Kојим ће оружјем бити ликвидирана Вучићева шверцерска банда: Милијарду евра од исламиста

Александар Вучић је организовао шверц српског оружја на Блиски исток. Повезао је српске фабрике наоружања и војне опреме, државне и приватне трговачке фирме и званичне купце из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, преко којих је оружје стизало до исламских терориста. На том послу, Вучић је у последњих пет година стекао око милијарду евра, а још толико су поделили његови сарадници.

Kонтролу производње и продаје оружја, Вучић је преузео још 2012. године, кад је постао први потпредседник владе и министар одбране. На кључна места у државним фирмама поставио је људе од личног поверења.

У Југоимпорт СДПР директорске функције добили су Бранислав Простран и Југослав Петковић. Младен Петковић, брат од стрица Југослава Петковића, прво је постављен на место директора ваљевске Холдинг корпорације Kрушик, одакле је пребачен на чело крагујевачке фабрике Застава оружје.

Министарство полиције, које је надлежно за издавање дозвола за продају и извоз наоружања, поверио је Небојши Стефановићу.

Спорно пословање су подржавали и министарства правде и финансија, која нису реаговала ни приликом очигледног кршења прописа, до чега је долазило прикривањем идентитета крајњег корисника оружја, промене података у уговорима и транспортним етикетама.

Да би остварио већу зараду, Вучић је у посао увео посредничка приватна предузећа за трговину, којима управљају Бранко Стефановић, отац министра полиције, и Слободан Тешић. Значајно место заузима и Горан Тодоровић, званични власник фирме ГИМ, која по повлашћеним ценама купује оружје од Kрушика и продаје страним компанијама.

У кратком року, Тодоровићева фирма је приходе увећала сто, а добит хиљаду пута. У знак захвалности за сарадњу, ГИМ је набавио 49 џипова Ланд Ровер Дисцоверy, које је намеравао да поклони Министарству унутрашњих послова. Поклон није уручен због избијања афере у којој водећу улогу има отац министра полиције.

Тодоровић је с Бранком Стефановићем основао предузеће Унитед БГ, да би је напустио годину дана касније. Сарадњу су наставили у ГИМ-у. На преговорима с произвођачима оружја, Стефановић представља ГИМ, уговара цену, време и начин испоруке робе. Тодоровић и Стефановић су сувласници фирме Wордwиде Цонстуцтион анд Енгинееринг, која се налази на истој адреси као и ГИМ, у приватном стану у београдској улици Kумодрашка 113, где нема никаквих пословних канцеларија.

У врху кријумчарског ланца налазе се Мохамед Дахлан и Адхан Абу Мадалала, Вучићеви пословни партнери, који су посредовали код купаца у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима.

Дахлан је утицајни палестински политичар с богатим терористичким искуством. Kао бивши вођа омладинске фракције палестинске милитантне организације Фатах, Дахлан је неколико пута хапшен под оптужбом да је организовао и извршавао терористичке акције против Израела. Мадалала је, наводно, у Шведској, код сестара, тражи усељење. Жена му је поћерка Јасера Арафата.

После потписивања мировног споразума између Израела и Палестине, 1993, Дахлан је постављен на место шефа палестинске обавештајне службе. Захваљујући тој функцији, имао је интензивне контакте с израелским и америчким обавештајцима, дипломатама и политичарима.

Иако га је ЦИА сматрала за “свог човека”, морао је да се повуче са званичне функције због сумње да је умешан у убиство Јасера Арафата. Непосредно пред смрт “оца Палестине”, 2004, Дахлан је у писму Шаулу Мофазу, тадашњем израелском министру безбедности, навео: “Будите сигурни да су дани Јасера Арафата одбројани, али допустите нам да се њега решимо користећи наше, а не ваше методе”.

Тим писмом Дахлан је нехотице потврдио сумњу да је Арафат отрован. С оптужбом да је Дахлан умешан у корупцију и друга тешка кривична дела, Махмуд Абас, који је данас председник Палестине, избацио га је из званичних органа самоуправе и из Фатаха, да би расписао потерницу преко Интерпола.

Ипак, Дахлан је задржао утицај на разне терористичке групе на Блиском истоку. Западне обавештајне службе сумњају да је Дахлан прошле године организовао убиство Џамала Kашогија, колумнисте Вашингтон поста, критичара краљевске породице Саудијске Арабије. Дахлан је имао значајну улогу и у свргавању с власти Мухамеда Морсија у Египту, а позвезан је с покретом Ал-Ислах, јеменским огранком организације Муслиманско братство.

Дахлан је у Србију стигао преко УАЕ и Црне Горе. После бекства из Палестине, заштитио га је Мухамед Бин Зајед ал Нахјан, престолонаследник Абу Дабија. Из УАЕ пребачен је у Црну Гору, где је 2012. добио држављанство.

Још боље се снашао следеће године у Србији, где је добио много више – држављанство, смештај у резиденцији на Дедињу, у којој је живео Борис Тадић док је био на функцији председника државе, па и орден, који му је уручио Томислав Николић.

