Пише Угљеша Мрдић

Намера српског ГМО картела је да у нашу земљу масовно увезе ГМ производе, наводно због високих цена воћа и поврћа. Тако ће се, и поред тога што имамо развијену производњу малина, у Србији појавити замрзнута ГМ варијанта овог воћа, увезеног са Запада

Нови удар ГМО картела. Мета су пољопривредни произвођачи у Србији, а преко њих и сви грађани. Наиме, циљ је да се због наводно високих цена воћа и поврћа у Србији, на чему оправдано инсистирају произвођачи, у нашу земљу масовно увозе различите врсте пољопривредних култура. Међу њима најзаступљеније би требало да буду смрзнуте малине, од којих највећи проценат садржи генетски модификоване организме (ГМО).У тој намери ГМО картелу помажу њихови плаћеници и сарадници у владајућем режиму у Србији.

ЛОШ ДОГОВОР
Произвођачи малина и откупљивачи тог воћа из ариљског краја постигли су пре неколико дана договор у Влади Србије да почетна откупна цена малине буде 100 динара по килограму.
Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић изјавио је да су се власници 11 хладњача договорили с представницима Удружења произвођача малина „Виламет“ да се за 10 динара подигне аконтна (почетна) цена малине са 90 на 100 динара. Петровић је рекао да је Министарство посредник ових тешких и компликованих разговора и да је веома важно да су успели да дођу до компромисног решења. Он је позвао све који протестују у ариљском крају да се „пронађу у том решењу“.
Министар је обећао да ће власници хладњача који су се договорили са малинарима имати могућност да поднесу захтеве Републичком Фонду за развој за повољне кредите, да би лакше пребродили економске проблеме и били у прилици да са вишом ценом изађу пред произвођаче малина.
Произвођачи малина, незадовољни понуђеном откупном ценом од 90 динара по килограму, протестују од 2. августа на барикадама надомак Ариља, тражећи да се откупна цена тог воћа повећа са 90 на 126 динара.
Један од малинара који се обратио редакцији „Печата“ навео је да је ГМО картел у Србији набавио нову врсту малине из Сједињених Америчких Држава. Та ГМО малина је крупна, рађа два пута годишње, али „само“ нема мирис и укус као малина из Србије.
Та врста малине за произвођаче и пољопривреднике доноси већи принос и самим тим више новца, јер је јефтинија и лакше ју је продати.
Сасвим је јасно да надлежне институције у Србији, претежно органи Министарства пољопривреде и трговине треба да уведу строжу контролу увоза намирница, зато што се дешава да грађани не знајући конзумирају ГМО. Такође, надлежни морају боље контролисати увоз семена житарица јер је све већи број њива на којима се гаји генетски модификовани кукуруз и соја.
Само да подсетимо на нека ранија писања „Печата“ где смо навели истраживање светских стручњака по којима употреба ГМО хране изазива 65 најтежих болести код људи.

ФИНСКИ УДАР
Финска агенција за безбедност хране „Евира“ упозорила је још пре два месеца грађане да избегавају коришћење замрзнутих малина како би избегли заразу норо вирусом из овог воћа. У Србији се користе замрзнуте ГМО малине увезене са Запада.
Како је саопштила „Евира“, замрзнуте малине узрочник су неколико епидемија изазваних норо вирусом за који се сумња да потиче из воћа које се увози из Пољске и Србије. Према нашим истраживањима, сумња се да је ГМО картел преко Србије испоручио у Скандинавију ГМО малине.
Тада су из Србије поручили да је проблем са норо вирусом, који датира од пре 12 година, повезан са воћем које потиче из Пољске, а не из Србије, као и да овакву информацију с времена на време активирају извознички лобији како би неког од конкурената избацили с тржишта.
Претходних година је у Финској регистровано више од 20 епидемија изазваних норо вирусом управо из замрзнутих малина, загађених водом за наводњавање или због слабе хигијене самих берача.
Србија би требало као највећи светски извозник малина да спроводи активне мере контроле квалитета, које се огледају кроз увођење ХАЦЦП и „Глобал гап“ стандарда. Скандинавске земље, међу њима и Финска, не представљају значајне увознике српске малине.
За сада највише српску здраву малину купују Јапан, Француска, Немачка, Италија, Белгија.
Власници хладњача који превозе воће углавном раде анализе на нитрате, нитриде и пестициде, и кажу да до сада није било реакција Управе за заштиту биља при Министарству пољопривреде о евентуалним проблемима са штетним организмима када је малина у питању.
Подсетимо да је отприлике у Србији 15.000 хектара под малином, да се очекује 80.000 тона приноса, а око 97 одсто малине се извози.
Малина и купина су воће које је подложно вирусу, јер се не пере, а убрано се пакује у гајбице које морају бити стерилне. Основни проблем је што не постоји лабораторија која би радила анализу на тај вирус. Дешавало се да малине буду враћене из иностранства јер купци раде своје анализе и ако утврде да има одступања цео контингент се враћа.
Прича о норо вирусу у српским малинама за произвођаче је само кампања која се води против наше малине од стране ГМО картела. Јасно је да је српска малина врхунског квалитета, такође и вода која се користи у наводњавању, а и бере се много квалитетније него раније.

СВЕ ВИШЕ ГМО КУЛТУРА
ИСААА (Интернатионал Сервице фор тхе Ацqуиситион оф Агрибиотецх Апплицатионс) је ове године објавила статистику обрадивих површина под ГМО у свету. У 2010. години, у 29 земаља на свим континентима, на 148 милиона хектара пораст површина под ГМО усевима био је 10 одсто већи у односу на претходну годину. Европа има око близу сто хиљада хектара обрадиве, али и две одобрене ГМО културе – кукуруз МОН810 и кромпир АМФЛОРА бележи пад у односу на 2009. годину.
Прошле године је 15,4 милиона пољопривредника у 29 различитих земаља узгајало ГМО културе. Ти усеви су тако све више прихваћени у свету и то нарочито у земљама у развоју. Са увећањем пољопривредних површина од 19 одсто, Бразил (25,4 милиона хектара) остаје на другом месту по највећој производњи ГМО иза САД-а (66,8 милиона хектара).
У свету највише површина под ГМО је у САД, па у Бразилу, а у Европи се усталила на око 91.500 хектара и сконцентрисана је највише од 80 одсто у Шпанији и то са кукурузом МОН810 отпорним на инсекте реда Остриниа нубилалис и Сесамиа нонагриоидес.