да ће то тако бити све док Србија буде постојала, макар и као етно-географска категорија.

Један бивши југословенски дипломата, недавно је отворено рекао да ће Срби увек бити на мети Запада, због своје историјске повезаности са Русијом, па нас Запад види као истурени руски бедем, те да Запад зна да су садашњи, не тако чврсти односи са Русијом, само плод инсталираног марионетског режима у Србији који такво стање одржава, али су на Западу такође свесни да се све то може у трену изменити – променом власти у Србији. Стога је за Запад увек добро да Срби буду разједињени и на коленима, па се зато према нама тако и понашају.

Ако се само ове две чињенице узму у обзир, занемарујући још бар десетак, искрени и озбиљан споразум између Срба и Запада није могуће постићи. Срећа је што у Србији данас постоји присуство руског економског и безбедносног фактора, иначе би до њеног коначног комадања и уништења већ дошло.

Убијање духа и одобравање задуживања

Систематско убијање Србије као државе и свих њених грађана, није последица краткорочног беса највећих западних сила, због „одбране демократије“ или због „одбране Албанаца на Косову“, него због патолошке мржње према Русији, коју одржава тврдокорни део политичке елите у Америци. Оне „елите“ која још живи у прошлости и од прошлости.

Да би пројекат ликвидација Србије сасвим успео, требало је у ваздух дићи све водеће државне и друштвене компаније, што је за последњих петнаест година беспрекорно и урађено. Остало је само још неколико бастиона некада моћне српске привреде, попут „Телекома“, „ЕПС“-а и „Железница Србије“, али ће и они ускоро бити распарчани и распродати вишеструко испод цене.

У позадини дивљачке пљачке Србије, дешавало се и затирање етике, вере, културе, писмености и свега другог што један народ чини народом, а не пуким племеном без порекла и идентитета. И то је био део злочиначког плана који је био замишљен у главама чланова Савета за националну безбедност САД, а који је касније „разрађиван на терену“.
Тако је на универзитету у Тибингену (Немачка), професор др Ролф-Дитер Клуге, директор Славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу, предложио : „…да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије!“.

Скоро да је и овај „пројекат“ успео, јер је данас, у Србији, школска омладина изложена масовној промоцији најгорег моралног отпада. Два милиона људи свакодневно је изложено насиљу такозваних ријалити шоу програма на телевизијама, у којима се афирмишу проституција и примитивизам као модел друштвеног понашања.

Америчке обавештајне службе у Србији, за последњих петнаест година, темељно су обрадиле све пукотине и слабе тачке у држави која је иначе већ била нарушена изнутра, распадом ранијег система. Посао им није био тежак, а било је и унутрашњих помагача.
Уместо глобалне медијске сатанизације Срба и Србије, која је већ испробана и донела је резултате, шпијунска „заједница“ САД, одлучила је да пронађе механизам уништавања Србије, који ће уместо њих да ради. Тако је рођен пројекат свакодневног медијског понижавања грађана, који је довео до масовног осећаја инфериорности, комплекса мање вредности, али и страха и агресије као реакције на ту фрустрацију. Предлог немачког слависте Клугеа, да се српској деци забрани учење српске националне поезије, данас, након свега што је учињено на убијању српског народа и његовог духа, звучи скоро наивно.

Док је ово планирано слуђивање трајало, у Србији је одрађена пљачка епохалних размера: из земље је изнето више од 100 милијарди долара, потпуно су уништени сви производни потенцијали, у бесцење је распродато најплодније пољопривредно земљиште, затворене су скоро све домаће банке, а под изговором „интернационализације банака“, заведен је најстрашнији зеленашки терор који постоји у цивилизованој Европи, и све то уз одобрење страних плаћеника у Влади Србије. Све националне финансијске институције су угашене, Народна банка је стављена под контролу службеника-најамника (махом запослених у Сосиете Генерале Банци, Раиффеисен Банци, Ерсте Банци и слично).

Влада САД је још на почетку прошле деценије инсистирала да Србија крене у „слободно задуживање“, што је и довело до тога да и грађани, који су наивно поверовали да је „дошла демократија“, почну да се задужују, не рачунајући да ће их сустићи зеленашка камата (сакривена иза разних фраза и неразумљивих тачака у уговорима) и да ће ући у дужничко ропство из кога се никада неће извући. Последице су видљиве: данас Србија заједно са својим грађанима дугује више од 50 милијарди евра.

„Честитање“ кредита

Последице америчке тортуре ту се не завршавају, јер злочиначке амбиције овог поробљивача имају у виду и сламање духа и ширење масовних страхова. Сталним отпуштањима и смањивањем броја радних места, рад је у Србији обезвређен и сведен на робовање. Услед мизерних зарада, већина грађана (скоро 70 одсто) живи испод границе сиромаштва.

На сцени су и активности крупног западног мултинационалног капитала, тачније, долари без покрића и федералних резерви САД, мада Србија није држава од економског интереса за САД, али је за њих стратешки на веома важном положају. Јер, Срби су за ширење НАТО сметња и та сметња мора да се уклони. Зато се прешло на тиху ликвидацију, кроз економске уцене, притиске и сламање.

Некадашња идеја Савета за националну безбедност и даље важи: треба наћи начина да Србе као нацију треба учинити немоћном, да полако нестаје, смањује се, да радно способни у најбољим годинама и најобразованији део ње емигрира, да се део ње претопи у неку другу нацију, а да остали део остане слабо плаћени роб без државе и без сећања на томе где припада.

