И док се европски и светски лидери са великом муком боре против короновируса који поприма размере пандемије, из Москве је стигло веома непријатно изненађење. Наиме, Русија је и званично „покренула лавину“ која може доведе до још једне глобалне економске рецесије. Треба само видети „дивљање“ берзанских индекса највећих светских компанија за производњу нафте, па да вам буде јасно да све ово може да има далеко теже импликације када је у питању светска економија.
А све је кренуло од искусног руског министра енергетике Александра Новака, који је у стилу чувеног совјетског министра иностраних послова Громика изговорио резолутно „не“ на заседању које окупља највеће произвођаче „црног злата“ на свету, окупљених у формату ОПЕК+. Наиме, група земаља предвођених пребогатом персијском монархијом (Саудијска Арабија) покушала је да договори заједничко смањење производње нафте услед економске кризе коју је узроковала епидемија коронавируса.
Руски аналитичари сматрају да министар енергетике не може самостално да донесе овакву одлуку, тј. да се иза његовог „не“ крије председник Русије Владимир Путин. Тачније, ми смо сведоци да је Кремљ покренуо операцију великих размера као одговор на санкције САД које се константно уводе овој држави. Треба подсетити да је Владимир Владимирович једном приликом изјавио да ће Русија узвратити у времену и на месту која она сама одабере. И то се по свему судећи дешава управо сада, где је руски лидер одабрао сферу у којој тешко може да изгуби, а то су енергенти.
Русија прелази у силовиту контраофанзиву
САД су преко свог блискоисточног сателита Судијске Арабије стално покушавале да сруше руску економију која у добром делу зависи од дистрибуције енергената. Ова држава се од стране америчких јастребова охрабривала да понови своје понашање из 80-их и 90-их година прошлог века, и повећа експлоатацију своје нафте до рекордног нивоа (10-12 млн.барела дневно). На овај начин би се на глобалном плану обориле цене „црног злата“, а Русија остала без значајног дела својих прихода. Према америчким стратезима ово би се на стратешком плану негативно одразило на Русију, и озбиљно угрозило њене позиције и Украјини и Сирији.
Међутим, Саудијска Арабија није дуго могла да издржи клинч са Русијом. Њен буџет је претрпео огромне ударце. Резултат свега овог је било да се Саудијска Арабија драматично удаљила од надметања са Русијом и приближила новој стратешкој координацији са овом земљом. Ријад и Москва су на крају постали паралелне осовине ОПЕК-плус аранжмана, дизајнираног са намером да се стабилизују светска енергетска тржишта и дефинишу лимити цена енергената.
Поставља се питање да ли најновија руска стратегија вођења „нафтног рата“ поседује унуташње капацитете уколико ова криза потраје. Дали је руска економија способна да издржи ову олују? На заседању руског парламента који је одржано у уторак, председник Путин је рекао да је уверен да ће Русија успешно савладати најновије изазове, демонстирајући том приликом даљи раст својих најважнијих индустријских показатеља.
„Русија ће достојанствено превазићи период нестабилности на нафтном тржишу, док ће економија земље упркос паду руске рубље наставити да јача, а најважније гране индустрије постати још моћније и конкурентније“-изјавио је том приликом председник Русије Владимир Путин. Поред нестабилности светске економије Путин је рекао да је и појава коронавируса и његовог епидемиолошког потенцијала, створио нове изазов пред Русију.„Сведоци смо да се компликује ситуација на светској политичкој сцени, у сфери безбедности, као и у глобалној економији. Поред тога, и коронавирус нам је дошао“, додао је он. Путин је позвао да сви органи власти остваре још бољу координацију како би сви заједно пружили заједнички напор за добробит Русије.
Са једне стране, најновија криза ће узроковати даљи пад цена нафте на глобалном плану што ће драматично да смањи финансијски прилив и пуњење руског буџета. Ово ће довести до девалвације националне валуте, генерисања инфлације и осетног пада зарада у реалном сектору што ће утицати на свеукупан квалитет живота. Све то ће створити потенцијал за друштвено-политичке турбуленције на унутрашњем плану, што би неспорно довело до политичке кризе.
Са друге стране, руско Министарство финансија је саопштило падатак да Федерална национална банка располаже огромним уштедама у износу од 10,1 трилиона рубаља, те да су ова средства довољна да издрже најтежу могућу ескалацију „нафтног рата“ у временском периоду 6-10 година. Међународне резерве РФ над дан 1.марта 2020.године износи 570,38 милијадри америчких долара. Дакле, Русија је финансијски веома добро припремљена за сваки облик трговинске конфронтације и то на дужи низ година, што тешко могу да издрже међународни играчи који су јој конкуренти на енергетском плану. Управо је ово показатељ да је Путинов удар дошао на правом место и у право време. Руски председник је понешто преписао из Трамповог приручника о економским ратовима: буди спреман да истрпиш краткорочну штету ако мислиш да ће твоји противници на крају бити приморани на предају.
