Ко су све лобисти ГМО у Србији?

Србија је пред вратима ГМО која треба да буду широм отворена преко ГМО лобија, или још боље ГМО научног и бизнис подземља. Интерес је да лоби групе у научним институцијама, институтима, међу произвођачима ГМО хране, ланаца трговине и пре свега политичких партија и министара у влади, обезбеде улазак ГМО. Ради се о оркестрираној кампањи коју воде амерички лобисти „Монсанта“ дела америчке администрације према државама у ЕУ и Европи који се супрсотављају ГМО. Намера је се домаћи здрав семенски материјал искорсити за ГМО „укрштање“ и створи пуна зависност аграра од ГМО и моћних компанија ГМО семена и хране. Реч је сцијентолошкој групацији научних кругова који треба да буду стручни оквир за ГМО концепт који ће се укрштати са једним бројем ГМО тајкуна, повезан са политичарима и министрима у влади Србије.

Монсанто „паукова мрежа“ у Србији

Највећи број је из групације фулбрајтоваца и стипендиста на америчким универзитетима који су спремни за ГМО наступ у Србији. Само за лобирање за ГМО у Србији се издваја десетине милиона долара. Велики капитал треба да понуди добре накнаде лобистима ГМО који у институцијама власти, привреде, трговине и политике треба да делују на доношење државних одлука. ГМО има своје лобисте од раније преко Иване Дулић Марковић бившег министра пољоприведе Србије, Саше Драгина бившег министра пољопривреде, Милосављевића бившег министра у влади Србије, Горана Живкова бившег министра пољопривреде, Горана Јешића министра (секретара) пољопривреде Војводине. У  овом лобију су и лидер ЛДП Чедомир Јовановић као и групације у ДС.

Лобистима ГМО има и у СПС-у али и СНС-у. Међу министрима лобисти су из различитих разлога и министар Расим Љајић због потребе приступања Србије СТО до краја ове године, министар пољопривреде Драган Гламочић који се раније одрицао ГМО, а сада је дао подршку ГМО. Министар пољопривреде Драган Гламочић тврди да страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер, према његовим речима, за сада не постоји ниједан валидан научни доказ о њеној штетности. “Ја то тврдим као одговоран човек и као неко ко је научник”, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић. Упитан како ће промет ГМО утицати на производњу органске хране, која је потенцијал српске пољопривреде, министар Гламочић подсећа да је Србија одучила да иде у правцу ЕУ, и да мора да поштује њено законодавство, које је, каже, веома уређено. “Ако је Европска унија проценила да је тако нешто добро за њихове грађане, ја сам уверен да је то добро и за грађане Србије”, каже Гламочић.

Секте, масони и тајкуни у одбрани ГМО

Из СПС-а је у лобију за ГМО и министар просвете и науке. Лоби за ГМО постоји и у САНУ око председник САНУ акадмика Хајдина која сматра да Србија треба да прати светске трендове у науци али и акадмика Ракића једног од представника „Мун-Бушоове секте“. Генетичари биолози из појединих института и факултета су лобисти, док су против ГМО Институт за кукуруз у Земуну и Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, који раде на квалитетним сортама које нису у ГМО интересу и многи други.

Међу заинтересованима за ГМО су и компанија „МК комерц“ али и компаније хрватског бизнисмена Тодорића који држи аграр у Србији у „својој шаци“. Иза ових лобија су и поједине групације америчко-српске привредне коморе као и поједине масонске ложе и маркетиншке агенције и медији. Све је дакле увезано у један систем да би се Србија „сломила“ и прихватила ГМО окупацију „корак по корак“. Сви из лобија говоре да Србија мора да дозволи промет генетски модификоване хране ако жели пријем у Светску трговинску организацију. То је Европска комисија у свом извештају поручила Србији, а потврдио је и министар трговине Расим Љајић. Америчка компанија “Монсанто” већ неколико година, односно читавих десет ради на лобирању за ГМО у Србији.

Монсанто демократура влада Европом

Амерички Монсанто, највећи светски произвођач генетски модификоване хране, забележио је већи губитак од очекиваног у четвртом фискалном кварталу, због слабије продаје својих генетски модификованих семена. Компанија је у четвртом кварталу, завршеном 31. августа, забележила губитак од 249 милиона долара, или 47 центи по акцији, што је изнад губитка од 229 милиона долара, или 42 цента по акцији, из четвртог квартала прошле године, пренела је агенција АП. Монсанто наводи да је договорио куповину компаније “Клајмет корп” за суму од 930 милиона долара. Монсанто је највећа глобална компанија која производи пољопривредне производе: пестициде, хормоне за одгајање животиња, али и генетски модификована семена соје, кукуруза и других култура. Уз све то Монсанто компанија и њени лобисти користе се подмићивањем, претњама, корупцијом.и уништавањем малих и средњих пољопривредних произвођача.

Медији пишу да је као одговор на француску забрану „Монсанту” да производи генетски модификовани кукуруз крајем 2007., тада амбасадор САД у Француској Крејг Стејплтон, затражио од Вашингтона да казни ЕУ, посебно оне земље које нису подржале употребу генетски модификованих усева.

Бугари изашли на улице!

Као пример треба да нам послужи Бугарска, чланица ЕУ, чији је парламент у марту прошле године пооштрио закон којим је забрањено гајење ГМО усева. Србија није једина којој прети опасна генетски модификована храна! Портал Викиликс је објавио најновије депеше из америчких амбасада широм Европе у којима пише да је Америка започела трговински рат, у војном стилу, против европских земаља које се противе производњи и употреби у исхрани генетски модификоване хране!

Томислав Кресовић

Видовдан