Ко заиста управља Србијом?

Угледни немачки дневни лист Suddeutsche Zeitung је 18. септембра 2013. у чланку о ангажману Бетине Нелен као саветнице српске владе о њој успео да објави само неколико најосновнијих информација. Прво је цитиран Дирк Нибел из немачког Савезног министарства за привредну сарадњу, који је потврдио како ће госпођа Нелен бити плаћана од стране овог министарства, које је српској влади раније обећало подршку у борби против корупције и прања новца.

Госпођа Нелен би по овом извештају у Београду требало да ради две године, почев од 1. децембра ове године.

У немачком министарству, међутим, нису потврдили да је она њихов службеник, нити да ће то постати када буде почела да ради за српску владу или Александра Вучића приватно, како произилази из извештаја Агенције за борбу против корупције.

По свему судећи, новац за њену плату и остале трошкове Немци ће дати у оквиру плана о сарадњи са Србијом, и то потпуно невезано за саму личност саветника. Те паре су у немачком буџету планиране много пре него што се знало да ће посла да се прихвати неки немачки држављанин, још мање да ће то да буде госпођа Нелен, произилази из поменутог чланка Суддеутсцхе Зеитунг-а.

Александар Вучић је, обавештавајући грађане о постављању Бетине Нелен за “саветника”, признао како му је она препоручена. Заборавио је само да каже ко ју је заиста препоручио. Очигледно то нису били Немци, јер они нису постављали услов да плаћају искључиво свог држављанина, а госпођа Нелен се нигде и никада није спомињала као службеник немачке владе.

По штурим подацима из биографије Бетине Нелен који су доступни јавности, она је тренутно запослена на изузетно одговорној и високој функцији у луксембуршкој приватној банци КБЛ, која је до 2011. пословала у саставу белгијског банкарског конзорцијума КБЦ. Садашњи власници ове банке су, у ствари, прави послодавци за које ће госпођа Бетина Нелен да ради “саветујући” српску владу, и они су заправо наредили првом потпредседнику српске владе да је ангажује – то је владарска породица из Катара.

Интересантно је да је Џевад Галијашевић већ указао на то како катарска власт жели да утиче на српску финансијску политику преко Лазара Крстића, као што је Таблоид објавио у прошлом броју. Уз то долази сада и Бетина Нелен чији ће посао бити да прати токове новца, што значи да ће се њена надлежност одлично уклапати у оно што ради министар финансија Крстић.

Катар је мали, али изузетно богати арапски емират чији су непосредни сусед у Персијском заливу Уједињени Арапски Емирати. Владарске куће две земље су породично, верски и политички веома повезане. Свега месец дана пошто је емир Тамим бин Хамад ал Тани преузео луксембуршку банку из које у Србију стиже њен високи функционер Бетина Нелен, амерички дневни лист Тхе Неw Yорк Тимес је објавио чланак у коме са чуђењем констатује како је Катар арапска и исламистичка песница у Средоземном басену, коме географски не припада.

У овом емирату су своје дипломатско представништво имали, а многи верују да су још увек присутни, како авганистански Талибани, тако исто и екстремистичка организација Хамас.

Катар је највећи финансијер палестинске Газе где се налазе бројне терористичке организације које ратују против Израела. Немачки часопис Спиегел наводи како овај емират финансијски помаже исламистичке покрете у Средоземљу, као што су они у Либији или Сирији. Магазин Еуропеан у свом тексту износи како политичари и аналитичари из Туниса критикују превелику зависност ове земље од Катара, и пара које стижу од емира.

Очигледна је намера владарске куће Катара да помоћу енормног богатства стеченог из експлоатације природног гаса шири екстремни исламизам по средоземним земљама. Следећи, и то лак циљ, катарског емира је Србија.

Иако је српска влада, односно њен први потпредседник Александар Вучић, објавила како су Уједињени Арапски Емирати понудили Србији кредит у висини од три милијарде евра, истина је другачија: Александар Вучић је тражио од поменуте државе помоћ у висини од три милијарде долара, како је 15. септембра 2013. известио портал Тхе Ецономy. Без ове финансијске ињекције Србија неће бити у стању да сервисира ни камату на стране дугове која ће следеће године износити преко милијарду и сто милиона евра, као што неће моћи да покрије ни мањак у свом буџету. Услов за доделу овог кредита је, очигледно, био и ангажовање два катарска плаћеника, Лазара Крстића и Бетине Нелен, и то оба у области финансија и контроле новчаних токова.

Када се све ово има у виду, лако је разумети због чега је поменутим “саветницима” понуђена заштита од српских закона коју Крстић због министарског имунитета већ ужива. Њихов посао ће у наредном периоду бити да Србију у потпуности подведу под власт арапских апсолутистичких монархија у којима је шеријат једини закон.

У члану 2. српског Закона о Агенцији за борбу против корупције, наводи се да је “…функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупштина”.

По овом објашњењу би се поменути Закон односио и на три “саветника” која републичка влада ангажује: Доминик Строс-Кана, Алфреда Гузенбауера и Бетину Нелен. Упркос томе, из саме Агенције за борбу против корупције стигло је тумачење „да страни држављани, који ће бити ангажовани као саветници у Влади РС, нису функционери па не подлежу непосредно обавезама из Закона, па ни обавези пријављивања имовине и прихода”.

Из овога произилази како поменута тројка неће бити ангажована од стране владе Републике Србије, већ од неког другог. Тај други би могао да буде и Александар Вучић, за кога ће ови “саветници” наводно да раде, али и нека страна држава.

За Доминик Строс-Кана и Алфреда Гузенбауера се већ зна да су у својим државама под кривичном истрагом. Строс-Кану би наредне године требало да буде суђено у Француској због оптужбе да је учествовао у организовању проституције. Против Гузенбауера се у овом тренутку у Аустрији води истрага због сумње да је властима Казахстана, за које је такође радио као “саветник”, доставио тајна документа из једног случаја убиства.

Овако притиснута њих двојица могу лако да буду манипулисана од стране неког ко би на тај начин желео да утиче на политику српске владе. У овом моменту није лако закључити ко би могао да буде тај “неко” код њих двојице, али је зато ситуација са Бетином Нелен много прегледнија и јаснија.

О овом, од Вучића хваљеном наводном експерту за борбу против прања новца, тешко је наћи релевантне податке, али оно што се зна је више него довољно да се одмах посумња у све оно што српски званичници говоре у вези разлога за њено ангажовање.

Фридрих Емке (дописник из Франкфурта)

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије