Немерљива је количина опљачканих, уништених и препродатих војних ресурса, од којих држава Србија није добила ниједан долар или евро, а све захваљујући “демократском препороду” војно-индустријског комплекса који је данас или сасвим уништен, или је прекомпонован да буде у служби најпрљавијих ратова широм света које НАТО пакт води до последњег сиротог Латиноамериканца или Балканца, свеједно. Такође, непојмљива је количина глупости коју је изговорио досадашњи министар одбране Драган Шутановац, који се, осим глупошћу, одликује и припадајућом дрскошћу. Само такав човек, који је дошао у врх српске власти директно са улице, недовољно и површно школован, без икаквих претходних искустава у послу који му је додељен, могао је свих ових година да од војне опреме и наоружања направи кокошарски бизнис, од кога су били “добри” он, његова странка, његови кумови и његови мрачни “пословни партнери”. Од тих послова није било добро држави Србији, него јој је било све теже, па је данас потпуно исправно рећи да је ова држава најобичнија НАТО колонија у коју су је претворили управо такав министар одбране, подређен једино своме политичком и пословном предузимачу Борису Тадићу
Пише: пуковник Милан Јовановић
Уместо да се позабави уставном обавезом Војске Србије, одлазећи министар одбране Драган Шутановац очигледно из неких извора добија низ дезинформација везаних за оперативну спремност Војске Србије и затим такве информације шаље у јавност. Или зна о чему се ради, па ипак свесно обмањује. Нажалост, српска војска нестала је за време мандата одлазећег министра одбране Драгана Шутановца, и то је жалосна истина.
Три авиона Миг-29, четири транспортна хеликоптера, неколико десетина тенкова М-84, топ-хаубица “Нора”, ракетни бацач “Огањ” итд. Да ли Војска Србије може да одговори на безбедносне изазове са оваквим средствима одбране, који су уз то и веома застарели? Тим средствима Војска Србије могла би успешно да се носи са мало већим ловачким друштвом, распоређеним на територији величине Мачве, али не и на територији целокупне земље.
Војске “некада” и “сада” не могу да се упоређују, али оно што улива “оптимизам” јесте чињеница да је и ова минимизирана војска, без душе и организацијских способности, уз кловновске кадрове, способна да импровизује оперативну спремност (раније је то била борбена готовост). Под притиском великих сила којима је сметала војска, попут оне која је у парадној колони, а не разбијена изашла са КиМ, укупни војни потенцијали су драстично смањени, и уместо да представљају једно одлично и здраво језгро за брзу трансформацију и прерастање у војног џина, они су постали циркусанти и по “оперативној спремности” увелико служе за увесељавање по вашариштима диљем Србије. Ни економска ситуација у којој се налазимо не може утицати на уверење да се ради о “регионалном лидеру”.
Циркуска представа – неки кажу војна парада – одржана 23. 04. 2012. године у Лесковцу, драстичан је пример немилосрдног арчења пара пореских обвезника, злоупотребе функције ради јачања култа личности, тј. вођење политичке кампање о државном трошку. Жртвовано је нешто више од две хиљаде гласова за придобијање гласова у локалу. Зна се да сиромашни крајеви дају највише припадника војске, посебно на југу Србије.
На ниске гране је спала наша војска! Недавно, приликом прославе Дана Војске у Лесковцу, нису знали ни за обавезу да рапорт предају Славици Ђукић-Дејановић, која је по Уставу у том тренутку била в.д. председника Србије. Брука је избила и због тога што нико није поздравио стране војне представнике. Срамно и скандалозно!
Срамота је и то што су учесници такозване параде били обучени у кинеске униформе на којима су у фабрици “Јумко” пришивене ознаке, односно обележја Војске Србије! Да је којим случајем тога дана температура у Лесковцу била изнад просечне температуре у то доба, дефиле учесника параде био би завршен са исплаженим језицима до пупка… Срамно је било и то што су од “импозантног” броја ваздухоплова, готово половина (три хеликоптера) морала принудно да се спусте на периферију Лесковца! Све је било офарбано и лакирано, на потпуно неприпремљеној подлози, да би изгледало као ново.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Диковић, схвативши ваљда да је Шутановац дозлогрдио Лесковчанима са “филмским кулисама” које је данима припремао (како би се себи, у свом нарцисоидном огледалу, допао), захвалио је Лесковчанима на стрпљењу које су показали током вишедневних припрема припадника војске за ту манифестацију, као и на “срдачном гостопримству и добром дочеку свих припадника Војске Србије”.
Али, упркос јефтиној лакировки, све је то коштало превише. Током параде, наишли су и они бели (УН) камиони (испод белила се назирала каки-боја, ваља од корозије!). У оквиру вежбе “Јабланица 2012” више од два месеца се припремало више од 2.000 припадника Министарства одбране и Војске Србије, да би за окупљене грађане уз приказ такозваних “оперативних способности” и атрактивног програма била демонстрирана моћ одлазећег министра одбране Драгана Шутановца. Па зато два месеца немају да исплате људима дневнице… Кога и докле више лажу?!