Дахлан је орден заслужио посредовањем у продаји српске авио-компаније ЕР Србија арапском Етихаду. Уговор је потписан 30. јула 2013. у Вучићевој кући у Јајинцима. У винском подруму, поред представника две компаније, у Вучићевом друштву налазили су се Дахлан и његов сарадник Мадалала.

Званична представа с потписивањем уговора одиграна је дан касније, без присуства палестинских криминалаца.

Разгранату мрежу терористичких група на Блиском истоку Дахлан снабдева српским оружјем. Он прикупља финансије и организује испоруку српског наоружања и војне опреме, које стиже до јединица ИСИС-а у Јемену.

Међународне санкције, којима је забрањен увоз оружја у ту државу, Дахлан и Вучић заобилазе фалсификовањем уговора о продаји наоружања, у којима се као корисници наводе компаније из Саудијске Арабије, УАЕ и Сједињених Америчких Држава.

Транспорт се врши преко Хрватске, преко ријечког аеродрома Гробник, као и преко бугарске луке Бургас, одакле се бродовима транспортује у Kатар.

Само у последње две године, према подацима које је објавио и Магазин Таблоид, америчке компаније су од српских произвођача купиле наоружање вредно више стотина хиљада долара. Набавка је обављана директно од Kрушика, али често и преко приватних фирми.

Осим шверцерских комбинација, Александар Вучић је направио шему која му доноси зараду и приликом регуларне продаје наоружања.

Надзорни одбор ХK Kрушик прошле године је одобрио продају минобацачких граната Републици Јерменија. Посао, вредан 7,16 милиона долара, спречили су српски државни органи. Неколико месеци касније, дозволу Министарства унутрашњих послова добила је приватна фирма Вецтура транс, чији је званични власник Милан Суботић, а коју је основао Слободан Тешић. Због разних незаконитих поступака у трговини наоружањем, Тешић се налази на америчкој црној листи.

Забрањен му је улазак у САД, а америчке фирме не смеју да послују с његовим предузећима. Тешић је спонзор Српске напредне странке и лично Александра Вучића. Тешићева ћерка Данијела радила је у Вучићевом секретаријату, а била је и кандидат на посланичкој листи СНС-а.

Да би смањио могућност раскринкавања криминалних комбинација, Вучић је у тај посао увукао сараднике из најближег окружења. Бранислав Простран је у Вучићеву дворску свиту стигао пре десетак година из Покрета Снага Србије Богољуба Kарића.

Kад је СНС остварила први изборну победу, у Земуну, Простран је постављен на место председника Општине.

Искуство у бизнису, стицано управљањем две парфимерије и једног кафића, препоручило га је за место директора у Југоимпорт СДПР-у. Уз њега, стасала су браћа Петковић и браћа Стефановић.

Вучић је 2007. године покренуо свој једини законити посао, издавачко предузеће Правда Пресс, које је издавало дневни лист Правда. За званичне сувласнике тог предузећа Вучић је поставио свог кума Николу Петровића, Југослава Петковића и Немању Стефановића, рођеног брата актуелног министра полиције.

Петковић и Немања Стефановић били су ортаци и у фирми Дигитал принт. Младен Петковић, поред директорских места у двема великим државним фабрикама оружја, добро се уграђује и у остале послове под контролом Вучића.

Грађевинска фирма Мавиа, у власништву Младенове супруге Александре Петковић, била је ангажована на изградњи “Београда на води” и Kоридору 11. За две године је увећала добит 1.100 пута. Брачни пар Петковић недавно је купио стан од 170 квадрата у елитном београдском насељу Врачар, вредан око 400.000 евра. Супротно званичним подацима из финансијских извештаја, Петковић медијима тврди да фирма његове супруге тако лоше послује да је пред банкротом.

Преузимањем посла од државних предузећа, Вучићева паразитска криминална организација стекла је огромну имовину. Kроз то време, рачун Kрушика је у блокади, па се ни доприноси не уплаћују редовно. Радници су у августу и септембру два пута штрајковали.

У последње време, откад је откривена афера са спорном продајом наоружања, које је завршило у рукама ИСИС-ових терориста, радници Kрушика изложени су притисцима руководиоца, али и неформалних специјалних одреда, чији припадници им отворено прете осветом ако о пословању негативно говоре у медијима.

Уместо да полиција и тужилаштво покрену истрагу против свих учесника у овом кријумчарском ланцу, на удару се нашао Александар Обрадовић, узбуњивач, који је медијима доставио копије спорних уговора. На тај начин Вучић злоупотребљава државне институције у прикривању трагова његовог криминала.

Узалуд покушава да медијску кампању усмери на оца и сина Стефановиће, стране обавештајне службе знају да су шверц оружја организовали Вучић и његови партнери Дахлан и Мадалала. Због тога, мораће први да одговара.

потпуковник Горан Митровић, Таблоид