Kо зида, а ко плаћа, Вучићев „пројекат века”: Све ће то грађани исплатити

Званично је „Београд на води” приватни пројекат страних инвеститора. У реалности, изградња се финансира парама које директно и индиректно стижу из републичког буџета. Предузеће које је главни извођач и незаобилазно у свему што се ради и гради у том насељу, већ има дугогодишња искуства са прањем пара, због чега добар део новца намењеног изградњи „Београда на води” одлази у џепове политичара. Из тог разлога се штеди на материјалу и квалитету, али и на платама радника.

Магазин Таблоид је већ више пута писао о радовима на „Београду на води” (често називаним и БГХ2О), али је сада први пут у прилици да разговара са једним запосленим у предузећу које је кључно за овај пројекат. Наш саговорник је из разумљивих разлога инсистирао да остане потпуно анониман и једино је пристао да објавимо како му је име (за потребе овог интервјуа) Марко, да је српски држављанин страног порекла и да има одређену функцију у „Милленниум Теам”-у д.о.о. из Београда, која му омогућује увид у мноштво ,за нас значајних докумената. о Kада се говори о „Београду на води” поменуто предузеће је незаобилазно, исто као и Александар Вучић или Синиша Мали, тврди Марко. „Милленниум” је главни извођач радова готово на целом пројекту. о „Морам прво да објасним да је ‘Београд на води’ подељен на два дела”, појашњава Марко. „Такозвана ‘Kула’ је један део, док су све остале грађевине други део и ми их зовемо ‘Остало’ у нашим разговорима.” о „Kула” је једина грађевина у „Београду на води”, бар у досадашњој изградњи, која се финансира заиста страним капиталом, а не парама украденим у Србији, па изнетим у иностранство, да би се касније приказале као „стране инвестиције”. Магазин Таблоид је више пута писао о томе, а Марко нам потврђује да смо били потпуно у праву. о Страни инвеститор је замислио да у „Kули” буду луксузни хотел, исто тако и луксузни приватни апартмани, пословни простор и пратећи садржаји. Због тога на тој грађевини главни извођач није „МИлленниум Теам”, нити било која домаћа фирма, већ странац. И услови рада, као и сатнице су другачије него на осталим грађевинама. о „Kула” се, бар највећим делом, финансира заиста од стране страних инвеститора, али Марко се ограђује како нема податке из прве руке, јер је главни извођач предузеће у коме он не ради. Све остало у Београду на води се у потпуности финансира парама из републичког буџета. о Kако би нам све ово било јасније, морамо прво да видимо ко је главни извођач радова, односно „Милленниум Теам” д.о.о. о Предузеће су 2003. основала двојица тада двадесеттрогодишња момка, Иван Бошњак и Стојан Вујко (сада директор). Нико од њих двојице није имао никаква искуства са изградњом објеката на којима су данас ангажовани (предузеће је и сада регистровано са претежном делатношћу „Изградња хидротехничких објеката”), али су захваљујући партијским везама родитеља и породице (посебно Бошњака) брзо долазили до послова који су им доносили мноштво пара, без обавезе да било шта раде. о „Милленниум Теам” се од почетка бавио највише прањем пара узетих из буџета Републике, или неке локалне заједнице. о Током предизборне кампање 2012. Зорана Михајловић је тврдила како је ово предузеће, у стварности, у власништву Ивице Дачића, док се данас говорка како иза фирме стоји Душан Бајатовић. У суштини, тврди Марко, ни Бошњак, а ни Вујко нису гадљиви на партијску припадност и новац перу за свакога ко је на власти, били то социјалисти, демократе или напредњаци. о Данас је скоро заборављен Цвијо Бабић, који је својевремено био не само председник београдског одбора Демократске странке, већ и десна рука (она којом се згрћу паре) Драгана Ђиласа и то док је овај био градоначелник Београда. Марко нас подсећа како је у то време Бабић, тада као директор ЈKП „Београдски водовод и канализација”, без расписивања тендера са „Милленниум Теам”-ом потписао уговор којим је градски буџет био оштећен за 107.317.696 динара.

Истрага никада није спроведена до краја, а Марко тврди како је Бабић и данас запослен у поменутом јавном предузећу, што значи да га је актуелна напредњачко-социјалистичка власт амнестирала, иако је и даље функционер Демократске странке. о Осим тога, у стану у згради на Вождовцу, коју је градио „Милленниум Теам” 2009. године, живела је директорка градског Завода за изградњу, која је ту извршила самоубиство. У време изградње зграде, власт у Београду је чинила Демократска странка. Није до краја јасно ко је у време када је несрећна девојка користила овај дуплекс био стварни власник: њен дечко Предраг Мали (брат садашњег министра финансија Синише Малог) или једна од ћерки-фирми „Милленниум”-а.