Брука је, како рече један од учесника дефилеа, “…да ми у војсци више не знамо ни како се зовемо, ни који нам је грб, ни ко нам је командант, ни шта треба да радимо, јесмо ли војно неутрални или нисмо, хоћемо ли у НАТО или не, морају ли српски младићи да служе војску или не, са колико година стажа официр иде у пензију… Толико о нашој информисаности, професионализацији и реформама које су над нама проведене…
Брука је и то што су уништили стројеви корак! Ваљда да им не би спали шлемови са главе (колико су се тресли) или пак да се не муче много па ходају као нека школа на екскурзији, или су ово преузели од Легије странаца! Некад се осећала чврстина и имали смо најлепши стројеви корак, мада је доста тежак, али јасан, војнички. Ко познаје стројева правила у војсци, мора да је био згранут кад су несрећни војници окренули главу на погрешну страну приликом налета ваздухопловне “елите”!
Али, све ово и још много тога није засметало одлазећем министру војном да у Чачку, испред фабрике наменске производње, дословно каже следеће: “…Овај завод је један од важних ресурса наше одбране, не само због пружања услуга Војсци Србије него и због могућности да своје капацитете и стручно знање искористи за пружање услуга армијама других земаља. Ускоро је на видику Уговор са Кувајтом о ремонту тенкова!”
Наравно, ово је смешно звучало свакоме ко је прошао надвожњаком кроз Чачак и уверио се да после НАТО бомбардовања од овог завода није остало буквално ништа сем гомиле шута… Па то са Кувајћанима се понавља последњих десет година и још увек ништа (као у хумористичкој серији где преговарају Шојић и Пантић са “Сингапурћанима”!). Но, још један бољи посао од тога, са Пакистаном, такође никада није закључен, али то министар није смео ни да помене. Наравно, прича о ремонту кувајтских тенкова је чиста лаж! Наиме, посао су добили Турци и њихова фирма “АСЕЛСАН”, и то да ремнотују тенк М-84 (“Вихор”), који је био један од најбољих војних пројеката некадашње СФРЈ (и ту је Кувајт закинут, јер им због распада Југославије никада није испоручено око 50 таквих тенкова!).
Ово није једина лаж и глупост коју је одлазећи министар одбране Драган Шутановац изговорио у својој губитничкој кампањи у Ужицу, Ваљеву, Прибоју, Трстенику, Бору, Панчеву, Баточини, Смедереву, Бору или на Бежанијској коси када је извршио доделу кључева за 77 станова којима дуже од две године није решено питање грејања (испуцала комплетно инсталација за грејање због мразева), јер је највећу глупост направио када је у својој болесној амбицији убирања политичког поена, било где и на било ком месту, примио такозваног младог научника Стефана Влајковића, 19.03. 2012. године, на разговор о помоћи коју Министарство одбране може да пружи иницијативи да Србија постане део пројекта у оквиру кога је планирана конструкција 50 малих сателита! Реч је била о подршци “научникове” идеје да се Србија и на овај начин повеже са европским фондом Ф П7. “Научник” је понудио научно-техничке капацитете Министарства одбране на располагање, а заузврат тражио ангажман Војно-техничког института на пројекту! Али, убрзо је вест о састанку министра одбране са младим српским научником Стефаном Влајковићем, који планира да у сарадњи са НАСА направи у Србији сателит и лансира га у свемир, добила холивудски обрт! Наиме, Физички факултет из Београда на којем је овај младић некада студирао, открио је да је Влајковић фалсификовањем докумената са факултета, од државног Фонда за младе таленте узео 700.000 динара, а затим, највероватније на исти начин, уписао докторске студије на Техничком универзитету у Цириху (ЕТН), где је и почео да прикупља новац за свој наводни пројекат. Срећом и по њега и по Министарство одбране, убрзо је ухапшен, иначе би му министар војни, као осведочени мегаломан и незналица, дао на располагање најосетљивије војне ресурсе.
Једна од “епохалних” глупости Драгана Шутановца, од које би се у свакој озбиљој држави постидели, била је његова хитра изјава медијима, а поводом “освајања Белгије и Европске уније”:
“…Управо сам обавестио амбасадора Белгије да је његова земља један од најважнијих купаца наше одбрамбене индустрије, да ‘Први партизан’ из Ужица са њом има стратешку сарадњу и да тамо извози робу по највишим стандардима, а то је важно рећи јер, када извозите у једну земљу Европске уније, ви добијате практичну потврду да сте у оном стандарду који задовољава све потребне предуслове у свету!”
Наравно, одговарајући аташе из пристојности се овоме није насмејао, али јесте амбасадор, који је претходно све о пословима “Првог партизана” у Белгији већ одавно знао, као што се и подразумева у сређеним дипломатијама и припадајућим службама. Смејали су се и други службеници амбасаде, и имали су чему: ретки су такви министри у свету који ништа не знају о протоку дипломатских и обавештајних информација, који верују да су управо саопштили вест године.
Но, није то Шутановца спутало да и даље ужасно лупета, него се распричао и о томе како је Министарство одбране “изузетно помогло” развоју ваљевског “Крушика”, а посебно пројектом “Бумбар” (у Ваљеву су се одмах нашалили па рекоше како је од демократа и за очекивати да финансирају разне бумбаре и богатуне!). Данас се у свету помињу капацитети “Крушика”, узвикнуо је одлазећи министар, као да је “Крушик” светска велесила! Ето, рече он, за разлику од штрајкова глађу од пре пар година због плата, а уласком наше земље у Европску одбрамбену агенцију, ова ваљевска фабрика ће се вратити на здраве гране!
Истина је следећа: пројекат “Бумбар” започет је још давне 1994. године, и тако унедоглед… Но, имао је он и пројекат “Ласта”! Летеће на југ, у правцу “Забеле”!
Шта крије тужилац за организовани криминал?
Магазин Таблоид
