Који су то скривени и нимало наивни циљеви изненадне изборне пропагандне кампање Вучића?

Скривени и нимало наивни циљеви изненадне изборне пропагандне кампање Вучића. Да ли су извесни ванредни избори потребни због преваре народа да да бланко подршку на невиђено за добровољну капитулацију и деобу Србије?

За многе посматраче, аналитичаре, посебно за грађане Србије и међународну јавност ова изборна пропагандна кампања Вучића је изненадна, најављена пре пар недеља, и са нејасним циљевима.

Очигледна је намера да се народ убеди да живи лепо, много боље него за време претходних власти које се критикују и нападају из свих оружја, зашто их уопште спомињати ако није изборна кампања, и да народ ако не види да живи лепо и не осећа бољитак има само погрешне наочаре и да ће му бити изнешено толико података да ће поверовати да нема никаквих егзистенцијалних проблема. Да нису избори у питању због чега би се ово радило годину дана пре редовног рока и доводиле у сумњу све приче и обећања која би народ притиснут недаћама и дневним проблемима брзо заборавио?

Несумњиво је да се спремају избори, али, није јасно због чега када ова власт има неопходну већину и све полуге одлучивања у својим рукама. Бесмислено је и скупо оправдање да је то провера поверења?

Да је нека друга позадина изненадне акције потврђују и вапаји позиције да опозиција тражи ванредне изборе и чудом се чуди да она то не тражи, али, ипак се „мора“ ићи на исте. На ванредне  и скупе изборе, осим ако не буду из џепова оних који их расписују, се иде када постоје законски и уставни разлози, а то је лоша животна ситуација и катастрофално стање у држави које угрожава њено функционисање.

Ако се власт хвали резултатима, ако су они довели Србију у „златно доба“, ако нико од опозиције не тражи изборе, које су муке натерале Вучића да води кампању у којој га други тешко могу да прате?

Смешно је и наивно објашњење да се иде у обилазак свих округа како би се разговарало са народом, јер, да се озбиљно и искрено мисли онда се не би пљувало по опозицији, као да није део овог народа, и не би се толико самохвалило и саморекламирало, већ би се народу дала прилика и 90% а не 1% времена да изнесе проблеме који му уништавају живот, а да сви који су у свити са председником, надлежни за решавање истих, кажу како и у ком року ће проблеми бити решени у години до краја мандата, или ако не могу бити решени због чега. Убеђивати гладни народ да му је лепо је неозбиљно и неодговорно.

Било би 1.000 пута јефтиније да се саморекламерство обавило у још једном од бројних гостовања на ТВ него на овај начин, те би за бројне проблеме остало пара ако су финансије у питању, осим ако није процењено да не би било ефекта и да се овако преко разних режимских медија више пута једно те исто понавља што има већи утицај на психу људи, те могу бити убеђени да нема боље од ових власти.

Да је све само изборни шоу Вучића потврђује и изјава премијерке Ане Брнабић у Врању: “Ми не замишљамо будућност, ми је градимо”, да је дошла са председником државе Вучићем да му пружи подршку у кампањи „Будућност Србије“ и да разговарају са грађанима о ономе шта је урађено и куда Србија иде, а да би све изгледало као завршни изборни скуп кореографија у дворишту фабрике „Јумко“ је оживела време Тита и Слобе, дочекао га је велики број грађана са заставама фабрике и транспарентима на којима пише „Хвала председниче“, „Ацо Србине“, „Александар Вучић – будућност Србије“. На коју будућност премијерка мисли, да ли ону у којој ћемо због распродаја остати без свих изворишта воде и река, без ораница, бања, домаћих банака, ЈП од виталног значаја за народ и државу и у којој се субвенцијама плаћа страним „инвеститорима“ да нас колонизују и баце у ропство и овисност од добре воље странаца, или ону где се планира насељавање на стотине хиљада миграната како бисмо решили проблем „беле куге“ и послали нашу младост у свет?

