Коле ГМО власник “Carnex-a” отпустио скоро хиљаду радника за мање од три године!

Седамдесетдвоје радника напустиће ових дана “Карнекс” и наћи се на евиденцији незапослених заједно са више од 800 Врбашана који су, у тишини, као технолошки вишак прошли кроз фабричку капију да се не врате- откако је новембра 2011. године већински власник Карнекса најзнаменитији Врбашанин Миодраг Костић.

Овим су се обистинили најгори страхови Врбашана да се иза јавних обећања менаџмента МК Групе како “ниједан радник неће без своје воље напустити Карнекс” крију таласи отпуштања “добровољаца” који ће за кратко време преполовити број запослених.

Уз сумњу да отказима није крај, број запослених који је приликом преузимања власништва од Финансијске куће “Асхмор” 2011. године износио 1.856 радника смањивао се драстично. Према подацима Агенције за привредне регистре, само годину дана касније у Карнексу је радило 1.238, а 2013. године 1.112 радника.

Иако проглашени за “технолошки вишак”, већину радника који су са 10, 20 и 30 година стажа завршили на евиденцији запослених заменили су “сезонци”, тврде у синдикалним организацијама фабрике. Њихов број се, кажу, креће између 100 и 250.

Они раде за минималце, немају право на топли оброк и путне трошкове, а обављају сталне послове у фабрици. Стање у Карнексу је постало аларматно нарочито откако је власник постао Миодраг Костић који, као Врбашанин, свом родном граду показује своју социјалну одговорност стварањем социјалних случајева.

Најновији списак од 72 људи показује колику бахатост себи може да приушти послодавац који је потпуно заобишао законску обавезу социјалног програма.

Синдикате је обавестио само формално, а на списку је само двоје људи који су се добровољно пријавили. Питање је и колико је било искрених добровољаца међу скоро 800 радника који су се досада пријављивали да напусте фабрику уз отпремнину.

Срамота је ако власник покушава да оствари профит урушавањем социјалне слике у граду у којем је рођен”, револтиран је Горан Рогановић, председник Самосталног синдиката у Врбасу.

Он је најавио пуну подршку синдикату фабрике за било који вид синдикалне борбе се одлучили.

“Људи су уморни, малодушни и уплашени. Питање је да ли постоји воља да се супротставе неком за кога сумњају да има подршку државе или је он сам држава за себе”, кажу у Самосталном синдикату.

И представници синдиката “Независност” су огорчени јер је послодац, кажу, показао да више нема намеру ни да води социјални дијалог “реда ради”.

“Генерални директор Јарослав Ступарски је јавно на локалној ТВ Бачка обећао Врбашанима да неће бити технолошког вишка и ми смо том обећању дали веру. Не само да је обећање изневерено, већ су се радници без своје воље нашли на списку. О свему смо само формално обавештени, а филијала Националне службе за запошљевање још увек није информисана”, каже Милојица Живковић, председник Синдиката “Независност” у Карнексу.

“Драматична је чињеница да је у марту истекао колективни уговор који им је гарантовао 250-300 евра отпремнине. Послодавац није показао ни мрву интересовања да обнови уговор, већ је освануо нови правилник о раду који умањују ионако скромна права запослених. Ако менаџент тражи начин да надокнади штету због пада производње, недопустиво је да ту цену плаћају радници. Имамо 15 дана да, као синдикална организација, заузмемо став према оваквој одлуци и ми ћемо их искористити на све законите начине синдикалне борбе “, рекао је Живковић.

Представници обе синдикалне организације у фабрици признају да стрепе од притисака, тужби и утицаја које МК Група има.

“Све што се дешава у Карнексу у последње 3 године дешава се у мраку и тишини. Не реагује ни јавност, ни држава”, кажу у Костићевој фабрици.

Иначе, на званичном сајту Карнекса и даље стоји податак да у фабрици “ради 2.000 запослених уједињених у заједничком циљу”.

