Након напуштања СНС, бивша министарка енергетике Зорана Михајловић оценила је да су странку Александра Вучића многи доживљавали као “џубокс за богаћење”. Једна од најисплативијих страна овог страначког џубокса свакако је била Електропривреда Србије, чије је пословање деценијским злоупотребама и лошим пословним потезима било подређено искључиво једном циљу: исисавању државног новца у приватне џепове. О ЕПС су се “очешали” многи, али имена појединих тајкуна неизбежно искачу кад год се отвори питање пословања, односно пропасти државног енергетског система.
Бивша министарка и потпредседница Владе Србије, Зорана Михајловић, рекла је у интервјуу за Нова.рс да је стање у енергетском сектору Србије трагично и да се тачно зна ко је крив за енергетски колапс који се догодио крајем 2021. године. Она је рекла да су у ЕПС-у уз помоћ тајкуна блиских власти (лобиста како их она назива) организовани штрајкови због којих једно време нису радиле теромелектране и копови.
„Тајкуни су увек у свакој власти. Ја их називам лобистима. Они су увек били везани за велика предузећа, а ЕПС није изузетак. Даћу вам само један пример, а то је, на пример, жеља ЕПС-а да са једним од лобиста гради термоелектрану, топлану “Колубара Б”. Сетићете се сигурно штрајка који је Грчић организовао са разноразним људима, неки су чак били из СНС, а ту су били и ти лобисти, против мене. То су урадили зато што је Министарство те 2021. године рекло да Србија нема довољно угља, а да то што има је веома лошег квалитета. Речено је да је је лигнит најлошијег квалитета. То значи да морате да користите много мазута да бисте произвели неки киловат-сат. Речено је да цео свет улази у зелену транзицију, а то значи да не би требало градити нове термоелектране, већ да би требало гледати како да се одржи систем градећи неке другачије електране. Такође, та термоелектрана је требала током деведесетих година да се гради. Опрема за ту термоелектрану се налази по ливадам. Све то, међутим, није било битно. Постојао страшан притисак од стране ЕПС да се крене у изградну тог капацитета. С друге стране, имали сте неке друге капацитете типа “Ђердап 3”, који је најважнији капацитет у овој држави. За то нико није био заинтересован зато што, претпостављам, нису могли на да се организују да на други начин буду присутни исти ти лобисти. Тада се организује штрајк, не раде термоелектране, не раде копови неколико сати, поново имамо штету… Да, има лобиста, има оних људи који су ту били. Сад се они зову другачије, некад су то били Војин Лазаревић и Вук Хамовић, а сад се зову неким другим именима“, испричала је Михајловић.
Нове играче Михајловићева није хтела да именује, уз коментар „знамо сви ко су“.
Од баскета са Вучићем до мекларена и хидроелектрана
Играјући као младић баскет испред зграде, данашњи власник и сувласник бројних приватних фирми, авио компаније и десетак мини хидроелектрана Никола Петровић упознао је Александра Вучића.
Временом су постали пријатељи, накнадно и кумови.
На изборима 2012. године напредњаци преузимају власт, а Петровић заузима кормило државног предузећа “Електромреже Србије”, а од 2015. и место потпредседника Привредне коморе Србије.
На месту директора ЕМС остао је до 2016, када се вратио приватном бизнису, али је и значајно увећао своју имовину. Према писању КРИК, Петровић је тада био и власник офшор компаније „Арксхоре Интернатионал“ на Британским Девичанским острвима, преко које је имао рачун у Швајцарској. У наредне две године, он и супруга постају власници две виле у Београду.
Петровић је и власник, односно сувласник девет мини хидроелектрана од којих ЕПС, уз огромне губитке, континуирано годинама откупљује електричну енергију по привилегованим ценама. Према наводима медија, само у 2021. години, девет малих хидро електрана у власништву фирми повезаних са Петровићем добило је око 3,1 милиона евра.
За 2019. им је исплаћено 2,3 милиона евра, а за две раније године 3,1, односно 2,9 милиона евра. Овим темпом, ЕПС из године у годину бележи огромне губитке због новца који издваја за плаћање струје из обновљивих извора енергије повлашћеним произвођачима, међу којима је Петровић био један од најприсутнијих.
Захваљујући, између осталог, оваквом пословању и куповини струје по знатно вишим ценама од оних по којима се иначе струја купује на тржишту, ЕПС-ов укупан дуг до 2О22. године износио је више од 23 милијарде динара.
