Србија данас коментар: Србије одавно нема праве тајне службе. У ствари Србија у својој новијој историји никада није ни имала праву тајну службу док је о оној контраобавештајној могла и може само да сања. Србија од доласка комуниста на власт има политичку полицију. Та служба тј. она која је некада била позната као државна безбедност па ресор државне безбедности да би је данас звали безбедоносна информативна агенција није ништа друго до политички сервис актуелне власти ма ко то био а од распада СФР Југославије постала је и ништа друго до сервис страних служби. Када једна тзв. служба две трећине свог капацитета проводи обрачунавајући се са политичким противницима странке на власти она није и не може никада бити тајна служба у правом смислу те речи. Она може само деловати тајно али она је ништа друго до политичка полиција. Па нама Србима данас непријатељска агентура делује са високих државних функција и то из саме владе Србије и председништва Србије нападајући и урушавајући стратешке и основне националне и државне интересе док ти силни обавештајци мање више чешу јаја. Част изузецима али таквих има да се наброје на прсте једне руке. И то је тако мање више од доласка комуниста на власт. Само што су у задње време престали да носе венац на дан безбедности оном српском злотвору што га народ запишава у Вреоцима. Све остало је исто. И још много, много горе. Огроман део припадника тих “српских служби” постали су најобичнији најамници који раде за оног ко више плати.
_________________________________________________________________________________________
Бранећи сина од једне оптужбе председник Србије Александар Вучић индиректно је јавности дао аргумент за другу.
Наиме, негирајући умешаност Данила Вучића у покушај преузимања навијача Партизана, о чему је писано на друштвеним мрежама, председник Републике је навео да је управо његов син био на мети криминалаца. Како је недавно истакао за телевизију Прва, они, не прецизирајући о коме се ради, су терали двојицу криминалаца, наркодилера из Ваљева, да се приближе његовом сину како би могли да га уцењују.
„Наше обавештајне службе за све то имају доказе. Терали су их да се приближе Данилу, да му подводе девојке, да га терају да пије, да му после тога нуде дрогу и онда то сликају и пошаљу мени и кажу ако хоћеш да нас гониш не можеш то да чиниш“, између осталог је рекао Вучић.
Према мишљењу Данасових саговорника оваква тврдња председника Србије може да се разуме или као оптужба на рачун обавештајних служби задужених за обезбеђење његовог најближег окружења или као признање да његов син не поступа у складу са чињеницом да је штићено лице.
Наиме, Закон о председнику прецизира да председника и чланове његовог домаћинства обезбеђују полиција, Војска Србије и други органи у складу с потребама председника Републике и прописом који доноси Влада. Уредба о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и објеката наводи да осим физичке, заштита подразумева, између осталог, и контраобавештајну заштиту, као и предузимање превентивно-безбедносних мера.
Када се све ово узме у обзир, саговорник Данаса из безбедносних кругова који је желео да остане неименован истиче да је практично немогуће да лица из криминогене средине дођу у близину штићеног лица, а да то прође мимо знања надлежних. Како истиче наш саговорник у таквим ситуацијама се штићено лице упозорава, али оно не мора да поступа по тим наредбама. Процедуре даље налажу да се о контакту обавести надлежни старешина, па и лице због којег се неко штити, у конкретном случају председник Републике. Међутим, у пракси се такве ствари ретко чине, јер људи не желе да се замере штићеном лицу, и буду склоњени са тог задатка.
Председника Србије још од периода док је био министар одбране штити јединица војне полиције „Кобре“. Према непотврђеним сазнањима иста јединица задужена је и за заштиту чланова његовог домаћинства.
Новица Антић, председник Војног синдиката Србије за Данас прецизира да процедура налаже да се сваки контакт штићеног лица проверава и да надлежни органи, у овом случају Војнобезбедносна агенција, израђују процене угрожености.
– Закључци могу да варирају, од тога да се тражи хапшење тих лица до тога да се штићено лице удаљи од њих. Међутим, штићено лице не мора да поступа по наредбама, у ком случају се све то ставља у службену белешку и званично евидентира. Дакле, сами службеници на терену не могу у сваком тренутку да знају с ким се виђа штићено лице, али такви сусрети не могу да се понављају без знања надлежних служби, истиче Антић.
Изјава председника Србије поново је актуелизовала питање квалитета безбедносне заштите његовог сина који је у више наврата фотографисан у друштву особа повезаних са лицима које се терете за нека од најтежих кривичних дела. Подсетимо, Данило Вучић је више пута фотографисан у друштву са Александром Видојевићем, једним од вођа навијачке групе „Јањичари“ којем се суди због демолирања клуба „Комитет“. Вођа ове групе – Вељко Беливук, тренутно се заједно са најближим сарадницима налази у притвору јер се сумњичи за више убистава и трговину наркотицима.
Програмски директор Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић истиче да изјава председника Србије може да се разуме као оптужба да службе задужене за заштиту његовог сина не раде свој посао.
– Председник свакако има право да указује на пропусте надлежних служби уколико сматра да они постоје. Међутим, не би било добро уколико се испостави да се овакви подаци чувају и лансирају у јавност у политички погодном тренутку, наводи Петровић.
Вучићева изјава уследила је као одговор на питање о тврдњама навијача Партизана који су на друштвеним мрежама писали да је Данило Вучић покушавао да преузме контролу над овом навијачком групом, након хапшења највећег дела групе „Принципи“.
Обезбеђење у пракси
Како у пракси функционише динамика између Данила Вучића и његовог обезбеђења најбоље је могло да се види у јуну прошле године, када је новинарка Крика Бојана Павловић фотографисала председниковог сина како у ресторану у друштву Александра Видојевића и Немање Срећковића, чланова навијачке фракције „Јањичари“, посматра фудбалску утакмицу. Тада су новинарку пресреле три особе које су рекле да су службена лица и затражила од ње да снимке избрише. Они јој нису дозволили да оде, рекавши јој да ће бити приведена. Њима су након тога пришле још две особе од којих је једна новинарки одузела телефон. Када су групи пришли Видојевић и Срећковић, особе које су се идентификовале као службена лица су отишла, оставивши новинарку са људима којима се суди због насилних кривичних дела.
данас.рс