Злочиначки умови у Влади САД, не виде Србију као суверену државу у којој ће се развијати неко напредније друштвено економско уређење, које би сваком појединцу омогућило право на живот, право на бесплатно образовање, право на рад и право на достојанствену старост. Напротив, злочинци из Вашингтона Србију виде као континенталну рупу, у коју ће убацивати све што им падне на памет: од нуклеарног отпада до генетски модификоване хране.

Као врхунац, Влада САД Србију ставља „на линији ватре“, како су то недавно амерички потпредседник Бајден и државни секретар Кери рекли, говорећи о сукобу са Русијом.
Уместо да Влада Србије и Министарство спољних послова одмах затраже објашњење од амбасаде САД, у какву то „ватру“ Америка хоће да баци Србију и да ли мисли да ће Србија икада ратовати против Русије, грађанима је Вучић „честитао“ нови кредит од ММФ-а, у висину од милијарду евра, упркос томе што је ово земља са највећим јавним дугом у Европи, од скоро 71 одсто бруто домаћег производа!

Мада је свако задуживање преко 45 одсто бруто друштвеног производа против закона, Вучић је, очигледно, одлучио да гурне Србију у амбис из кога се ни ова ни неке наредне генерације неће извући. Према изричитој вољи ММФ-а, Србија ће ускоро морати да плаћа акцизе на струју.

Наравно, ту није крај масовној пљачки грађана, јер кад буде ЕПС продат, у деловима, тек тада следи удар на грађане. Скоро пет милијарди евра годишње остваре стране телекомуникационе компаније у Србији. Од тога и народ и држава немају ништа. Распродајом „Телекома“, нестаће још један озбиљан део прихода који иду у буџет.
Упадљиво, САД немају ниједну битну инвестицију у Србији, а највећи део новца који је усмерен у Србију, у последњих петнаест година, отишао је на трошкове за одржавање криминалних режима, лажних опозиција и невладиних организација којима је једини посао клеветање Србије и свега што је српско.

Планирано затирање

Амерички пројекат о „геноциду у миру“, где ће живи да завиде мртвима, на самом прагу свог остварења. Већина данашњег становништва неће преживети епоху планираног економског убијања Србије, и неће дочекати неку бољу будућност.
По свему судећи, најбоље се већ десило, али је све мање оних који памте та времена. Зло које је закуцало пред свачијим вратима, заледило је и душу и мозгове већ ојађених и на смрт преплашених људи. То је и био циљ свих српских злотвора – да се један радан, способан и поносан народ, са великом историјом и великим духовним наслеђем, претвори у полусвет без идентитета.

Од 2002. године до данас, због стопе смртности, Србија је смањена за 311.139 својих грађана! Узгред, треба знати и то да је просечна старост становника Србије 42,2 године, а у појединим селима у источној и јужној Србији и преко 50 година.
Оваквим темпом одумирања, Србија ће до 2030. године имати око шест милиона становника, од којих ће скоро две трећине живети у Београду, Нишу и Новом Саду.
Највећи број села ван Војводине и долине Мораве биће напуштен. Незапосленост више неће бити проблем, јер ће радно способно становништво бити сведено на минимум.

Здравствени и социјални фондови да доживе колапс, јер ће бити готово двоструко више старих него младих који раде и стварају. Србија има чак 1.458 насеља у којима годинама није рођено ниједно дете. У последњих десет година у иностранство је отишло скоро пола милиона људи који су на врхунцу репродуктивне зрелости.

О томе како ће ликвидирати Србе, Русе и друге православне словене, размишљао је и бивши директор ЦИА Ален Далс (који је на тој функцији био од 1953. до 1961. године). Његова „стратегија“ дубоко је зацртана и у данашњу америчку политику према Србији.
Наиме, Далс је тада у свом „елаборату“ рекао и ово:

„…Ставићемо их у беспомоћан положај, исмевати се са њима…Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем, ловићемо људе у детињству и младалачком добу, увек ћемо главну ставку да бацамо на омладину, деморалисати, развраћати и обешчаћивати је. Направићемо од њих цинике, вулгарне људе, космополите. Ето, тако ћемо ми то да урадимо… Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну по свом обиму трагедију погибије свих православних Словена, и коначно, неповратно ћемо угасити њихову националну свест. Књижевност, биоскоп и позориште ће прослављати најнижа људска осећања.
Ми ћемо на сваки начин подржавати оне који буду усађивали у човеков разум култ секса, насиља, садизма и издаје – једном речју сваке неморалности. У управљању државом, ми ћемо изазивати хаос и неред.

Неприметно, но активно и постојано, помагати деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубости и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи…“.

У овој Далсовој злочиначкој идеји, данас је лако препознати све што се дешава у Србији: од највулгарнијих медијских понижавања нације, па све до бескрупулозне пљачке, издајничких влада и изгубљене омладине.

Дванаести је час да се спашава оно што још може да се спаси. Али, та акција не може да се обави без темељног обрачуна са кликом на власти и са целокупном криминалном елитом која је стекла иметак пљачкајући народ и државу. Србија мора да се одреди и према политици Запада која подржава њено систематско убијање, а које може да се сажме у једној јединој реченици коју је 14. маја 1992. године изговорио ондашњи министар спољних послова Немачке, Клаус Кинкел: „Србију морамо бацити на колена!“.

Да не би било забуне, то исто, само „умивеним“ речником, данас говоре сви званични представници САД и Европске уније. Вук је можда променио длаку, али ћуд сигурно није.

Никола Влаховић

ИЗВОР: Гето Србија