Ко су „Муслиманска браћа“?

Пише Зоран Милошевић

Имали су главну улогу у побуни против режима у „арапском пролећу“. Ови исламски фундименталисти из редова ситне буржоазије у својим редовима имају и мисионаре, али и војнике…

У тзв. „арапском пролећу“ једну од главних улога у побуни против режима имали су и имају „Муслиманска браћа“, политичка организација исламиста која се често до актуелних догађања од стране Запада сврставала у екстремне организације. Тачније, идеолошка платформа „Муслиманске браће“ представља једну од првих у XX веку варијанти исламског фундаментализма. Овакав ангажман изазвао је на Западу велику медијску пажњу, па су се овим политичким покретом бавили и амерички телевизијски канал Си-Ен-Ен, „Вол стрит џорнал“, као и многи други. Сви ови медијски извештаји могу се свести на њихов опис као вукова и /или/ јагањаца. Просто, јединственог става нема. Међутим, ради се о покрету који је у себи објединио управо оба ова става – јагањци су мисионари, а вукови припадници војног крила. Но, пођимо редом.

ИЗМЕЂУ ЈАГАЊАЦА И ВУКОВА
У научним круговима „Муслиманска браћа“ се описују као политичко-религиозна панисламска асоцијација, основана 11. априла 1929. године од учитеља (по струци) Хасана ал Бана из Египта (град Исмаил). У идеолошком смислу представљала је конзервативни слој мале ситне буржоазије. Године 1935. „Браћа муслимани“ седиште преносе у Каиро, а потом, 1937. године, оснивају се огранци у Сирији и Либану, затим у Ираку, Јордану, Судану и Палестини. Данас огранци „Браће“ постоје у скоро свим муслиманским државама. „Браћа муслимани“ су позивала на уједињење свих муслимана ради борбе са Западом и обнове халифата, у којем би се живело по нормама које прописује Куран (шеријатско право). У оквиру тежње да се домогну државне власти користили су и пароле које су их представљале као борце за социјалну правду и национално ослобођење. Основна парола „Муслиманске браће“ гласи: „Бог – идеал, Пророк – вођа, џихад – средство за реализацију циљева, смрт у име Бога – наш је завет“. Амблем покрета је Куран са две укрштене сабље.
Прву организацију „Браће“ поставио је до 1939. године Ал Бан, који је „Браћу муслимане“ тако организовао да су постали организација са великим бројем чланова и симпатизера. Основа организације је следила организацију Комунистичке партије у Европи – тј. ћелије (три човека). Такође су имали и организоване војне јединице (батаљоне), обавештајну и тајну службу, омладинске одреде (борбени скаути), као и тајне терористичке групе.
Сада у другом периоду постојања, тзв. „саудијском периоду“, организација „Муслиманске браће“ нешто је другачија. Ћелија је и даље основа организације, али се она назива „породица“ (отуда су сви чланови породице браћа) и организује се по територијалном принципу. Обично се састоји од пет до десет „браће“. Један од њих избором постаје „старији брат“ и он води ћелију. По правилу чланови једне „породице“ улазе даље или у мисионарску (пацифистичку), или борбену (војну) организацију „Муслиманске браће“. Неколико „породица“ се уједињује у „велику породицу“ на челу са „оцем“. „Савет очева“ руководи организацијом „братства“ и бира вођу – „шејха“ или „Амира“. „Велики савет“ чине различите организације из „Браће муслимана“ и представља више руководство „братства“. Он се састаје обично два пута годишње и бира „Врховног брата“ и двојицу „велике браће“ – његовог помоћника и координатора за управљање мисионарским и војним делом организације. При „Врховном брату“ постоји и „Консултативни савет“, састоји се од представника организација које улазе у покрет (до 50 људи). У свом раду „Браћа“ користе различите муслиманске фондове и предузећа.
Врбовање нових чланова је једна од основних делатности „Муслиманске браће“. Кандидат за ступање у покрет мора да се идеолошки образује и тек после тога може бити примљен у ред „Браће“. У том смислу „Браћа“ имају четири степена чланства.
Први степен су „помоћници“. Овај степен је доступан сваком муслиману, који учествује у раду једне од ћелија. На овом степену кандидат за ступање у покрет се зове „брат – помоћник“. Други степен је „присаједињени“. У њега улазе сви муслимани који прихватају све каноне ислама, спремни да се потчине Савету проповедника и наређењима наставника и, што је посебно важно, са жељом да наставе изучавање идеологије „братства“. Такав муслиман се назива „братом који припада организацији“. Из овог степена је највише оних који попуњавају војну структуру покрета. Најдаровитија браћа из другог степена се упућују на даљу припрему у исламске школске центре. Трећи степен је „дејствујући члан“. То су муслимани који дубински проучавају ислам и идеологију „Муслиманске браће“ и личним примером сведоче принципе „братства“. Сви муслимани из овог степена су проповедници, заузимају различите дужности у организацији (јавних и тајних). Четврти степен су „браћа која се боре за заједничко добро“. Њима припадају и они који се називају „посвећени“ и „муџахедини“. У „посвећене“ примају проповеднике, после чега добијају звање шејха. „Муџахедини“ постају они који су се истакли у борбеним дејствима. Поред тога постоје и звања „сеид“ – духовни наставник и идеолог „браће“. Њихове посланице (фатве) обично позивају за терористичка дела.
Припрема бораца је основа војног крила организације. Крај припреме је када кандидат мора да положи „испит“, тако што ће извести терористички напад у неком граду. Војно крило се састоји од студената (50 посто), радника (15 посто), лекара, службеника и учитеља (15 посто), трговаца (7 посто), професионалних војника, сељака и незапослених (15 посто).

