Такозвани Кризни штаб за питања епидемије “Ковида-19”, од свог првог обраћања јавности, понашао се скандалозно. У почетку је све то личило на уходавање, трапавост због неизвесности, трему због одговорности, невичност у јавном наступу. Није им озбиљније замерено јер су објективне околности на целој планети биле специфичне: непознавање болести, начина преношења, методâ лечења, контроверзе, теорије завера, нелогичности и сијасет других медицинских и немедицинских фактора… Истовремено диљем целе планете видљиви су напори власти у свим државама, као и глобалистичких тајкуна, милијардера, да максимално искористе ефекте корона-заразе за своје интересе, било за стицање богатства, било за јачање моћи и власти, а неретко за све те ствари обједињено.
Кризни штаб је страначки орган СНС
Корак даље у свему томе отишли смо захваљујући деловању тзв. Кризног штаба у последњих месец и по, а нарочито од пре неколико дана. Такорећи јуче је њихов основни разлог постојања огољен и данас је лако доказиво да није реч ни о каквом стручном кризном штабу за борбу против епидемије, већ о страначком органу за прилагођавање епидемиолошке ситуације интересима властодршца, а у циљу одржања, повећања подршке и популарности власти.
Видели смо да се тзв. Кризни штаб понашао као легија напредњачког санитета, исто као и РРА у сфери електронских медија, обављајући прљав посао за интерес власти. Ови лекари разликују се од чланова РРА тек по томе што се тамо нико не такмичи са Оливером Зекић за функцију џелата, док је у кризном штабу конкуренција велика. Ако би се тражила мерна јединица за сервилност према власти сигурно је да би могла да се изражава у “миликонима”, или чак и у “конима”, а ако би се утврђивао еталон за концентрацију и квалитет те сервилности, онда би се она сигурно изражавала у “милисрђима”, а веома ретко у “срђима”, јер се у другачијим ситуацијама и на другим местима тешко може замислити толика количина сервилности колико је зрачи Срђа Јанковић. Тек о Д. К. Тепавчевић не треба трошити речи, јер је она, за разлику од ове двојице и ангажована захваљујући напредњацима, док су ова двојица на том месту изгледа по свом општем и препознатом својству да свакој власти служе, а апсолутистичкој власти служе асолутно.
Струка и теорија релативитета маски
Но, да бисмо боље разумели и објаснисти лицемерство овог штаба треба поћи од његовог целокупног састава. Тзв. Кризни штаб чине: руководилац, Ана Брнабић, а коруководиоци су још и министар здравља Златибор Лончар, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање Сања Радојевић Шкодрић и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић. Затим следе чланови: директор Инфективне клинике КЦС Горан Стевановић, директорка „Батута“, Верица Јовановић, познати Бранислав Несторовић, директор Института за јавно здравље Војводине Владимир Петровић, бивши директор Инфективне клинике КЦС Мијомир Пелемиш, бивши директор Института за јавно здравље у Нишу Бранислав Тиодоровић, и, наравно, Предраг Кон. Осим ових лекара чланови су и министри Небојша Стефановић, Владан Вукосављевић, Вања Удовичић, Младен Шарчевић и помоћник министра унутрашњих послова Предраг Марић.[1]
Као што се и види из списка, концентрација напредњака је толико висока да је фатална контаминација неизбежна, што смо могли да видимо и на самом почетку епидемије када је Вучић лично покушао да монополизује медијску експонираност и за ову тему. Тек после протеста грађана и озбиљних новинара који су хтели да чују лекаре, а не политичаре, Вучић се повукао са позиције свакодновног спикера на позицију повременог, да говори само кад процени да мора, а дневне брифинге уз трбухозборење препустио је својим “др” луткама.
Начин рада штаба: ширење хорора, па игнорисање опасности
Прва фаза која је хорором драматизовала реалност требало је да створи претпоставке за стварање епске саге у којој, главни јунак, Вучић – спасава нацију. Пошто су првобитно измислили и предимензионирали узроке за увођење ванредног стања омогућавајући широк простор за надувавање претње, да би реализовали Вучићеву капитализацију политичке моћи кроз изборни процес, морали су да укину ванредно стање, а антиепидемијске мере практично угасе.
Само у амбијенту слободног кретања народ је могао масовно да гласа. То је била друга фаза, и она се завршила управо онако како су напредњаци и замислили. Већина грађана који су гласали (мањина укупног броја) им је поклонила глас, или су га отели, свеједно, и у том процесу и у том времену су се дружили, путовали, гледали утакмице, били на састанцима и ширили заразу. Све време саопштавали су високе двоцифрене бројеве новозаражених, али томе ни власт ни тзв. Кризни штаб није придавао никакву важност. Игнорисани су. Интензивирали су контакте и групне активности у кампањи, одржавали састанке, превозили велике групе људи. Успоставили су максимално појачан интензитет у сваком сегменту страначке инфраструктуре. Састанци свих страначких органа од месних заједница до централе окупљали су огроман број људи. Комби возилима превозили су бираче, формирали многобројне бирачке одборе, у мањим срединама благонаклоно гледали на окупљања људи око бирачких места, кафана, на сеоским трговима – чинили све да створе максимални потенцијал за ширење заразе. И кад су од бирача добили глас отрчали су да све то добро залију и прославе.
