ИСТРАЖИВАЊА Старог Раса, колевке Србије, већ годинама нема иако га је Унеско још 1979. ставио на листу светске баштине. Свет је тада био опчињен Сопоћанима, Петровом црквом, Ђурђевим ступовима, тврђавом Расом на планинској хриди изнад ушћа Рашке у Ибар која је штитила средњовековни град Трговиште, утврдом Градина-Постење, која је доминирала градом у долини, на месту данашњег Новог Пазара и мотрила на пут који води у долину Дежеве где су се налазили дворови Немањића.
Данас, у години великог јубилеја, девет векова од рођења Стефана Немање, о древним храмовима и манастирима брине Српска православна црква, а ископине су необележене, без заштите, неприступачне, зарасле у коров и затрпане смећем.
Мистериозни мук о Старом Расу влада и на Петровдан, дан храмовне славе цркве Светих апостола Петра и Павла у Новом Пазару, најстарије српске цркве, која је била седиште српских епископа и пре Немање, који је у њој крштен.
– Она је први крунидбени храм Србије где је Немања предао власт сину Стефану, названом Првовенчани, који је у Петровој цркви, „срцу Раса“, овенчан круном – прича новопазарски протојереј ставрофор Томислав Миленковић.
Истраживања Раса, само су делимично обављена.
ЕКСТРЕМИСТИ ПРОТИВ РАСА НИ тамо где су прилазни путеви споменицима Раса добри, ситуацију компликују други проблеми. На пример, иако су Ђурђеви ступови заштићена светска културна баштина, манастирско имање угрожавају нелегални градитељи из Новог Пазара.
– Тражили смо од градских власти да нас заштите, али тек недавно су, захваљујући градоначелнику Махмутовићу, постављене табле које обавештавају да је ово заштићено подручје – каже јеромонах Гаврило.
Да би разумели моћ Раса неопходно је видети га са зидина његових утврђења на планинским висовима, рекла нам је Драгица Премовић Алексић, директорка Музеја Рас у Новом Пазару.
– Тврђаве Раса су величанствене, али како то да покажете посетиоцима кад нема пута до њих – љутито коментарише Драгица Премовић Алексић, док смо се верали козјом стазом према тврђави Градина-
-Постење. После 2000. сва истраживања подручја Старог Раса потпуно престају.
– Археолози су ми причали да им је из врха власти незванично поручено да је „доста србовања“. Пре око две године држава је схватила да мора да направи план и формира тим за управљање и презентацију Старог Раса, јер је то обавеза државе по правилима Унеска. И тај посао је пропао. Представник градске управе Новог Пазара на састанку је рекао да пројекат не може да се зове Стари Рас „јер бошњачки народ то не воли“ – каже Драгица Премовић, која је као археолог прокрстарила више од 1.500 локалитета Старог Раса.
Када смо избили на брег где се уздизала кула мотриља, указао се призор који без иједне речи открива величину Раса, чије су се тврђаве међусобно виделе као на длану.
– Сви утврђени градови и манастири имали су одличну визуелну комуникацију. У даљини се види вршак Рогозне испод кога је монументални и неистражени Јелеч, а десно од њега је зелено брдо са тврђавом Рас изнад Пазаришта. У литици под тврђавом су остаци пећинске цркве и монашких келија у којима је, каже предање, био заточен Стефан Немања. Он је тада обећао Светом Ђорђу, гледајући из пећине купасто брдо на коме су касније изграђени Ђурђеви ступови, да ће му ту подићи храм ако изађе на слободу – показивала нам је Драгица Премовић Алексић, пажљиво корачајући по зидинама тврђаве, јер из травуљине која покрива налазиште прети опасаност од змија и од рупа које су оставили пљачкаши налазишта.
Нису запуштене само тврђаве на планинским врховима, већ и велики средњовековни град Трговиште крај регионалног пута који води из Новог Пазара ка Сопоћанима. Крај друма пуног рупа и са слабом сигнализацијом само пажљив посматрач ће уочити темеље Трговишта, јер нема никакве ознаке да је реч о остацима средњовековног српског града. Међу зидовима некадашњих кућа, трговина и шест цркава сада се као украс налазе само гомиле смећа.
Ипак, тим путем пролази мноштво туриста, пре свега странаца који иду да виде царску лавру Сопоћане.
– Пре неки дан нам је у гостима био Јапанац, који је превалио пут од Токија само да би видео фреске Сопоћана, којима нема премца у свету. Право је Божје чудо да су овде у исто време живописала два генија којима чак и Италијани признају да су овде, у Расу, створили ренесансно сликарство пре ренесансе – испричао нам је игуман Теоктист.
Новости