БЕЗ ИДЕОЛОГИЈЕ
Постепено је унутар „Браће“ сазревало екстремно крило чији је идеолог био Сауд Кутб (1906-1966), он је дозвољавао употребу тероризма за остварење циљева. Од 1940. до 1950. године „Муслиманска браћа“ извршила су серију убистава политичара у Египту који им нису били по вољи, а 1954. године покушали су да убију и председника Насера.
После, дакле, неуспеха да силом освоје власт у Египту, „Муслиманска браћа“ забрањена су 8. децембра 1948. године, а 12. фебруара 1949. године убијен је и оснивач Хасан ал Бан. Период од 1948. до 1954. године био је испуњен унутрашњом борбом за власт. Наследник Бана – Хасан ал Худајби није имао ауторитет оснивача Бана и није могао да реализује постављене циљеве у Египту, па су „Браћа муслимани“ распуштени 29. октобра 1954. године. Од тада организација делује у дубокој илегали. У „Великој совјетској енциклопедији“, у одредници коју је потписао Б. Г. Сејрањан, може се наћи констатација да од тог времена (1954. године) Запад користи „Муслиманску браћу“ у борби против непослушних режима на Блиском истоку. У већем делу свог постојања „Муслиманска браћа“ била су опозиција владајућим режимима, а подизали су и оружану побуну, као што је то већ било  у Сирији у периоду владавине Хафиза Асада (оца садашњег председника Сирије). У неким блискоисточни државама „Браћа“ делују у илегали (Јордан и Кувајт, на пример).
„Муслиманска браћа“ активно су учествовала и у оружаној борби „арапских Авганистанаца“ против совјетске војске у Авганистану (1980-1989), а сарађивали су са Осамом бин Ладеном који је организовао „Биро за услуге“, сакупљао је добровољце из арапских држава за учешће у џихаду против совјетске војске.
Почетком седамдесетих година прошлог века „Муслиманска браћа“ доживљавају ренесансу и стичу легалност у Египту, а у Саудијској Арабији стварају централу за цео Блиски исток. У делатности доста користе новац стечен продајом нафте, па су тако финансирали богату издавачко-пропагандну делатност која је обухватала и издавање новина, отварање сајтова и слично. Медији наводе да их САД контролишу преко Саудијске службе безбедности. Од тада „Браћа муслимани“ постају „умерена исламистичка организација“ која је борбене методе у освајању власти заменила „васпитањем и пропагандом исламских вредности“ – наводи сајт бусинесс.лбн.ру
Оно што је сада веома интересантно и важно за „Муслиманску браћу“ везује се управо за Саудијску Арабију. Наиме, извесно време „Браћа“ нису имали одређено идеолошко учење, ако се изузме учење Курана о „светом рату“. Тек када су основали центар у Саудијској Арабији, све организације „Муслиманске браће“ усвојиле су као своју идеологију вехабизам – државну веру Саудијске Арабије.
„Браћа муслимани“ легално делују у западним државама, користећи се њиховим либералним законодавством. Тако „Браћа“ постоје у Немачкој, Великој Британији, Швајцарској, Француској, а забележено је њихово присуство и у Босни и Херцеговини.