Због чега премијерка и министри само прате председника и дају му подршку када се говори о резултатима управо у надлежности послова извршне власти, што показује и да су сами изненађени овом скупом изборном турнејом на рачун рекетираних пензионера којима се цинично захваљује управо председник на стрпљивости и разумевању, као да их је неко и питао да ли могу бити опљачкани и пре времена отерани у „вечне бање“? Рекла је да јој је важно да се људи сете шта је урађено, али и како је било пре тога, додавши да се данас грађанима нуде они који су били на власти пре доласка СНС. „Јеремић, Тадић и Ђилас данас се представљају као алтернатива, као да народ нема памћење и као да не осећа последице тог рада“. Да је класична и агресивна изборна пропаганда у питању потврђује и оцена премијерке да је разлика између Србије данас и Србије пре власти Вучића то што је некада била у рангу са земљама попут Еритреје, а сада је највећи проблем то што се не напредује довољно брзо. Премијерка овим обмањује народ, јер, постоје и друге, некомпромитоване и много компетентније снаге за извлачење и спас Србије из живог блата од СНС.

Не само да признаје да је Вучић узурпирао комплетну власт и да се ради о идолопоклонству и историји и времену пре њега и за време њега, већ вређа здрав разум народа оваквом невиђеном агитпроповском тортуром коју је свела на подрумске висине у једној реченици дама за коју су се покајали да је добила реч:

Снежана Вуковић, има 60 година, жалила се Вучићу да нема посао већ 20 година и да нико неће да је запосли, те да њена породица живи од пензије њене 90-огодишње мајке од 20.000 динара. Рекла је и да јој је син незапослен, а да за комуналне услуге дугују око 1.000 евра.

Као утеху на непожељну жалопојку јер са 20.000 динара живи неколико генерација у породици госпође Снежане, од пензије баке од 90 година за коју се не зна да ли ће још поживети и шта после, Вучић истиче да разуме њен проблем, јер је и његова мајка у 56. години остала без посла и да нико није хтео да је запосли и додао да послодавци данас траже млађу радну снагу.

Вучић превиђа да ова жена има 60 али да је са 40 а не 56 остала без посла, да је тада била млада а да јој је син још млађи па ни он не може да нађе посао, можда и због тога да нема праву боју партијске књижице. Ако послодавци желе младу и продуктивнију, креативнију радну снагу, због чега држава подиже старосне границе за одлазак у пензију, приморава старе и болесне да раде, а младе да годишње по 100.000 радно најспособнијих одлазе у „бели свет“, те поставља своје некомпетентне кадрове на руководећа места, неке и са купљеним дипломама, који доводе ЈП и државне фирме у лошу ситуацију и онда их уместо да ти неспособни кадрови буду смењени и постављени способни и стручни, за багателу распродаје све?

Непријатну информацију која је покварила само за тренутак изборно расположење и турнеју пренели су Вучићу лекари при обиласку Дома за старе у Сурдулици, да је у тој средини повећан број пријављених случајева карцинома и констатовао да је то сигурно повезано са бомбардовањем. Директорка дома Слађана Тасић Стојановић надовезала се речима да је Дом био једина установа социјалне заштите која је била бомбардована 1999. године. Председник државе и СНС чија је ово изборна кампања, констатује да је све вероватно последица бомбардовања, све је у претпоставкама, чиме показује да од превелике бриге за народ 20г од бомбардовања нема анализе и релевантне податке о томе колике су размере пошасти и зверстава НАТО, нити план за отклањање узрока последица због којих се народ разбољева и убрзано умире, то је изгледа небитно, а важно да код гласања народ не заборави ко је „најбољи“, те још без да трепне у истом Дому за пензионере и стара лица у Сурдулици, каже:

„Важно је да се покаже брига према старима, јер смо земљу успели да извучемо из понора и банкротства управо захваљујући њима, њиховом стрпљењу и трпељивости, те је обавеза да им то вратимо. Када разговарате са нешто старијим људима, невероватна је та њихова особина да увек подржавају државу, а никада не кукају, ни када имају разлога“.

