Коле у мафијашком колу

До енормног богатства Миодраг Костић Коле је дошао скидајући кожу са леђа својим радницима. У Србији поседује фабрике шећера, десетине хиљада хектара ораница, месну индустрију, банку…До свега овога дошао је, или бесплатно или за мале паре, или узимајући бесповратне кредите, често се користећи преварама. Он, међутим, добро пази да се не сазна како је и финансијски повезан са особом која тражи да се Руси убијају, јер су „геноцидан народ”. Ипак, пошто је СНС-у поклонио 3,5 милиона евра, не мора да се плаши никаквих санкција.

Према подацима угледног магазина Форбс, Миодраг Костић Коле је најбогатији човек у Србији, са капиталом од око 520 милиона евра. Тако нешто се и очекивало од човека који је својевремено на поклон добио три српске шећеране и десетине милиона евра субвенционисаних кредита од републичког Фонда за развој.

Рођен 1959. у породици возача и куварице, пореклом из Никшића, Костић је у приватни посао упловио одмах после студија, када је у родном Врбасу репроматеријалом почео да снабдева фабрику шећера. У политику се укључио као веома млад: био је члан Комунистичке омладине Југославије, затим Савеза комуниста, а 1990. оснива Грађанску странку која је безуспешно учествовала на локалним изборима у Новом Саду. Две године касније га Ђорђе Пашић упознаје са Зораном Ђинђићем који одмах препознаје Костићев потенцијал за пословање испод жита.

Миодраг Костић убрзо после тог разговора постаје директор Демократске странке, а новац зарађује највише шверцом нафте, што је био веома атрактиван посао за време санкција. Како овај бизнис није могао да се одвија мимо власти и мафије, то је јасно са ким је Костић заиста сарађивао док је званично био директор опозиционог ДС-а.

Већ у то време Костић је био више него богат човек, јер је од почетка деведесетих имао кућу у Флориди у којој су рођена два од његова три детета: Александар 1993. и Анђела 1997. године.

Када је ДС после петооктобарског пуча дошао на власт Костић је званично напустио ту странку, али је и даље остао у више него блиским пословним односима са страначком врхушком. После се приближио ДСС-у када је ова партија била на власти у Републици, а затим је почео сарадњу и са СНС-ом.

Захваљујући таквом свом ставу Костић је, између осталог, стекао и следећу имовину: шећеране у Бачу, Врбасу, Пећинцима и Ковачици; хотеле Гранд и Фамилy, апартмане Конаци “Сунчани врхови” и ресторан на Копаонику; око 30.000 хектара ораница у Србији (у Украјини има бар дупло више земље); преко предузећа Марадиц Холидаy Ресорт власник је језера Шелевренац на Фрушкој Гори, површине 65 хектара; поседује око 50 одсто капитала у МК Финтел Wинд фирми за производњу зелене електричне енергије…

Дуго времена је Костић био један од највећих акционара АИК банке, али се крио иза кастоди рачуна. Тек пошто је гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић затражила да се обелодане власници ових анонимних рачуна, испоставило се да је једна од Колетових фирми, фабрика шећера Суноко, после грчких инвеститора највећи појединачни власник акција банке. До пара за куповину ових акција Костић је дошао помоћу Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) која му је у то време одобрила два кредита: један у висини од 80 милиона евра за унапређење пољопривредне производње, а други у висини од 10 милиона евра наменски за Суноко. Уочи преузимања већинског пакета акција АИК Банке Костић од ЕБРД-а добија још 50 милиона евра кредита. Данас Костић преко Сунока поседује нешто више од 50 одсто капитала поменуте нишке банке која постаје темељ његове моћи.

До већинског пакета акција је Костић доспео купујући акције од малих акционара и то преко фирми које се нису званично водиле на њега. Акције су куповане по 700 динара комад, а затим преваром (када Костић као већински акционар на скупштини акционара предложи и усвоји докапитализацију, али се томе успротиви нека од његових фирми, и тако стекне законско право да банка откупи сопствене акције од несагласног акционара) самој банци продаване по 5.000 динара за комад, па затим по ниској цени продаване или некој фирми иза које је био скривен Костић, како би се новом преваром са наводном несагласношћу још једном извукао новац из банке, или директно Костићевом Суноку.