Док је ЕПС све више тонуо у дугове Петровић је, према писању КРИК, недавно постао власник и приватне авио компаније “Аир Посх” коју је откупио од Станка Суботића, као и аутомобила Мекларен чија цена досеже до 600.000 евра, а који је пре пар месеци слупао на београдским улицама.
Мада Петровићев успон међу светске милионере очигледно коинцидира са доласком његовог пријатеља са баскета на власт и уносним пословањем са ЕПСом, Александар Вучић тврди да је у питању новинарска “малициозност”, појашњавајући да је Петровић, просто, “одувек био богат”.
Кредитна гаранција за СНС као улазна карта у ЕПС
Годину дана након што је ухапшен због утаје 600.000 евра пореза, бознисмен Драгољуб Збиљић је направио, како се испоставило, пословни потез века: одлучио је да финансијски помогне СНС да дође на власт.
За потребе изборне кампање напредњацима је “зафалило” пола милиона евра, те се Збиљић понудио да да банкарску гаранцију за тражену суму. Од тог монета, Збиљић од некадашњег оптуженика и власника малог предузећа за сакупљање металног отпада “Манкес”, постаје угледни богаташ.
Судски поступак против њега волшебно пада у заборав, све до потпуне застаре, а Збиљић 2014. године постаје већински власник Јужне Бачке.
Истовремено, пословање ове фирме пробија све рекорде, захваљујући пословима са државом, а посебно са Електропривредом Србије. Само до 2020. Збиљићева фирма од државе инкасира преко скоро 7 милијарди динара, од којих су чак 6 милијарди тендери ЕПС.
Збиљићев први посао, као власника Јужно Бачке, био је управо са ЕПС 2014. године, када је добио посао исушивања тада потопљеног басена Колубара.
Посао вредан милион евра, за које Јужно Бачка није имала никакве референце, захтевала је ангажовање подизвођача. Међу њима се, према писању Бирна, нашао и “Хидро – тан”, фирма повезана управо са Николом Петровићем.
Од тада, Јужно Бачка практично постаје монополиста на свим ЕПС овим тендерима. Само у 2019., Збиљић побеђује на 317 тендера ЕПС, од чега је на 302 био једини понуђач. Крајем 2020. године он постаје власник и Електромонтаже из Крагујевца, коју преузима од Ненада Ковача, дугогодишњег пословног партнера Николе Петровића. И ово предузеће бележи рекорде у победама на ЕПС-овим тендерима, на којима је у 90 посто случајева, наравно, једини понуђач.
Куд сви, ту и Миленијум тим
О ЕПС се, током година, успео очешати и “Миленијум тим”, омиљена напредњачка фирма “за све”: од реконструкције позоришних сцена, изградње путева на гробљу кућних љубимаца, разминиривања, управљања Институтом “Јарослав Черни”, подрадова на Београду на води … Миленијум тим је 2018. купио истраживачко-развојни Институт „Гоша“. Убрзо, ова фирма добија послове стручног образовања са Инфраструктуром Железнице Србије и ЕПС, за који бобијају око 90 хиљада евра. Власници Миленијум тима Иван Бошњак и Стојан Вујко власници су и “КБВ Датаком”, који је, према писању Бирна, такође добијао послове на јавим набавкама ЕПС током 2021. године.
У каси ЕПС се нашло пара и за пословање са братом министарке за рад и социјална питања Дарије Кисић Тепавчевић.
Према документацији коју је изнела у јавност Мариника Тепић, подпредседница Странке слободе и правде, компанија Нитес, на чијем челу је био Бојан Кисић, добила је од ЕПС посао вредан три милиона евра. Кисићев партнер у овом послу је био “Кхатицен д.о.о.”, фирма која је, према тврдњама ССП, за само шест месеци добила послове вредне више од 16 милиона евра.
Поменути уговор склопљен је 23. јануара 2020. године, а услуга због којих су ове фирме од ЕПС-а плаћене 360 милиона динара без ПДВ-а односи се на „имплементацију система за безбедно управљање СЦАДА окружењем“. И на овом тендеру није било другог понуђача који се, чак ни про форме, више ни не пријављују на тендере, свесни да једино што још функционише у ЕПС је кордон СНС кумова, пријатеља са баскета, браћа и побратима … који је одавно немогуће пробити.
