МИП Русије такође још једном подсећа да ”форсирање трансформације Косовских безбедносних снага у праве ”оружане снаге” од стране косовских Албанаца и њихових прекоокеанских покровитеља, упркос ставу Београда и косовских Срба крајње је опасно по стабилност на Балкану.
На данашњи дан контакти Русије са обе стране косовског конфликта (Србијом и косовским Албанцима) објективна су последица јачања међународног утицаја Русије, између осталог, и у стратешки важном за Москву балканском региону.
Неопходност повратка Москве директном учешћу у преговорима о Косову везана је такође са тим што је посредничка улога ЕУ у дијалогу Београда и Приштине дискредитована и наставља да се деградира.
Потпуно је очигледно да спољнополитички ресор Европске комисије не може да самостално изађе на крај са мисијом регулисања косовског питања која му је поверена Резолуцијом Генералне Скупштине УН од 9. септембра 2010. године.
Ипак би при томе било потпуно погрешно сматрати да ће Москва подржати свако решење Београда за Косово.
МИП Русије, који координира спровођење јединствене спољнополитичке линије Руске Федерације саопштава: ”Руска позиција поводом Косова остаје непромењена и ослања се на међународно-правне овкире, фиксиране у Резолуцији СБ УН 1244.
Ипак би при томе било потпуно погрешно сматрати да ће Москва подржати свако решење Београда за Косово.
Решење, ако такво буде достигнуто између Београда и Приштине, треба да буде узајамно прихватљиво, да одговара међународном праву, да буде одобрено од стране СБ УН и да буде реално изводиво.
Неопходно је такође обезбедити широку подршку међународне заједнице”, – констатовало је министарство.
МИП Русије такође још једном подсећа да је ”форсирање трансформације Косовских безбедносних снага у праве ”оружане снаге” од стране косовских Албанаца и њихових прекоокеанских покровитеља, упркос ставу Београда и косовских Срба крајње опасно по стабилност на Балкану”.
Стварање косовске армије се коси са међународно-правном архитектуром безбедности на европском континенту у целини”, – указало је министарство. У тим јасним и прецизним ставовима Русије нема места за свакакве ”сепаратне споразуме, разграничења територије, корекцију граница” и остале провокационе замисли.
У вези са тим изазива опрез појава разне врсте материјала у српским медијима који популаришу идеју да ће тобоже ”Русија подржати свако решење које Србија донесе поводом Косова”.
Ови наводи имају тенденциозни карактер и представљају српској јавности изокренуту информацију, и ни мало не доприносе позитивној динамици регулисања косовске кризе.
Говорећи о директном учешћу Русије у косовским преговорма треба се сетити позитивног искуства рада дипломатске тројке посредника под мандатом УН – у којој су били представници Русије, САД и ЕУ.
Конструктивни расплет сада могу да буду пронађени само у дугорочној перспективи, можда и после неколико деценија. Руско министарство спољних послова у вези са тим подвлачи да ”вештачко форсирање такозване” коначне нормализације” између Београда и Приштине из разлога далеких од истинских интереса достизања стабилног регулисања, њено повезивање са неким вештачким роковима сматрамо деструктивним”.
У том контексту разговор који се недавно десио у кулоарима свачаности поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата у Паризу између председника Русије Владимира Путина и једног од лидера косовских Албанаца Хашима Тачија сведочи о томе да се Русија враћа комуникацији са свим странама косовског конфликта.
(ИН4С – НСПМ)
