Ко то тамо лаже

Сви смо као изненађени говором америчког председника Барака Обаме у вези са Косовом и Кримом, где је он навео „да је на Косову пре проглашења независности организован референдум, не мимо оквира међународног права, већ брижно припреман у сарадњи са УН и суседима Косова”. Ово „брижно припреман у сарадњи са УН и суседима Косова” дубоко ме је потресло, јер Србија плаћа годишњу чланарину у УН, па сам сада збуњен је ли наш новац од те чланарине потрошен за „брижно припреман референдум у сарадњи са УН и суседима Косова”. Да и остали грађани Србије не би били збуњени очекујем да наше Министарство спољних послова позове америчку екселенцију у Београду да нам објасни на шта је, заправо, мислио амерички председник око тог фамозног референдума. Очекујем и да амбасадор Србије у УН приупита генералног секретара УН Бан Ки Муна, зна ли он нешто око тог референдума. Очекујем да се и Бан Ки Мун лично, што би рекла бивша браћа Хрвати, очитује гледе тих „брижних припрема референдума у сарадњи са УН”. Није лепо што се све то крило од јавности у Србији, ми смо једна од држава наследница СФРЈ, а СФРЈ је била један од оснивача УН.

Узалуд очекујем, ништа од тога неће бити. А на Правном факултету у Загребу моји добри професори учили су ме да је „лаж свесно изречена неистина”. Је ли, дакле, Барак Обама свесно изрекао неистину, односно лагао, или је био само необавештен? Како амерички председник може бити необавештен о стварима које се тичу највеће кризе у односима између Вашингтона и Москве у последњих 25 година? Дође први пут у Брисел и избламира се. Или Бела кућа сматра да се америчким председницима мора увек веровати по дефиницији и унапред? Можда не говорим истину, али иза мог говора стоји Шеста флота! Молићу лепо, има ли неко нешто против?

Није говор Барака Обаме ништа ново, станари Беле куће често су обмањивали и америчку и светску јавност. Истина, америчка јавност је, по природи, увек била осетљивија када се лагало око америчких унутрашњих питања, док су лажи са највишег места које су третирале иностране проблеме биле пука егзотика. Ако су амерички адвокати, новинари и добри демократи, који су америчку јавност уверавали да, заправо, и није важно што је председник Бил Клинтон патолошки лажов у случају Монике Левински, јер боже мој Клинтон је лагао само о ономе о чему прави господин и треба да лаже, како објаснити лагање Клинтона око кинеске шпијунаже америчких нуклеарних тајни? На конференцији за новинаре у мају 1999. значи у време када су по нама падале америчке бомбе, Клинтон је кинеску шпијунажу означио као „догађај из средине осамдесетих година, а не из деведесетих”, другим речима то се није десило у периоду када је Кина прослеђивала готовину у ковертама за Клинтонову председничку кампању и када је Клинтон поздрављао Кину као „америчког стратешког партнера”. Па је зато кинеску амбасаду у Београду и бомбардовао…

На директно питање Сема Доналдсона из ТВ АБЦ: „Да ли можете да гарантујете америчком народу да за време вашег мандата није откривена ниједна драгоцена нуклеарна тајна?”, Клинтон је јасно одговорио: „Могу да вам кажем да ме нико није известио да постоје сумње да се таква ствар десила”.

У то време Клинтонов саветник за националну безбедност Семјуел Бергер већ га је известио о истрагама ФБИ и министарства за енергетику о кинеској нуклеарној шпијунажи. У Коксовом извештају тврди се да је Бергер обавестио Одбор за селекцију „да је председник био информисан о крађи америчких нуклеарних тајни још у јулу 1997.”

Клинтон је у јануару 1999. примио писани резиме поверљиве верзије Коксовог извештаја о томе да је „Народна Република Кина украла поверљиве информације о најмодернијим америчким атомским бојевим главама, да је научник Питер Ли са Института „Лоренс Ливермор” 1997. године предао Кинезима поверљив рад о начину откривања подморница и да је америчка обавештајна служба још 1996. године известила о кинеској крађи технологије америчке неутронске бомбе”.

Амерички председник Бил Клинтон лагао је о најозбиљнијем проблему америчке националне безбедности, Монику би му многи Срби и опростили, а амерички је Конгрес дозволио да председниково лагање о кинеској крађи врхунских америчких нуклеарних тајни прође. А ми се чудимо Бараку Обами око Косова…

Док се руска застава сада вијори на 193 досадашња војна објекта Украјине на Криму, 193 чланице УН су гласале, или нису гласале, за правно необавезујућу резолуцију Генералне скупштине УН којом се референдум на Криму сматра неважећим. Од гласања су се уздржали Бразил, Кина, Египат, Индија, Пакистан, Јужноафричка Република, Уругвај, Вијетнам, БиХ, Израел, Либан, Мароко, Оман, Уједињени Арапски Емирати, Србија… Укупно 58 држава се уздржало од гласања, док је 11 држава било против те резолуције. Толико о изолованости Русије по питању Крима. Да, за резолуцију су гласале и све земље ЕУ. Као и Црна Гора, Албанија и Македонија, јер нада последња умире. Србија је паметно поступила. У националном интересу.

Мирослав Лазански

Политика