КОД ЦАРИЧИНОГ ГРАДА СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ: Нашли насеље старо 7.500 година!

ПОСЛЕ друге фазе истраживања у долини Свињаричке реке стручњаци су закључили да многобројни археолошки остаци указују “на константно насељавање речне тересе од стране праисторијских и протоисторијских заједница”. Резултати овогодишњих истраживања показали су да је овај простор, у непосредној близини касноантичког локалитета Царичин град, био насељен у доба средњег неолита, позног неолита, као и током средњег и позног бронзаног и старијег гвозденог доба, односно у периоду од шестог до првог миленијума пре нове ере.

Истраживања су обављана у оквиру две археолошке сонде у којима је укупно истражено 180 квадратних метара. Најстарији до сада откривени остаци могу се датирати у шести миленијум пре нове ере, а ради се о артефактима типичним за старчевачку културу. Истраживачки хоризонт становања, површине око 36 метара квадратних, садржи не само велики број алатки, уломака керамике и фрагмената фигурина, већ и могуће остатке поднице пећи. Истраживачи указују на то да откривени слој рушевине, који се састоји од малобројних остатака архитектонских елемената који су интензивно горели, указују на грађење у техници плетира и лепа који прекрива различите керамичке посуде, алате и друге налазе.

– Будуће анализе органских остатака са зидова посуда показаће да ли се њихов оригинални садржај очувао и након 7.500 година. У млађим слојевима откривени су остаци угла куће и уломци керамике који се прелиминарно могу датовати у други миленијум пре нове ере, односно у средње или позно бронзано доба. Речна тераса на којој лежи локалитет била је насељена и током старијег гвозденог доба односно током првог миленијума пре нове ере – истиче Барбара Хорејш, директорка Института за оријенталну и европску археологију (ОРЕО) из Беча.

На ову чињеницу указују остаци јама, архитектуре и уломци керамике пронађени на локалитету. Стручњаци додају да се најмлађи археолошки остаци могу довести у везу са суседним локалитетом Царичин град односно са позноантичким и византијским периодом.

Тек следе детаљније анализе

Они истичу да су резултати овогодишње кампање, спроведене од средине прошлог до средине овог месеца, испунили њихова амбициозна очекивања и да су пружили солидну основу за даља истраживања и подробније анализе откривених остатака. Како је најављено, истраживања која се планирају за наредну годину треба да дају детаљније податке и дубљи увид у прошлост овог региона који је био насељен раним пољопривредним заједницама у области Пусте реке, пре око 8.000 година.

Тим археолога на Свињаричкој чуки Фото И. Митић

ЗЕМЉОРАДЊА

АРХЕОЛОШКА ископавања у лесковачком крају део су ширег контекста истраживања пута неолитизације Европе. Стручњаци се баве проучавањем појаве земљорадње и тог начина живота који се ширио са Блиског истока ка југу Европе и даље ка северу континента.

ПРВОБИТНО НАСЕЉАВАЊЕ

ПРОЈЕКАТ, чији је фокус првобитно насељавање Лесковачке котлине у неолитском периоду, почео је пре две године претрагом терена када је и откривен локалитет Свињаричка чука где су прошле и ове године спроведена једномесечна истраживања.

Ископавања се обављају у оквиру сарадње стручњака из Аустрије, Археолошког института из Београда и лесковачког Народног музеја. Пројекат је финансиран од Аустријског истраживачког фонда. Реализује га аустријско-српски тим експерата и студената из више европских земаља. Трајаће још две године.

Игор МИТИЋ, Новости.рс