Избори важнији од здравља
Чим су сабрали резултате избора и чим су се уверили да на основу тих резултата имају основ за четворогодишње владање, дванаест сати након сазнавање те чињенице, огласио се Кон (све време избора био је у хибернацији) да подели са нама своју забринутост јер је ситуација, наводно, озбиљна. Све време кампање био је тих. У дубоком сну, и чим се пробудио, морао је да завапи. Ето, господин потпуковник је одабрао тренутак и начин како ће остати у памћењу људи пре него што оде у мировину, а генерацијама научника које долазе остављено је да размисле о еталону за лицемерство, нечасност и нечовештво, неетичност и непрофесионалност.
Како рече епидемиолог Радовановић, штаб нам је поручио да су „избори важнији од здравља“. Кон је наводно био на одмору, давао тетки лек, и чим се вратио са одмора наставио је да бдије тамо где је ономад застао. Остали нису били на одмору али су такође глумили опосума који се прави мртав, окренули су главу устрану, чврсто зажмурили и запушили уши да прође напредњачка елементарна непогода, па данас покушавају да се направе Тоше.
Легло заразе: без дистанце, маски и рукавица
А њихови греси су огромни. Од шеријатског приступа епидемији у почетку, преко шарлатанства у глумљењу блесавости и незаинтересованости за ток епидемије, до најстрашнијег ћутања, потпуног мука над чињеницом да се у Србији, једином месту у целој Европи, организују масовни скупови, окупљања, митинзи на којима се тиска десетине хиљада људи.
Невоља је, такође, и то што су прећуткивали да нису имали довољно тестова и опреме, и наравно, тешка је срамота и компромитација то што су лагали и саопштавали непотпуне, умањене податке о зараженим и преминулим. Све време стајали су уз власт а не уз народ, а кад су пропустили да поднесу оставку после евентуалног неслагања са властодршцима дефинитивно су изабрали страну и ставили се на располагање врховном команданту за његове апсолутистичке и фашистоидне циљеве.
Колапс здравства у Србији
И док су паралелно текле две прожимајуће, комплементарне кампање – изборна и епидемиолошка само са једним јединим циљем да Вучић зацементира своју моћ и власт, колапс здравства у Србији је наставио свој суноврат. Ни у изборној кампањи, а ни у „струци“ није било речи о томе да ли у Србији постоје и болесници који имају потребу за лечењем хроничних и других озбиљних болести које нису “Ковид 19”. С којом медицинском логиком је лечење свега што није корона практично одложено до даљњег? Зашто су сви специјалистички прегледи и анализе који су били заказани пре ванредног стања, после ванредног стања обрисни из Интегрисаног здравственог информативног система (ИЗИС), па пацијенти морају изнова да заказује прегледе и анализе преко изабраног лекара, што подразумева још чекања и неизвесности око термина. Прво су им одложени прегледи за два месеца због ванредног стања, а затим им је преглед укинут враћањем на почетак неизвесне процедуре заказивања. Зашто су ћутали када је у Онколошком институту од болесника тражен тест на корону као услов за улазак у зграду, а лабораторије нису хтеле да га ураде без упута добијеног са онкологије?! Ко је ове најтеже пацијенте затворио у зачарани бирократски круг, и ко ће због тога да одговара?! Да ли ћемо икада сазнати колико је људи у Србији умрло због небриге здравствених власти и скретања апсолутне пажње са свих других болести искључиво на фамозни “Ковид 19”.
Ми и данас не знамо прецизно с којим се тестовима тренутно барата; колика је поузданост тестова; који је проценат тешких случајева у односу на број заражених; колико је било “позитивних”, а да заправо нису били заражени и каква је процена за обрнути случај; да ли ико од наших виролога ради на овом вирусу; шта се заправо дешава са Торлаком, итд…
И напокон, кога је и кад победио Вучић са својим санитарним водом који се лажно представља као кризни штаб кад је након проглашене победе епидемија букнула распламсаније него што се то десило почетком марта.
Од Оливере Зекић није се ништа друго ни очекивало. Али лекари су се олупали горе од ње. Очевидно је да је реч о некомпетентности. Узгред, Јанковић је дечији имунолог, а како су медији писали специјализацију поседује једва пет година, што га за штаб квалификује безмало као и ОРЛ-специјалисту или интернисту (истих година стажа), али, друкчије квалитете и особине власт цени. Вероватно је да и Кон и Јанковић немају купљене дипломе и нису плагирали радове као њихов колега у тиму Стефановић, или Синиша Мали и још неколико хиљада или десетина хиљада напредњака и њима сличних, али где се налази професионални и људски инегритет таквих људи? Кад се испуне професионални и морални услови, професионалац и моралан човек одбија да учествује у стварима које покушавају да га компромитују. Он одбија да учествује у нечему нечасном. Ако на то пристане, дозвољава да све своје потенцијале и капаците стави у функцију сумњивих и спорних циљева.
Тзв. Кризни штаб, а заправо напредњачка санитетска формација састављена од проверених страначких кадрова и представника “струке” која је свакој власти била на дохвату руке, заправо је извела маневар ојачавања власти Александра Вучића, а истовремено је довела у питање здравље становништва. На жалост, то је само још једна илустрација трулежи која буја у Србији, трулежи која је захватила сваки сегмент друштвеног живота, економију, државу, становништво, здравство и просвету, а можда чак и природу. То је слика и прилика наше спремности да продамо све. Србија неутаживо пропада јер јој је све на продаји.
Извор: izmedjusnaijave.rs
