Србија

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта “пупка света”?

КАКО да очекујемо да Винча и њена култура постану “европско драго дете” и мезимче Старог континента када је у Србији третирамо као запостављено недоношче?

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?Овим речима почињу разговор за “Београдске приче” Андреј Старовић, виши кустос Народног музеја, и Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда на археолошком налазишту “Винча”, најављујући идеје за неке нове дане овог спектакулраног историјског европског места.

Рађање цивилизације

– НЕИСКОРИШЋЕНИ културни и историјски потенцијал тера нас да делимо мишљење, али и тугу када поменемо ово налазиште из доба неолита, место где се пре више од седам миленијума рађала Европа – кажу наши саговорници. – Европски стручњаци који дођу овде, као и у Лепенски вир, остају без даха, видно узбуђени и тужни, уз неизоставно питање: “Да ли је могуће да ви ово не користите?!”

Подсећамо, налазиште у Винчи приказује једно од првих урбаних насеља у Европи, настало пре око 7.500 хиљада година, цивилизацију која је достигла врхунац на многим пољима. Пре њих постојала је такозвана економија преживљавања, а они су први пут достигли луксуз пристојног, па чак и лагодног живота и вишка вредности. Живели су у кућама које су биле знатно удобније и функционалније него код наших предака из средњег века, 6.500 година касније.

– То се види по њиховом начину живота – објашњава Јанковић. – Никада човек није имао толико високу културу становања. У Риму, знатно касније, само елита је живела добро. У многим егзистенцијалним елементима би чак и данашње српско село могло да позавиди становницима овог неолитског насеља на обали Дунава.

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

У савременом свету данашњи поглед на Винчу доводи посматрача у неверицу. Истина, пролазе овуда огромни туристички крузери Дунавом, из даљине се чује водич који са разгласа објашњава добростојећим туристима шта се налази на обали, а наши умешни туристички упосленици могу само – да им машу(?!).

Нема пристаништа, нити инфраструктуре која би угостила богате туристе.

Они ће новац оставити некоме другом, на неком другачијем месту.

– У Винчу годишње дође око 4.000-5.000 хиљада посетилаца – каже Јанковић. – Реално, сваке сезоне би на овом месту морало да буде око 100.000 странаца.

Сиротиња – духа

НЕУЛАГАЊЕ у презентацију културног туризма је огромна бољка нашег друштва. Како објашњава Андреј Старовић, комшије из Хрватске имају огромну подршку државе, они су поносни на оно што имају у Подунављу. Тамо удружено раде министарства туризма, економије, културе…

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

– Основали су Удружење музеја славонске регије са циљем промовисања културне баштине Подунавља – додаје Старовић. – Уложили су велика средства у промоцију Вучедолске културе, затим у дворац Елц у Вуковару, односно у Градски музеј и тако су добили награду за најбољи европски музеј прошле године! То је сасвим заслужено, направили су га сјајно. Окупили су стручну, младу и ентузијастичну екипу и пустили стручњаке да раде свој посао.

А ми о тако нечем уопште не размишљамо.

– Колико год да ми подразумевамо како су Лепенски вир и Винча сами по себи познати у свету, то уопште више није тачно – изричит је Старовић. – Били смо, додуше, у жижи збивања шездесетих година прошлог века, када су овде била обимна и важна истраживања, када је светска научна елита имала упућен поглед на ову страну, а о нама су писале новине попут “Њујорк тајмса”. То уопште не значи да, осим стручњака, туристи данашњице имају макар благу представу о колико значајном месту причамо.

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

Упркос томе, бројни странци долазе да виде ово налазиште на ободу Београда. Наши саговорници кажу: “Људи ипак некако стижу овде како би погледали Винчу. Али на том месту се и ми представљамо и показујемо ко смо и шта смо”.

Експонати су у бараци која је, додуше, адаптирана и у њој се налазе изузетни предмети из неолита. Капацитет је највише око 30 гостију у једној тури.

– Када ме питају за стање у Винчи, имам два одговора – каже искусни кустос Драган Јанковић. – Није добро, јер овде има много проблема, а добро је – јер су сви решиви!

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

Европско светло

ОВА, готово потресна прича о нашем немару и лошој организацији ипак има другу страну. Неискоришћени потенцијал који су нам оставили праоци из неолита могао би, уз напор, ипак да досегне до европске и светске публике.

– Осмислили смо туру “Путовање у почетке”, која би водила посетиоце у место одакле потиче суштина свега што је везано за историју Старог континента – кажу наши саговорници.- Аплицирали смо за културну туру Европе, за коју сертификат издаје Савет Европе. Таквих, културних тура има 33, од којих се само четири баве културно-историјском баштином. Ове туристичке трасе почеле су да усмеравају туристе од 1987. године, од стране Европског центра за културне туре са седиштем у Луксембургу. Трансдунавски европски фонд одваја озбиљан новац за финансирање оваквих пројеката, и контактом с њима подигли смо причу на значајно виши ниво.

1908.Почетак истраживања

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

Ове године имамо сјајну прилику да се нађемо као кандидати заједно са Хрватском, Румунијом, Мађарском и Бугарском, дакле, подунавским државама.

– То би била прва тура која би се бавила почетком Европе и њеног идентитета – додаје Старовић. – У тој причи све почиње са Лепенским виром, Винча има једну од централних улога, а трећа тачка би била Вучедол.

Процедура ће потрајати због прецизности која је потребна званичним европским институцијама да донесу одлуке и определе капитал, али то је пут којим бисмо морали да идемо. Наравно, уз разумевање и јасну подршку државе.

Посета Винчи и култури која је дубоки корен цивилизације, у будућности би морала да представља понос свих становника Старог континента. Такође, морала би да уобличи много јаснији, позитиван идентитет Београда и његову препознатљивост на овом, ходочасничком путовању у срце европског рађања.

МИНИСТАР И ИСТОРИЈА

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

КАДА је пре неколико година тадашњи министар културе Братислав Петковић обишао налазиште у Винчи, кустос Јанковић га је дочекао речима: “Господине министре, доласком у Винчу ушли сте у историју”.

– Зашто?

– Ви сте први министар културе који је икада дошао овде.

Тако је и остало.

ПИСМО ИЗ ХОЛАНДИЈЕ

НА имејл адресу кустоса Јанковића недавно је стигло писмо из Холандије, у којом је потенцијална гошћа поставила три питања: да ли може да посети налазиште, да ли то може да уради у инвалидским колицима, и да ли постоји тоалет за људе са посебним потребама.

– Нажалост, само на прво питање одговор је био “да” – каже Јанковић. – Добио сам следећи допис на којем је писало како је то неће спречити да нас посети, и да ће довести двојицу снажних момака који ће је изнети до локалитета.

Баш тако је и било.

Драган Јанковић

Ко већ деценијама у Србији зубу времена и забораву препушта најзначајнија археолошка налазишта "пупка света"?

ВУЧЕДОЛ

ОНО што је Винча била за културу и напредак људске врсте пре 7,5 хиљада година, Вучедол у данашњој Хрватској је био три миленијума касније.

– Винчанци су овладали производњом бакра, и живели су многоструко боље од свих познатих цивилизација тога доба. Сличан статус је имао Вучедол, чији су становници овладали производњом бронзе, па је тамо постојала чак и серијска производња изливањем оружја у калупима.

Неке секире изливене тамо пронађене су чак у Скандинавији, а њихова моћ била је изузетна у то време.

Туристички потез који обједињавају Винча, Вучедол али и многи други локалитети у сливу Дунава, просто су прави мамац за сваког Европљанина који трага за својим правим идентитетом.

vinca1

Зоран Николић, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!