Директор АИК банке је Владимир Чупић, некадашњи директор Хипо-Алпе-Адрија Банке у Србији. Његов стил рада је свима познат: даје шаком и капом кредите и када клијент доспе у дужничко ропство покупи му сву имовину. Тако је својевремено давао кредите предузећу Хотел Балкан у Београду, а када су рате вишеструко превазишле приходе дужник је одлучио да хотел пренесе на банку.

У уговору од 1. августа 2011. стоји да АИК банка на име неизмереног дуга од нешто преко десет милиона евра преузима цео хотел, изузев локала који се у њему налазе и шестог спрата који је био у фази легализације. Укупно је тако 2.884 квадратних метара променило власника.

После тога Управни одбор дозвољава изнајмљивање тог простора по цени од 27.000 евра месечно, али га Чупић изнајмљује бившем власнику за 120.000 евра месечно. После се кирија спушта на 100.000 евра, а када кирајџија није био у стању да плаћа, АИК банка објављује оглас да тражи новог закупца. Овог пута, међутим, нуде се и локали, које банка не поседује. Цео оглас је састављен тако да Костићево предузеће буде изабрано! Проблем је настао када је реаговао власник преосталог простора и када је “краљ шећера” коначно схватио да су га његови директори преварили, па је замало дошло до физичког обрачуна између власника и директора банке.

На овај начин, давањем кредита, па наглим завртањем славине и пуштањем меница како би се блокадом рачуна спречило даље пословање дужника, АИК банка је већ преузела хотел Ексцелзиор у улици Кнеза Милоша у Београду, а питање дана је када ће тако да заврши и хотел Москва на Теразијама. Костић је, очигледно, одлучио да употпуни своје угоститељско царство тако што ће ризик пословања да дели са осталим акционарима АИК банке, док ће профит бити само његов. Чупић има одличног искуства у томе, јер је својевремо на тај начин уништио угоститељско предузеће Три Грозда у Београду и некадашњу Инексову Градску кафану на Тргу Републике.

АИК банку данас води потпуно ново руководство, некадашњи функционери из Ниша који су ову банку уздигли потпуно су маргинализовани, јер послове води Чупићева београдска екипа. Значајан члан ове групе је Весна Перић, бивши судија Трговинског суда у Београду, која је у АИК примљена само зато да би за потребе банке могла да врши притисак на своје некадашње колеге.

При давању кредита Чупић, Костић и њихови људи обавезно за себе узимају око десет одсто провизије. Тако је београдска Беохемија за кредит од 10 милиона евра платила милион евра провизије.

Ономе ко не жели да се “договори” са Костићем, и одрекне се своје имовине, или ко на било који други начин пружа отпор, “краљ шећера” отворено прети речима: “Имам ја посебне методе!”

Костић је свестан да је у овом тренутку недодирљив, јер је СНС-у на његову ургенцију АИК банка недавно дала “кредит” од 3,5 милиона евра.

Тај зајам нити се враћа, нити неко уопште и помишља да тражи паре назад , али зато се заузврат добија безрезервна политичка, полицијска и правосудна заштита за мафијашко деловање. Због тога АИК банка може и без санкција, противно закону, да избегне плаћање обавезног депозита при вођењу судских спорова.

И сам Костић је од државе добијао кредите које није морао да врати. Тако је својевремено од Фонда за развој добио 320 милиона динара (у то време четири милиона евра), паре никада није вратио, а одмах по добијању “зајма” купио је нову јахту.

Царнеx д.о.о. из Врбаса је најпознатија индустрија меса у Србији. Власници овог привредног друштва су: МК Гроуп из Београда (7,83 одсто), Асхморе Царнеx Лимитед са Кајманских острва (40,86 одсто) и Царнеx Холдингс д.о.о. из Врбаса (51,31 одсто).

Царнеx је 2011. године запошљавао 1.761 радника и остварио добитак од 128,8 милиона динара уз промет од преко 5,5 милијарди динара. Две године касније, под управом МК Групе, ово предузеће има чист годишњи приход од 619,15 милиона динара уз промет од 6,27 милијарди динара, али само 1.112 запослених.