ЦИА И БРАЋА
У контексту „васпитања и пропаганде исламских вредности“ „Муслиманска браћа“ су највише спомињани после „револуције“ у Египту и одласка са власти Хоснија Мубарака, али и сада у Сирији. Наиме, западни медији су почели да пишу да су у овим државама јаки управо „Браћа муслимани“ и да они желе стварање државе која би била заснована на шеријатском праву. Тако азербејџанска агенција  „Тренд њуз ејџенси“ из Пера Руфуза Хафизоглуа сугерише управо овакав закључак – да „Браћа муслимани“ желе да у Египту уведу турски (Ердоганов) образац ислама (који иначе подржава Запад). На свом сајту су објавили да ће из илегале прећи на јавно деловање и најавили стварање политичке партије под новим именом. После тога вођа „Браће“ Мухамед Бади, изјавио је да ће име нове партије бити (слично Ердогановој партији) – Партија слободе и правде, те да је „њен циљ да се бори за интересе народа“. „Браћи“ наруку иде и то што у Египту и није било добро организоване партије, као и да свргавање Мубарака отвара могућност промена и довођења исламиста послушних САД на власт.
Иако је по важећем (Мубараковом) Уставу државна религија ислам, а у основи законодавства је био шеријат – то се није примењивало у пракси. У новој ситуацији Египћани очекују побољшање социјалне ситуације, а не увођење шеријата, па ће „Браћа“ ако дођу на власт имати заиста велики проблем. Тренутно они желе да у Египту реформама пренесу турски исламски политички образац. Но, овај образац није могуће у потпуности копирати, јер је стварност Египта другачија од Турске. Но, Американци очекују да преко „Муслиманске браће“ турски исламски политички образац рашире по целом Блиском истоку.
Интересантно је да „Муслиманска браћа“ нису никада били на списку терористичких организација Државног департмана САД, али јесте спомињана као екстремна, пре свега јер је њен огранак у Палестини прерастао у на Западу озлоглашени „Хамас“.
На руском сајту www.утро.ру  можемо пронаћи чланак  „Братство краја: ЦИА и ‘Браћа муслимани’“, аутора Јефина Анбиливина, који аналитичношћу и крајњом поруком најбоље приказује актуелни статус покрета о којем говоримо. Наиме, Анбиливин тврди да је ЦИА успела, у сарадњи са службама Саудијске Арабије, Турске, Израела и других блискоисточних држава, да „замени дискету“, тј. да старе савезнике који нису схватали шта треба да се догоди на Блиском истоку замене новим савезницима „Муслиманском браћом“. „Ово, нажалост, није шала“, пише Анбиливин. То је добро објаснио Ласло Тот, аналитичар америчке владе за „Фокс њуз“. „Многе државе (стари савезници) су имали циљеве и задатке који су ишли ка демократији. Међутим, ни Европа, ни Израел нису били заинтересовани за демократске владе у овом региону. Фактички они су били против. И ми смо извели закључак: нама су били потребни нови другови и партнери на Блиском истоку. И нашли смо их. САД (влада и специјализоване обавештајне и војне службе) и „Браћа“ – нови амерички другови – пре промена на Блиском истоку радиле су годину дана, како би „Браћа“ била припремљена за побуну. Ласло Тот каже: „Некада је то била екстремистичка групација, али су се давно одрекли насиља и имају широке везе, чак их има на америчким универзитетима. Обезбедити њихово поверење било је тешко, али су и они имали нама нешто да предложе и ми смо сада другови. Браћа муслимани деле са Америком бригу у области људских права и демократског владања“.
Но, каква је демократија сведочи да су „Муслиманска браћа“ у Египту после свргавања Мубарака увели „полицију скромности“, аналогну оној у Саудијској Арабији, која иде улицама и упозорава грађане који се облаче по својој вољи да то није у складу са нормама ислама. Посебно су застрашени хришћани у Египту (пре свега Копти), јер хришћанка не може после осам сати увече да изађе сама, пошто ће бити отета, преведена насилно у ислам и удата за муслимана.

{Печат }