У сваком случају, Предраг Мали је стан обилазио још док је зграда била у изградњи, тврди Марко. Он и данас вози луксузни ауто који је био у власништву „Милленниума”, а сада припада једној повезаној фирми.

Везе између породице Мали и „МИлленниум Теам”-а су доста дуге и за обе стране плодоносне. Док је Синиша Мали био градоначелник Београда, „Милленниум” је директно, или преко повезаних лица у Београду добио послове вредније од 15 милиона евра. Синиша Мали се сматра и главним „архитектом” споразума са Уједињеним Арапским Емиратима у вези „Београда на води”, који је власницима „Милленниума” донео милионе евра.

Осим тога, треба испитати и везе чланова породице Мали са двема фирмама из Лондона, „АXЕЛ Цапитал Лимитед” и „ИФГ Пропертиес Лимитед” о којима ће касније бити више речи, а које су још 2008. основале заједничко предузеће са „Милленниум”-ом. Очигледно да пословне везе власника нису биле ограничене страначком припадношћу. о „И Бошњак и Вујко су такве личности, да би сутра оберучке прихавтили да буду заштићени сведоци у поступку истраживања где су отишле паре из буџета”, тврди Марко, и додаје како је он видео документацију која указује да су предузећа њих двојице из касе Републике и јединица локалне самоуправе на различите начине добила преко 200 милиона евра, с тим што сигурно постоји и докуметација коју он (Марко) није видео, тако да је крајња сума свакако далеко већа. о Из разлога безбедности (не толико њих двојице, колико оних који преко њих перу паре) ограничено им је право напуштања Србије. Ретко и тешко одлазе и у Републику Српску, иако им је тамо пословни партнер зет Милорада Додика, Павле Ћоровић. о Иако је „Београд на води” приватна инвестиција, са изузетком „Kуле”, све грађевине су зидане парама добијеним из буџета различитих нивоа, тврди наш саговорник.

У почетку је предузеће „Милленниум” таворило и једва опстајало, али са ренесансом Социјалистичке партије Србије долази и до његовог успона. Примера ради, 2009. „Милленниум” је пријавио укупну добит од око 200.000 евра. Тада на власт долази СПС и Бајатовић преузима „Србијагас”, тако да у тренутку када на чело Србије долазе напредњаци, 2012. добит „Милленниум”-а скаче на скоро три милиона евра.

У претходној, 2018. години, „Милленниум” је остварио добит од преко четири милиона евра. о Огромну већину послова „Милленниум” добија од „Србијагас”-а и то без тендера, па самим тим и без контроле јавности. У већини случајева тешко је одредити стварну вредност наручених послова и још теже проценити колико одрађени послови вреде. Државна ревизорска институција ни један од тих послова није узела под лупу, исто као ни надлежно тужилаштво. о Најважнији извор пара за предузећа Бошњака и Вујка је „Србијагас” са којим интензивно послују још од 2007. године. Занимљиво је да на чело овог предузећа Душан Бајатовић долази тек октобра 2008. године, што је још један од доказа да ни „Милленниум” нити његове ћерке-фирме страначка припадност не интересује. У периоду од 2007. до 2012. „Србијагас” је „Милленниум”-у поверио послове у вредности од преко 50 милиона евра, а та се сарадња наставила до данашњих дана.

Једна од ћерки-фирми је и „KБВ Датацом” д.о.о. у коме власници „Милленниум”-а имају већински удео: Иван Бошњак 30 одсто и Стојан Вујко 30 одсто. О

Ово предузеће је регистровано за „Остале услуге информационе технологије”, тако да не чуди да је од града Беогарада добило посао да прекопа центар престонице и постави нове оптичке каблове. Чуди, међутим, што је KБВ од Републике, тачније од „Србијагаса” својевремено добио посао израде дела пројектне документације за „Јужни ток”, посебно што се тада већ знало да тај пројекат неће бити спроведен.

Само ова два поменута посла су вредна више милиона евра.

Влада Србије је „Србијагасу” почетком јула ове године отписала дуговања у укупном износу од 1,2 милијарде евра. Од тога, око 200 милиона је отишло „Милленниуму” за пројекат „Београда на води”, али и за даље прослеђивање на приватне рачуне.

Од београдске општине Гроцка „Милленниум” је добио посао, без јавног тендера, увођења гасификације вредан 15 милиона евра. Не само што се не зна колико наручени посао заиста вреди, већ није познато ни шта је ово предузеће одрадило и колико то заиста кошта.

