Ко то у Србији планира укидање готовине и зашто?

ЕВРОПСКА унија све више размишља о укидању готовине, а Шведска ће, по свему судећи, биће прва земља која ће то и учинити. Нове технологије све мање захтевају коришћење кеша, а већина плаћања може да се обави и путем мобилног телефона. Европљанима неће бити потребни новчаници, а питање је да ли ће се тај тренд проширити и на Балкан и Србију. Економисти се слажу да има много разлога и “за” и “против”. Ипак, сматрају да је Србија још далеко од таквог потеза и да ћемо дуго носити кеш у буђеларима и чекати у редовима за разна плаћања.

– У Србији ће тешко доћи до укидања готовине у скорије време – сматра Љубомир Маџар, економиста.

– То има своје предности, јер се у електронском систему много теже обављају незаконите трансакције. Све што је електронско иде кроз систем и може да буде праћено, а готовина је као поручена за недозвољена финансирања. Верујем да је то један од основних мотива да се таква одлука донесе. Као друго, то би могао да буде јефтинији начин, јер електронско плаћање не подразумева папир, а новчанице се хабају и намећу неке трошкове.

За грађане, како каже Маџар, који су вешти с компјутером, електронско плаћање представља предност, јер све могу да обаве за радним столом и да притом уштеде време. Али ова лагодност, с друге стране, може да се сматра и маном, јер велики број људи није толико стручан да би могао да се самостално упусти у електронски платни промет.

– И укидање готовине носи једну врсту трошкова који ће морати да се поднесу да би се свет уклопио у тај систем, јер не верујем да постоји иједна земља у којој сви становници толико суверено баратају компјутером – каже Маџар. – Ја, на пример, нисам тако вешт у коришћењу компјутера, и у овом годинама нисам много спреман да учим, осим уколико, наравно, не морам. Засада, према закону, свака банка мора да прими готовину.

Грађани би, према мишљењу економиста, али и других струка, требало сами да одлучују да ли ће трошити, а не председници централних банака. Јер, прихватањем најављене новчане политике Европске централне банке ствара се могућност тоталног надзора над грађанима. Онај ко плаћа картицом, оставља електронски траг о томе колико је новца, где и на шта потрошио. Тај запис је заправо систем метадата на основу којег држава лако може да установи шта ког грађанина интересује (на пример: каква врста литературе), да ли је и од чега је болестан, има ли у кући госте, с ким се састаје или дружи… Грађани су изложени надзору банака и државе.

Добре намере државе углавном се огледају у могућностима да се сузбију криминал, рад на црно, проституција и трговина дрогом. Пре шест година примећено је да шпанске банке враћају велике количине готовине у Немачку. Немци су очигледно готовином плаћали изнајмљене куће за летовање у Шпанији. Када не би било готовине, финансијска полиција би лакше могла да прати шта људи раде са својим новцем.

И Грчка планира да ограничи плаћање готовим новцем; све износе веће од 70 евра грађани ће морати да плаћају картицом. То се образлаже борбом против утаје пореза. У Данској, бензинске пумпе, ресторани и мање радње такође ускоро више неће примати готовину; тамошња централна банка је већ најавила да од краја 2016. више неће штампати новчанице – због пада потражње.

Славица Моравчевић, Новости

Карикатура Горана Дивца