На коју и какву обавезу „враћања“ „старима“ мисли? Због тортуре над њима и рекетирања умиру јер немају више за лекове, а све у циљу незамерања спонзорима странака, утајивачима пореза, царина, акциза, онима из сиве економије, рада на црно, који краду у јавним набавкама и струју, што је 20 пута више месечно него је пљачкано од пензионера, да ли ће им се и када то вратити, посебно онима од 200.000 који нису више међу живима у том периоду?

У обраћању грађанима, поручио је да су симболи његове политике аутопутеви, инвестиције и запошљавање грађана, те да је уверен ће народ разумети ко се понаша одговорно, Да ли та „одговорност“ подразумева продају „ПКБ“, сутра „Комерцијалне банке“, „Телекома“,.. подизање старосне границе за одлазак у пензију и подизање и рампе за одлазак младих кадрова трбухом за крухом у „бели свет“? У Панчеву наставља:

„Да људи буду богатији, а не они у фотељама, на власти. Такву будућност хоћемо и такву Србију”. На које људе мисли Вучић, да ли на оне који врше утаје пореза, акциза, царина, раде у сивој економији, на црно, краду струју, у јавним набавкама, из ЈП, који се енормно брзо богате на грбачи народа као Јавни извршитељи, или можда на оне који за по 3$ и евра купују шећеране и цементаре? Да ли мисли на директоре ЈП губиташа и чланове њихових УО који имају и по 3,4-22.000 евра месечно, па и по више од једне фотеље, или на безобразно богате пензионере са пензијама од преко 200 евра који се због тога рекетирају, или на раднике код страних „инвеститора“ који раде за минималце али зато добијају бесплатне пелене што је велико богатство? Када говори о будућности Србије да ли мисли на план његове странке који је посланица СНС саопштила, да се усвоји закон којим ће се проблем наталитета решити давањем на десетине хиљада празних кућа и станова мигрантима са БИ, те променити за десетак година комплетна демографска слика Србије?

„Чуваћемо Србију пред онима споља којима Србија никад није довољно мала. Али и од оних изнутра који би да је врате у прошлост, пљачкашке приватизације и разорене фабрике”, поручио је Вучић у Панчеву. Вероватно је мислио на ПКБ, сутра Телеком, можда Комерцијалну банку.

Да ли се ово односи и на сецесионисте, или се „компромис“ и „разграничење“ које подразумева комадање Србије не рачуна, јер, у питању је привилегована класа трговаца људским органима Срба који тако полако али сигурно освајају читав свет?

„То је Србија будућности”, поручио је Вучић обилазећи јужно банатски округ и видео шта је урађено, али и шта је још могло бити урађено, те подсетио да је од када је на власти отворено 180 фабричких погона, а да би волео када би у наредне четири године могао још 100 да отвори.

Да ли се треба са тиме хвалити, посебно ако се изврши детаљна анализа висине датих субвенција, ослобађања од пореза, давања инфраструктуре за џабе тзв. страним инвеститорима и колико су пара изнели из земље а колико уплатили у буџет Србије и разне фондове. Ако је то велики успех како је могуће да се Србија спашава банкрота терором над пензионерима и рекетирањем истих? Овакво отварање фабрика од којих велики број више не ради је класична и убрзана самоколонизација и бацање у ропство народа.

Ана Брнабић поручила је на скупу у Панчеву, у оквиру кампање „Будућност Србије”, „да се у Србији више не води политика од данас до сутра, као што ни грађани више не живе од данас до сутра“.