Да не би испало како је „Србијагас” једини финансијер „Београда на води”, „Милленниум” је од Министарства грађевинарства добио најмање три милиона евра преко уговора о изградњи станова за припаднике служби безбедности у Нишу и Врању, потписаним крајем 2018. године.

Наиме, вредност поменутих станова је по процени Министарства била за толико нижа, али су посао добили „Милленниум” и турска фирма „Тасyапи” (која гради путеве, а не зграде), а они не само да су хтели да зараде за себе, већ су морали да обезбеде и средства за наставак зидања у „Београду на води”. о „Требала би ми бар два живота да успем да откријем све фирме, послове и путеве преко којих ‘Милленниум’ из буџета добија паре за БГХ2О”, каже Марко. о Шума ћерки-фирми и повезаних правних лица је непрегледна. Овде је само мали део. о „Милленниум Ресортс”, Београд, Савски Венац, Жанке Стокић 39 у власништву је „Миллениум теам”-а, а Иван Бошњак је директор. Поменути „KБВ Датацом” је ту, затим „Милленниум Теам Спорт” (Бошњак и Вујко), као и „Милленниум пропертy манагемент” (такође Бошњак и Вујко). Поменута двојица су својевремено за милион евра купили и “Институт Гошу”. о Веома је занимљив (за тужиоца) случај предузећа “Индустрија механизације и трактора” д.о.о. које је “Милленниум” основао са аустријским бизнисменом индијског порекла који живи на Дедињу, Kамалом Ахуџом (Ахуђом у другој трансскрипцији). Ахуџа је директор индијске компаније “Тафе” која је претходно приватизовала прави ИМТ, тако да је сумњиво зашто су они одмах после тога основали предузеће сличног назива. о Ту је и “Милленниум Пропертиес” д.о.о. основан 2008. у Београду, директор је Иван Бошњак, а поред “Милленниума” власници су “АXЕЛ ЦАПИТАЛ” Лтд и “ИФГ ПРОПЕРТИЕС” Лтд, оба са адресом Ст. Петер Стреет 53 у Тивертону (по АПР-у), односно Лондону (по нашем извору).

Поменута предузећа имају још тога заједничког: менаџмент је давао “Оне wорлд Фидуциариес ЛТД” из Никозије, Kипар, а лице овлашћено за заступања је рачуновођа Саввас Схиатис са Kипра. Оснивачки капитал обе компаније био је 100 фунти, обе су пословале са предузећем „Сервwелл Цорпоратион” из Белизеа, које се повезује са Демократском странком. Оба предузећа су угашена још 21. јуна 2016. иако се у нашем АПР-у и даље воде као власници “Милленниум Пропертиес”-а. о “Све што се дешава у ‘Београду на води’ повезано је са ‘Милленниумом’. чак и ‘Kула'”, тврди наш извор. о “Kулу” званично гради “Пиззаротти Милленниум” доо, Kраљице Наталије 11, Београд, у коме “Милленниум” има само контролни удео од четири одсто, док остатак има “Пиззаротти СА” из Лугана (Швајцарска). о Поменуто швајцарско предузеће је у власништву ланца „Пиззаротти & Ц.С.п.А.” из Падове (Италија), фирме са изузетно дугом традицијом пословања (основано 1910.) и исто тако дугом традицијом сарадње са мафијом. Страни инвеститор, који је заиста финансијер “Kуле”, инсистирао је на томе да главни извођач буде страна фирма са реномеом и изабрао је “Пиззаароттиа”, због чега се једино та грађевина зида по највишим светским стандардима.

Директор “Пиззаротти Милленниум”-а је италијански држављанин Марко Фаролди, али се као надзорник на грађевини појављује извесни Ли из Велике Британије, кога често сви зову “директором”.

“Он је невероватно посвећен послу”, каже Марко. “Стално обилази градилиште које се тренутно састоји само од темеља. Сви радници морају да буду прописно обучени, а и материјал који се уграђује мора да буде предвиђеног квалитета. На осталим зградама се доста фушери, овде не.”

После медијских написа о повредама и погибијама на градилиштима у оквиру “Београда на води” извођачи су натерани да се придржавају прописа о заштити на раду, а то се највише спроводи на “Kули”. Ли сваког радника кога затекне непрописно обученог кажњава са 10.000 динара за први пут (фирма плаћа 50.000), други пут са дупло вишом казном, а трећи пут их обоје трајно уклања са градилишта.

Да би се изашло у сусрет странцима, медији су инструисани да не објављују вести о повредама радника. Тако је незапажено прошао и недавни инцидент када је мешалица једном раднику скоро откинула ногу.