Истине ради, број запослених у фабрици смањен је на 1.856 још у периоду власништва Финансијске институције за управљање инвестиционим фондовима “Асхморе” са Кајманских острва у периоду од 2006. до 2011. године.

МК група је, према подацима београдскогф Института за право и финансије, у новембру 2011. године преузела већинско власништво над југословенских брендом процењеним на око 8 милиона евра, 7000 хектара обрадиве земље (око 2500 под заливним системом), три фарме свиња, воћњаком, 580.000 квадратних метара грађевинског земљишта, више од 16.000 квадратних метара машинског парка, силосима и управним зградама.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Карнексу је радило 1.856 запослених, а Миодраг Костић, власник МК Групе рекао је да је “аквизиција добра и за српску привреду и за српске раднике”. Тек годину дана касније, број запослених у фабрици пао је на 1.238, а 2013. године на 1.112 радника.

Према наводима Института за право финансије у анализи “Аквизиција Карнекса од стране МК Групе”, МК Група је преузела Карнекс са “стратешким планом усмереним на повећање производње, раст извоза и пласирање нових производа на тржиште”.

Према финансијским извештајима објављеним на сајту Агенције за привредне регистре ова фирма је 2010. године остварила нето добит од 237,8 милиона динара, док је у 2013. години она износила 619.1 милиона динара. Питања о најновијем таласу отказа у Карнексу остала су без одговора, иако су упућена на е-мејл адресе Карнекса и МК групе, па је без одговора остало и питање “да ли су за готово утростручену добит заслужни и радници који су као технолошки вишак склоњени са терета компаније”.

Иако су с почетка приватизације многи Врбашани отворено навијали да локалне фабрике хране заврше у рукама “наших људи”, горку лекцију о суровом бизнису који не познаје сентименталност локалпатриотизма понајбоље су научили управо на случају свог најуспешнијег суграђанина Миодрага Костића.

Осим што је готово хиљаду Врбашана завршило на тржишту рада, газда Коле је свој ауторитет показао и над државним ораницама, изазивајући револт врбаских паора који су, приликом последњих неколико лицитација државне земље под закуп, отворено оптужили локалне функционере да раде као “Костићеви адвокати”.

На овакве оптужбе понајвише је утицао растући број хектара који се од 2011. године према пречем праву закупа додељивао Карнексу, остављајући паоре са све мање њива за лицитирање.

Највећи скандал изазвао је случај у јуну 2013. године када је група паора из Бачког Доброг Поља пријавила фалсификовану документацију о заливним системима коју је Карнекс поднео како би остварио право пречег закупа. Тек након више инспекцијиских провера, утврђено је да је Карнекс обмануо надлежну комисију да има функционалне заливне системе на 1.000 хектара ораница у Бачком Добром Пољу, те је утврђено да они покривају тек нешто више од 400 хектара.

Иако су паори захтевали да се због грубог преступа Костићева компаније стави у “пасивни полажај” на предстојећој лицитацији”, локална самоуправа није реаговала.

Паори су због чекања на потпис надлежног министарства, а потом и локалне изборе 13. октобра закаснили на зимско орање, а о томе ко у односу органа власти и Карнекса коси, а ко воду носи отворено је проговорио бивши председник општине Милан Станимировић (ДС) рекавши да представници МК Групе “ногом отварају врата општине” и да је спорење око 400 хектара запечаћено претњом генералног директора Карнекса “400 хектара- 400 отказа”.

“Тако је речено. Сачувао сам комплетну преписку са Министарством у вези са неисправним подацима из документације коју је поднео Карнекс. Да ли то што нико није реаговао значи да приватна компанија има сараднике у државним органима или општина Врбас награђује послодавца који је од преузимања Карнекса отпустио готово 800 радника? Очигледно постоји спремност да се систем уруши како би се намирили апетити партија и тајкуна који неодговорно послују у нашој средини“, рекао је Станимировић.

АУТОР: Ранка Иваноска

Телепромптер.рс