Крајем маја ове године, директори Царнеx-а (Јарослав Ступавски, Тања Анђелић и Саша Јањић) отпустили су још 72 радника, и то без испуњења социјалног програма. О својој намери су само реда ради обавестили синдикат и то само у случају два радника – осталих 70 су прећутали. Филијала Националне службе за запошљавање уопште није ни била обавештена. Чак и на званичном сајту Царнеx-а још увек стоји податак како ту ради 2.000 радника?!

На место отпуштених примају се нови радници, али овог пута са уговором на одређено време, тако да немају право на накнаду за превоз и топли оброк, али ни на синдикално удруживање. Модерно робље. Костићу ни ово није довољно, већ буквално тежи томе да потпуно изгладни мештане Врбаса и околине, одакле и сам потиче. Органи локалне самоуправе протежирају Царнеx при додели ораница у закуп.

Тако је јуна 2013. Царнеx поднео фалсификовану документацију да наводњава 1.000 хектара земље, иако је у стварности наводњавао тек 400 хектара, не би ли тако остварио право закупа. Иако је превара откривена, општинска власт у Врбасу, којој је тада на челу био Жељко Видовић из коалиције ЗЕВ (За европски Врбас) окупљене око ДС-а, остала је нема.

Спор око ораница које требају да се узму у закуп Царнеx је окончао претњом општинским властима да ће за сваки изгубљени хектар отпустити једног радника: 100 хектара мање, 100 незапослених више…

Ни нејасноћа око стварних власника Wхеат Цорн Холдинг-а, па самим тим и целе МК Групе, није без разлога. Постоје озбиљне индиције да се својим капиталом овде придружио и Ринат Ахметов чији је син Дамир оженио Костићеву ћерку Дајану.

Контроверзни украјински олигарх, назван и „Краљ челика”, чије се богатство процењује на преко 11 милијарди долара, увек подржава оне који су на власти, исто као и Костић. Док је председник Украјине био Виктор Јанукович, Ахметов је био на његовој страни, и обилато га финансијски подржавао.

Када је у Кијеву на власт дошла хунта на челу са Олександром Турчиновим и Арсенијем Јацењуком, Ахметов је брзо променио страну. Прво је изјавио како је раднике у својим рудницима на истоку Украјине наоружао и наредио им да се супротставе проруским снагама. Затим је 20. маја са седам локомотива умарширао у Мариопољ, снажно упориште проруских бораца за слободу. У том граду је његов гигант Азовштал од кога финансијски зависи преко 40.000 људи. Само мали број њих се окупио на звуке сирена локомотива да чује шта газда има да им каже. Порука је била јасна: „Убијајте устанике, они су криви за геноцид…”.

После овог говора Ахметов је заувек отишаоиз Мариопоља, а пет дана касније устаници су заузели његову палату у Доњецку из које је „храбри” олигарх побегао главом без обзира пре доласка народне војске.

Док је подржавао Јануковича Ахметов је био трн у оку Запада, па зато није желео да се експонира као власник предузећа у Амстердаму које контролише МК Групу, а сада Костићу није у интересу да се сазна како је он и финансијски у сродству са особом која би да зарати са Русијом. Царнеx је велики извозник у Русију, а паре су овој двојици важније од било које идеологије.

А 1.

Купио је све за нула динара

Некадашњи директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић тврдио је крајем прошле године како је Миодраг Костић највише профитирао од накарадног закона о приватизацији донетог у време владавине ДОС-а. Павловић је тада рекао:

“…Миодраг Костић ништа од државе није купио за паре. Све за нулу. На пример, вештак је после бомбардовања зграду ЦК на Новом Београду, данас пословни центар Ушће, прогласио статички нестабилном и за рушење. Међутим, Костић је излицитирао, али није платио ни динар од својих пара. Скинуо је алуминијумске прозоре, лифтове, оплате, плоче и ољуштио целу зграду, утоварио скинуто на камионе, продао и платио прву рату, а после тога препродао објекат. Генексове хотеле је исто излицитирао, и дозволили су му да уђе у управљање хотелима пре него што је платио прву рату. На почетку сезоне је почео да управља хотелом, а на крају сезоне је, из прихода хотела платио прву рату.”!

Милица Грабеж, Таблоид