Који ће ток брже потећи – „Јужни” или „Турски”

Београд – Кoјим ће гасоводом руски гас брже потећи – „Јужним” или „Турским”? Или можда истовремено преко оба? Делић мистерије могао би да буде решен после сусрета лидера Русије и Турске, Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана. Према ранијим најавама, очекивало се да двојица председника утаначе почетак градње и капацитет „Турског тока”, што је већ дуже од годину дана отворено питање.

Да би ова „турска серија“ добила додатни заплет, потрудили су се Бугари, јер се у последње време све чешће говори и о оживљавању градње „Јужног тока”. Овај, већ помало у заборав потиснути пројекат, којим би се руски гас с налазишта у Сибиру допремао до потрошача у централној и југоисточној Европи, сада поново „шминкају“ у Софији. Како се Москва и Анкара приближавају у ставовима, поново се актуелизује и траса „Јужног тока” испод Црног мора, затим преко Бугарске, Србије и Мађарске, па до Италије и Аустрије.

Српска рачуница је јасна: на годишњем нивоу, приходи наше државе од транзитних такси и пореза од гасовода „Јужни ток” износили би око 300 милиона евра. То значи да би у наредних 25 година приход био укупно 7,7 милијарди евра. „Јужни ток”, да се Бугари питају, почео би сутра да се гради, истичу у Софији. Бугарској гори под ногама, па би градња овог гасовода за њих била можда и једини начин да реше питање дуга од преко пола милијарде евра према руском „Росатому”.

Са овом руском компанијом Бугари су 2012. започели градњу нуклеарке „Белене” на Дунаву, али су касније одустали, због чега морају да плаћају пенале. Због неслагања око трошкова који су у том часу нарасли на око 10 милијарди евра, где је Бугарска уложила тек 700 милиона, дошло је до прекида посла, а „Росатом” је у међувремену затражио одштету на суду. Генерали директор „Србијагаса” Душан Бајатовић један је од оних који никада нису престали да верују да „Јужног тока” неће бити. Како подсећа за „Политику“, и председник Русије је то најавио.

„Европа је схватила да потребне количине за гасом до 2030. године, када ће се потрошња дуплирати, могу да надоместе једино градњом „Јужног тока”. Ово је тим пре важније што су пропали неки други гасоводи попут „Набука”, којим је требало надоместити недостајуће количине руског гаса. Гасоводи ТАП и ТАНАП, којима би гас требало да стиже из Азербејџана, а који је заобишао Србију, немају довољно енергента да би обезбедили сигурно снабдевање“, каже Бајатовић.

За разлику од Запада, земље југоисточне Европе осим правца преко Украјине немају алтернативу за додатно снабдевање гасом. Конекција Србије са „Северним током 2”, који Немци граде с Русима, преко највећег подземног складишта гаса „Баумгартен” у Аустрији, прихватљива је, али градњом „Јужног тока” смањили би се трошкови транспорта до Србије, што директно утиче на крајњу цену, објашњава први човек „Србијагаса” и напомиње да ће економија и политика коначно дати позитивне резултате, односно да ће „Јужног тока” бити. Тим пре што инфраструктура већ постоји, али је несумњиво, додаје, да ће „Гаспром” морати да разговара с Бриселом.

„Није логично да европска администрација, какав је овде случај, стопира један од највећих енергетских пројеката у последњих пола века“, каже Бајатовић.

Упитан шта је могло да натера бугарског премијера Бојка Борисова да „окрене ћурак” и пристане на поновну градњу „Јужног тока” – који је управо због Бугара и пропао – председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић, кратко каже: мука.

„Бугарска је на арбитражи у Паризу изгубила спор против Руса. Досуђено им је да компанији „Росат” плате 620 милиона евра одштете, уз обавезу да купе реакторе и другу опрему за нуклеарку коју су заједнички требало да граде на Дунаву, а произвела је ова руска компанија“, каже Вулетић.

Србија би градњом „Јужног тока” обезбедила не само паралелан правац снабдевања, осим сада актуелног преко Украјине и Мађарске, већ и стотине милиона долара годишње од транзитне таксе. Реч је о једној од највреднијих инвестиција у Србији у последњих неколико деценија, вредној више од 1,9 милијарди евра, која ће Србији донети геостратешки значај и позицију, истиче Вулетић. „Јужни ток” би као највећа инвестиција у Европи и централни инфраструктурни пројекат у региону, омогућио Србији бољу заштиту политичких, економских и енергетских интереса.

„Изградњом „Јужног тока” гас ће бити јефтинији, а свакако ће утицати на повећање бруто домаћег производа Србије за најмање пет одсто. Што је такође веома важно, захваљујући овом пројекту Србија би постала регионално енергетско чвориште“, закључује Вулетић.

Конкурент и Северни ток 2

Све очи данас ће бити упрте на Путина и Ердогана, од којих се очекују сигнали око почетка градње и коначног капацитета гасовода „Турски ток”, из Русије, испод Црног мора, до турско-грчке границе. Споразум о изградњи постигнут је у децембру 2014, након што се због изостанка сагласности Бугарске, изјаловила изградња „Јужног тока”. Данас се очекује најава о капацитету „Турског тока”, који је првобитно требало да износи 63 милијарде кубика гаса годишње.

Међутим, генерални директор руског „Гаспрома” Алексеј Милер недавно је изјавио да ће се градити само две, од раније предвиђене четири линије „Турског тока”, јер гасовод „Северни ток 2”, који Русија гради с Немачком, може да покрије растућу тражњу Европе за плавим горивом.

С обзирoм на то да је Турска после Немачке највећи потрошач руског гаса, са 12,5 милијарди кубика годишње, у зависности до тога ка којим земљама би се даље ширио гасовод од турско-грчке границе, капацитет цевовода могао би бити и већи. Министарство енергетике Русије упутило је две опције међувладиног споразума о „Турском току”. Прва је изградња једног крака, док друга укључује полагање сва четири крака гасовода, с тим што би током данашњег самита требало да се прецизира када би градња могла да почне.

Јасна Петровић Стојановић, Политика