Ко управља светским тероризмом?

Сви су чули су за Џулијана Асанжа и Едварда Сноудена, за Викиликс и за то да Национална служба за безбедност САД шпијунира цео свет. Такви су у САД својевремено названи „звиждачима“, то јест људима који упозоравају на корупцију у власти и рушење демократског поретка. Али веома мали број људи – бар код нас – чуо је за Сибил Едмондс, бившег преводица у Федералној служби безбедности САД чија је мемоарска књигаЖена под ознаком строго пов: Историја Сибил Едмондспривукла пажњу таквих листова какакв је Сандеј Тајмс. Ове познате енглеске новине покушале су 2008. да саопште чињенице до којих је она дошла, али су су америчке власти преко своје амбасаде у Лондону извршиле огроман притисак на овај лист да не шири податке битне за (наравно) „америчку безбедност“.

Пошто је редакција Сандеј Тајмса заказала, а Сибил Едмондс није хтела да се помири с причом о „угрожавању безбедности“, иза које се крије покривитељство САД над крволочним муџахединским терористима, она је решила да објави своја сећања. По уговору који је својевремено потписала са ФБИ, где је радила, морала је да рукопис достави на увид свом бившем послодвацу. Рок за цензорски преглед био је тридесет дана, али се ФБИ јавио ауторки тек после годину дана уз претеће упозорење: “Питања о којима пише госпођа Едмондс тичу се мноштва интереса од којих су неки везани за строго поверљиве информације… Рукопис који ће одобрити ФБИ садржаће све измене које ФБИ тражи. До тада, госпођа Едмондс нема дозволу да објави свој рукопис, што укључује предавање истог уредницима, литерарним агентима, издавачима, рецензентима и било коме другом.“

Када је видела да званични „имприматур“ Империје неће добити, што значи да ни издавача не може да нађе, Сибил Едмондс је књигу штампала о свом руху и круху 2012. године.

КО ЈЕ СИБИЛ ЕДМОНДС?

Сибил Едмондс, коју је Амерички савез са грађанске слободе назвао „човеком коме запушавају уста више него иком у историји САД“, студирала је криминалистичко право, психологију и јавну политику на универзитетима „Џорџ Вашингтон“ и „Џорџ Мејсон“. Две недеље после 11. септембра, ФБИ ју је позвао да сарађује са одељењем ове обавештајне агенције у Вашингтону, и то као преводилац, јер је одлично знала турски, азербејџански и фарси језик. Дато јој је да преводи top secret материјале везане за терористичке мреже у САД и свету. Током превођења она је открила да друге америчке тајне службе, попут ЦИА, сарађују са терористичким организацијама, и то управо са онима које су криве за 11. септембар, при чему ФБИ прикрива такве за нормалног човека застрашујуће информације.

Када се пожалила претпостављенима, почеле су да јој стижу претње, а она је отпуштене с посла. На основу њене пријаве, управа генералног инспектора Министарства правде САД спровела је истрагу у ФБИ, али су крупни резултати истраге остали тајна. Ипак, закључак је био да су многе оптужбе Сибил Едмондс утемељене, да ФБИ није озбиљно истражио њене наводе и да је то разлог због кога је отпуштена. Она је 2002. и 2004. покушала да објави истину, али је власт САД забранила да то учини, позивајући се на тзв. „привилегију државне тајне“ и „опасност по националну безбедност“. Забрањено јој чак и да објави на којим пословима је била у ФБИ, као и са којих је језика преводила документе за америчку агенцију. Ова методологија је много пута коришћене и за владе Џорџа Буша Млађег и за владе Барака Обаме да би се спречило да јавност сазна чињенице о злостављању осумњичених за тероризам, разним врстама тајних логора, примени мучења, неовлашћеном прислушкивању телефонских разговора итд.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?

Главна оптужба Сибил Емондс крајње је једноставна: Пентагон, ЦИА и Стејт департмент одржавали су године 2001. најприсније везе са терористима Ал Каиде и до грла су у илегалном промету оружја и трговини дрогом на територији Централне Азије. У интервјуу који је марта 2013. дала геополитичару, стручњаку за екологију и енергетику и новинару Нафизу Мосадеку Ахмеду она је о томе отворено говорила. Истакла је да је наследник Осаме бин Ладена Ајман ал-Завахири од 1997. до 2001. имао безброј сусрета са америчким војним и обавештајним активистима у амбасади САД у Бакуу, главном граду Азејберџана, с циљем да ускладе операцију која се звала „Гладио Б“. Према њој, Ал Завахирија, чланове Бин Ладенове породице и остале челнике муџахедина НАТО авиони су развозили годинама по „врућим тачкама“ Централне Азије и Балкана с циљем да подрже дестабилизацијеске акције Пентагона. Али, ако је по Едмондсовој, ово била операција „Гладио Б“, шта је опрецаија „Гладио А“?

„ГЛАДИО“, МАЧ ИМПЕРИЈЕ

Империја има искуства у припремању и изазивању разних катастрофа, после којих почињу велике ратне операције зарад остваривања империјалних циљева. Свакако не треба заборавити пројекат „Гладио“, о коме је писао швајцарски научник Данијел Ганзер. Он је на основу докумената до којих је успео да дође обнародовао да су тајне службе НАТО земаља у Западној Европи после Другог светског рата припремиле мрежу за терористичко-герилску борбу против војски Варшавског уговора ако би оне успеле да освоје неку од држава америчког блока на најстаријем континенту. У овим одредима смрти, намењеним за ликвидацију левичара као потенцијалних совјетских савезника, налазили су се нацисти и фашисти који су после рата своје добре услуге понудили англоамеричким победницима. У међувремену, припадници система „Гладио“повремено су вршили терористичке акте у Европи, али под „лажном заставом“: јавности су стављали до знања да су акте извршили  „леви екстремисти“. Само су Италијани средином осамдесетих година прошлог века вршили истрагу о овој операцији. Један од саслушаваних Винћенцо Винцигера признао је да су терористички акти били усмеравани ка убијању обичних политички безначајаних људи са циљем изазивања панике и наметања под видом безбедности тоталитарне контроле државе.