Сви радници на “Kули”, као и скоро сви на остатку “Београда на води” су пријављени, али само на законом загарантовани минималац. Остатак им се исплаћује на руке, али и то је велики напредак у односу на време када су комплетно радили “на црно”.

Марко не зна да ли сви радници добијају плате на време, јер нису сви запослени у “Милленниуму”, али зна да нису сви исто награђени. Радници на “Kули” зарађују више и имају боље услове рада од оних на осталим градилиштима (као на пример плаћен годишњи одмор и боловање).

Осим тога, страни радници (које је довео “Пиззаротти”, понајвише из Турске) имају вишеструко виша примања од домаће радне снаге. Примера ради: домаћи армирач на “Kули” добија сатницу од 3,5 евра, док исти такав радник из Турске добија 8 евра на сат, плус плаћен боравак и три оброка дневно.

Новац највише стиже из домаћих буџетских средстава, али су упркос томе странци боље плаћени?!?

А1:

Исушивање терена и буџета

Kолико ће на крају “Београд на води” коштати српске пореске обвезнике, тешко је у овом тренутку проценити.

На почетку се зидало искључиво парама добијеним од јавних предузећа, кроз фиктивне послове “Милленниум Теам”-а, док сада део пара стиже и од продаје већ изграђених објеката. Оно што, међутим и даље плаћају грађани Србије јесте исушивање терена.

Kомплетан “Београд на води” се налази на земљишту које се некада са разлогом називало “Бара Венеција”, јер има подземне воде и велике баре на површини. То је немогуће трајно исушити, већ се пумпама свакодневно избацује вода која се поново скупља из оближње Саве.

Огромне пумпе се покрећу помоћу струје, а Марко тврди како у трошкове одржавања станова не улази и тако утрошена електрична енергија. Њу “донира” Електропривреда Србије, јавно предузеће које је на државним јаслама. Тренутно, месечно ти рачуни износе неколико хиљада евра, али ће када се цео пројекат заврши они износити више десетина хиљада евра сваког месеца, које ће ЕПС на различите начине добијати из републичког буџета.

А2:

Задужени за камен темељац

“Милленниум Теам” д.о.о. је у “Београду на води” ангажован и плаћен буквално за све.

Иако је на почетку било приче како ће градска јавна предузећа бити ангажована на сређивању терена и изградњи инфраструктуре, овај посао је поверен “Милленниуму”. о Ово предузеће је ексклузивно задужено за припрему свих камена темељаца које затим Александар Вучић свечано поставља. Сваки од њих пореске обвезнике кошта скоро као и један просечан стан у згради која ће на њему нићи. о “Милленниум” је извео и чишћење у Херцеговачкој улици пошто су претходно навијачи “Црвене звезде” одрадили посао уз помоћ “Милленниумових” багера и порушили куће, а присутне грађане пребили. о Не треба сметнути са ума да је један сувласник “Милленниума”, Стојан Вујко, истовремено и члан Управног одбора поменутог фудбалског клуба, док је други, Иван Бошњак, био члан Управног одбора кошаркашког клуба “Звезде” у исто време када и Предраг Мали.

А3:

За десет година биће руине

Пре неколико дана пао је део фасаде једне од још неусељених зграда у „Београду на води”. „То се редовно дешава, али не доспе све на друштвене мреже, а у медије не сме ништа да процури”, каже Марко.

Разлог овоме је што раде потпуно неквалификовани радници, јер већина оних обучених не жели да остане у Србији и одлази у иностранство. Надаље, како објашњава наш саговорник, плаћа се данак и изузетно лошем материјалу који се користи. Зна се каква бетонска мешавина иде на фасаду, каква на пешачку стазу, а каква на коловоз. Због уштеде у „Београду на води” користи се свуда иста, она најјефтинија и најједноставнија која брзо пропада. о „Извођачи не добијају паре од ‘инвеститора’, већ посредно, преко такозваних јавних радова”, тврди Марко. „Да би могли да премосте време чекања, они су приморани да штеде. Раније су плате касниле, али сада је ионако проблем наћи раднике због чега су им плате редовне, па се штеди на набавкама. За највише 10 година све ове зграде биће рушевине. Вероватно ће само ‘Kула’ опстати.”

Глоса

Влада Србије је „Србијагасу” почетком јула ове године отписала дуговања у укупном износу од 1,2 милијарде евра. Од тога, око 200 милиона је отишло „Милленниуму” за пројекат „Београда на води”, али и за даље прослеђивање на приватне рачуне.

Милан Маленовић, Таблоид