Да је стратегија руског председника одабрана у прави час констатује и амерички „Форбс“, који је написао да ће „Русија победити у најновијем енергетском рату“. Два најважнија разлога за ову оцену су „искусна намазаност и прорачунатост“ руског руководства што се не може рећи за људе који воде Саудијску Арабију, као и међусобних могућности ових држава да дуго воде овај рат са фазама даље ескалације, што Саудијска Арабија себи не може да приушти. То се посебно односи на унутрашњи план где је Саудијска Арабија далеко нестабилнија од Русије, као и руске алтернативе у гасу што Саудијци тешко могу да надокнаде. Наиме, највећа саудијска па и светска компанија за производњу нафте „Сауди Арамко“ се однедавно налази на берзи. Сваки пети грађанин Саудијске Арабије купио је акције те компаније, а многи су се чак и задужили узимањем банкарских кредита. Међутим, након што су пропали преговори чланица ОПЕК плус (земље-чланице ОПЕК-а и Русија), вредност акција је пала у односу на тренутак када је компанија изашла на берзу, и њихова вредност наставља да пада, што међу акционарима ствара оправдану панику.
„Чини се да ће у неком тренутку Саудијска Арабија попустити пред притиском и учинити нешто како би се стабилизовало нафтно тржиште.“- констатује Форбс, уз ограду да је улог заиста огроман (судбинског карактера) што ће се тешко одразити на страну која у овом рату попусти.
Други стратешки правац руског „енергетског“ удара усмерен је на САД која покушава да Европи понуди алтернативу за руску нафту, тако што ће јој продавати „црно злато“ добијено из шкриљаца. Добијање нафте из шкриљаца је далеко неконкуретнији вид пословања, због високе цене приликом производње. Руска нафта која се црпи на стандардан начин је у старту далеко јефтинија од америчке.
САД покушавају на све начине да опструирају повезивање Русије и Европе када је у питању нафтогасна мрежа. На нишану конгресмена су се нашли Турски ток и Северни ток 2, на чијим деонициама су у току обимни радови. Турски ток је завршен таман на време и њиме већ протичу руски енергенти ка Турској и Јужној Европи. За то време, Северни ток 2 ће до краја ове године бити дефинитивно завршен и спреман за употребу, упркос разним перипетијама Данаца кроз инсиситирање на поштовању процедура за заштиту животне средине током његове изградње.
На овај начин ће у поптуности бити изманеврисан стратешки амерички план да се Европљани подстакну на набавку нафте из северноамеричких извора, а услед далеко неповољнијих услова што се тиче конкурентности и квалитета само производа, дефинитивно изгубљена енергетска Битка за Европу.
Русија се хомогенизује око свог лидера
Паралелно са најновијим „трговинским“ ратом у енергетској сфери, на унутрашњем плану је присутна консолидација свих најрелевантнијих политичких фактора. Наиме, у скуштинској процедури се налази пакет закона који ће довести до промене Устава, што ће без икакве сумње на референдуму 22.априла подржати огромна већина грађана. На овај начин Русија демонстрира своју монолитност и чврстину, каква је на Западу незамислива, што је још једна компаративна предност од стратешке важности коју у својим рукама поседује Москва.
Путин ће новом променом Устава добити могућност да се практично доживотно нађе на месту председника државе. Најновија активност Кремља је усмерена и на проверу унутрашње чврстине руског народа и његове слоге, која је неопходна да би се на будуће изазове дочекало спремно. Вишедеценијска негативна пропаганда запада према Русији су само произвели контраефекат када је у питању њен народ. Економске санкције, жестоко противљење руском ангажовању у Украјини и Сирији, антируска реторика лидера појединих држава и русофобија водећих медија, елимисање руских врхунских спортиста са Олимпијаде услед наводног допинга, континуиране војне вежбе на границама Русије (Источна Европа), подршка антируским политичким факторима у ЗНД… Све ово је „збило редове“ руског народа око свог руководства којем не постоји алтернатива. Политички теоретичари који долазе са запада, са неверицом констатују чињеницу да овакве „недемократске“ одлуке које омогућавају продужетак вишедеценијског председниковања једног човека, протичу равнодушно, тачније без „таласања и народног бунта“.