КО УЗГАЈА ТЕРОРИСТЕ?

Сибил Едмондс је Сандеј Тајмсу својевремено открила да је један од високих чиновника Стејт Депертмента одавао нуклеране и војне тајне турским агентима у САД а заузврат је добијао новац и подршку за одређене политичке циљеве. Она је описала и паралелну организацију у Израелу, која је сарађивала са Турцима у нелегалној трговини оружјем и шпијунирању везаном на нове технологије. У овој прљавој трговини купац је између осталих била и пакистанска обавештајна служба, која се служила услугама својих турских пријатеља да би се избегле сумње.

Пакистанском операцијом руководио је генерал Махмуд Ахмад, шеф обавештајне службе од 1999. до 2001, када је пакистанска служба обучавала авганистанске талибане и арапске фундаменталисте уједињене у Ал Каиди. Штампа у Енглеској је објавила да ФБИ зна како је генерал Ахмад уплатио сто хиљада долара на рачун једног од учесника у операцији „11. септембар“ Мухамеда Ате, и то кратко време пре терористичког чина. Пакистанске новине Њуз објавиле су да је шеф обавештајаца њихове државе, онај исти што је дао паре Ати, почетком септембра 2001. био на састанцима са значајним личностима америчког естаблиштмента, између осталог и са шефом ЦИА Џорџом Тенетом. Едмондсова је Сандеј Тајмсу открила и чињеницу да су многи конгресмени и сенатори млако спроводили парламентарну истрагу о 11. септембру зато што су били потплаћени од страних обавештајаца који су деловали на територији САД, а били су на овај или онај начин повезани са Ал Каидином припремом за напад.

АЛ КАИДА НА БАЛКАНУ И ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ

По Едмондсовој, ЦИА је непосредно одговорна за сарадњу са Ал Каидом, која је са својим бојовницима ратовала на Балкану, у Централној Азији и на Кавказу. То је био ударац за званичну верзију америчке власти, која је порицала чак и сарадњу с талибанима у Авганистану у доба борбе против Совјетског Савеза (иако су такви лумени какав је Бжежински у својим интервјуима пре септембра 2001. ову везу признавали). Крајем 90-тих и до самих догађаја 11. септембра 2001. Ал Завахири и други агенти исламских терориста редовно су се виђали са високим америчким званичницима у амбасади САД у Бакуу да би планирали балканске операције Пентагона скупа са муџахединима. По Едмондсовој, те операције подржавали су и Пакистан и Саудијска Арабија, али САД их је надзирала и руководила њима. Операције је водило тајно одељење Пентагона, које има сопствени обавештајни апарат. Мајор Даглас Дикерсон, муж њене колегинице Мелек, коју је Сибил оптужила за шпијунажу, руководио је операцијама „Гладио Б“ у Казахстану и Туркменистану.

Да Сибил Едмондс није ништа измислила, потврдио је својим писањем Џозеф Бодански, бивши челник радне групе Конгреса САД за питања тероризма и нетрадиционалних начина ратовања. Његови извори из америчког обавештајног апарата потврдили су договор између ЦИА и Ајмана ал Завахирија када су Американци Завахирију предложили слободно деловање у Египту под условом да их муџахедини подрже на Балкану. Рођени брат Ал Завахирија Мухамед руководио је елитним трупама ОВК на Косову и Метохији у току њихове борбе против србске војске и полиције 1998. Сибил Едмондс је у свом интервјуу рекла да је „ФБИ редовно пратио канале комуникације свих светских дипломатија, при чему су само четири државе биле искључене из тог протокола – Британија, Турска, Азербејџан и Белгија (у којој је штаб НАТО). Ни једна друга земља – чак ни савезнице попут Израела и Саудијске Арабије – нису били искључене. То је зато што су ове четири државе саставни део ‘Гладио Б’ операција Пентагона“.

ЧЕМУ СЛУЖИ „ГЛАДИО Б“?

Едмондсова није износила претпоставке чему служи операција „Гладио Б“, али др Назиф Ахмед био је јасан: циљ ове операције је утицај на земље бившег СССР, отимање стратешких енерго-минералних ресурса, спречавање руског и кинеског утицаја у региону, као и повећање добити од незаконите трговине оружјем и наркотицима. Стручњак за финансирање тероризма Лорета Наполеони указује на чињеницу да је добит од ових „поштених трансакција“ у САД и Европи 1,5 трилиона долара годишње и да је то врло битан извор прихода за посустале привреде Запада.

Сибил Едмондс је указала на чињеницу да су Американци, чим су окупирали Авганистан, одмах обновили производњу опијума. Она је у једном од својих интервјуа рекла: “Тачно знам да су НАТО авиони редовно превозили хероин у Белгију, одакле је усмераван у Европу и Британију. Они су такође превозили хероин у дистрибутивне центре Чикаго и Њу Џерси“. ФБИ и Управа за борбу против наркотика открили су да су многи високи званичници Пентагона, ЦИА и Стејт департмента били укључени у ову трговину. Наравно, о томе ништа није објављено.

Дакле, читаоче, и ове, 2014, кад чујете за Ал Каиду, знајте да је њено друго име Империја.

Владан Димитријевић

Печат