Ово би требало да значи да су власти урадиле дугорочну стратегију општедруштвеног и националног развоја, да су је операционализовали и у исту уградили петогодишње, десетогодишње, двадесетогодишње, педесет и стогодишње планове развоја, и да неће више са сваком влашћу да почиње нова историја. Када ћемо видети ту стратегију, ставите је бар на сајт Владе Србије? Да ли је из дугорочног плана и ова агресивна изборна пропагандна кампања и да ли у истом плану стоји да се Устав и изборни закони не треба да поштују ако председник СНС тако одлучи?

Целокупну кампању посебно прате и разумеју амбасадори Америке у Србији која је једина на свету да их има двојицу, једног у Београду а другог у Приштини:

„Као амерички амбасадори у Београду и Приштини уверени смо да трезвено политичко вођство које има визију може довести до свеобухватног споразума Србије и Косова, у чијем средишту би било узајамно признавање. Тај успех би положио темеље мирније и напредније будућности свих народа у овом региону“, поручили су Коснет и Скот.

Двојица амбасадора изразила су уверење да је споразум могућ и додали да је председник САД већ позвао „председнике“ Србије и „Косова“ Александра Вучића и Хашима Тачија у Белу кућу „да обележе тај успех чим до њега дође“, дакле, „договор“ се унапред зна, у питању су две државе и два председника.

Шта ће тада да обележе, враћање КиМ под политички суверенитет Србије, укидање војске терориста, добровољни одлазак на суђења за злочине свих злочинаца и посебно оних који су трговали људским органима Срба? Да ли ће се обележити очување територијалног интегритета Србије или њено разбијање, капитулација и увођење исте у нова разграничавања, компромисе, поделе, уз претварање свих светиња СПЦ у џамије и јавне тоалете? Да ли ће се тада уз гусле певати о једном поноситом народу на брдовитом Балкану који је успео све што су преци урадили да баци под ноге и о руководству које је коначно нашло све стазе и богазе Домановићевих јунака?

Шта је лажно а шта можда опасни и скривени циљ у скупој, у милионима евра вредној изборној кампањи коју за рачун СНС и Вучића плаћа народ, посебно рекетирани пензионери којима се шаљу писма захвалности, чак и мртвима?

Лажна је брига за младе који се приморавају да иду у бели свет, док се планира насељавање на стотине хиљада миграната, јер се старима и болеснима не дозвољава да иду у пензију и ослободе своја радна места за младе кадрове, а најопаснији би био покушај да се неодговорно злоупотреби бланко дато поверење народа на већ унапред припремљеној победи да се са Србијом уради оно што ментори са Запада захтевају, подела Србије под лажним договором, „компромисом“ и „разграничењем“, што је уводи у даља разграничавања и компромисе са другим националним мањинама. Вучић би могао да маше победом као подршком да се Србија скрати и да се трговци људским органима Срба награде државом на најсветијем, најдуховнијем и најбогатијем делу Србије, Балкана и великог дела Европе. Упорност у постизању компромиса без објашњења шта то значи није давање сагласности да се Устав, историја, преци, национално достојанство, част и понос баце у живо блато и заборав. Компромис је и давање највишег степена аутономије тој српској покрајини, а не капитулација и издаја за рачун сецесиониста, криминалаца, злочинаца и мафијаша свих фела. Чак и да победе СНС и Вучић у њиховој и овој веома агресивној пропагандној кампањи се нигде не спомиње да ће Србију поделити, смањити и осакатити, са чиме се не слажу ни СПЦ, Српски Патријарх али и Путин и браћа Руси, нити је дато бланко одобрење да се у Србији населе мигранти са БИ, међу њима и бројни терористи и екстремисти, и још им се бесплатно дају куће, имања и много тога док је у Србији сиротиње као никада.

Овај пут гласачи морају постати бирачи и показати огромну и незабележену до сада историјску одговорност јер буду ли погрешили неће се моћи исправити убрзано пропадање и нестајање Србије.

Александар Михаиловић

*Аутор је пуковник у пензији

ИЗВОР: НСПМ