* Плате реално мање војсци, полицији, универзитету
* Здравствени радници добили 0,9 одсто реално, наставници три одсто
* Професорима на факултету плате седам одсто мање него 2014, службеницима чак 11 одсто
Након повећања пензија за пет одсто од јануара 2018. године, око две трећине пензионера са примањима мањим од 25.000 динара имаће пензију у реалном износу тек мало већу него пре смањења 2014. године, док ће они са већим пензијама остати доста испод тадашњег нивоа.
Пензионери са пензијама до 25.000 динара имаће 7,9 одсто више него у новембру 2014. године, пошто су им у 2016. пензије повећане за 1,25 одсто, а за 1,5 одсто почетком 2017. и још пет одсто од јануара 2018. године. Конкретно, пензија од 25.000 динара од Нове године износиће 26.975 динара. Међутим, ово не значи да ће у истом проценту бити повећана куповна моћ њихових пензија.
Наиме, у 2015. години потрошачке цене су порасле за 1,9 одсто, у 2016. за 1,2 одсто, а пројекција инфлације за 2017. годину је три одсто. То значи да ће најмање пензије на почетку следеће године бити реално повећане за свега 1,8 одсто у односу на период пре смањења пензија.
До краја следеће године, према пројекцијама НБС, очекује се инфлација од нешто испод три одсто, што значи да ће током 2018. њихова куповна моћ бити умањена за још толико.
Пензионери са већим пензијама који су претрпели смањење 2014. године и поред повећања од пет одсто следеће године ни у номиналном ни у реалном износу неће достићи куповну моћ коју су имали 2014. године.
Наиме, пензије су тада смањиване тако што је износ пензије од 25.000 до 40.000 динара смањен за 22 одсто, а износи преко 40.000 динара су умањени за 25 одсто. Тако ће пензионери који су 2014. примали 40.000 динара након повећања примати 39.600 динара. То је номинално мање за 0,35 одсто, а реално за 6,45 одсто. Пензионери са примањима од 60.000 динара пре смањења, од јануара ће примати пензије од 55.805 динара, што је реално чак 12 одсто мања пензија него у 2014.
Плате запослених у јавном сектору веће од 25.000 динара су 2014. године линеарно смањене за 10 одсто. Након повећања из 2016, 2017. и јануара следеће године неки од њих ће имати плате веће него пре смањења, али када се урачуна и инфлација већина ће бити у минусу.
Једини делови јавног сектора који ће следеће године имати реално веће плате него 2014. године су просвета и здравство у којима ради око 230.000 људи.
Наиме, просечна плата у образовању након најављеног повећања од 10 одсто би требало да износи 47.200 динара, док је пре смањења у 2014. години износила 43.666 динара. Ово је номинални раст од осам одсто, али када се урачуна кумулативна инфлација од 6,1 одсто за ове три године, реални раст ће бити свега 1,9 одсто. Захваљујући повећањима од четири, односно шест одсто у 2016. и 2017. години, као и најављених 10 одсто следеће године, запослени у основним и средњим школама ће имати и највећи раст плата у јавном сектору. Када се све сабере они ће у односу на 2014. годину имати 9,1 одсто веће номиналне плате, мада ће реално то бити раст од три одсто. С друге стране, универзитетски професори нису прошли ни близу тако добро. Они су у претходна два пута добили повећања од два, односно три одсто, а уколико би од јануара добили још пет одсто како се претпоставља, не би ни достигли ниво плата из 2014, а у реалном износу плате би им вределе мање за преко шест одсто.
Запослени у здравству такође очекују повишице од десет одсто следеће године и са њима ће имати за седам одсто веће плате него 2014. у номиналном износу, мада у реалном за мало мање од један одсто.
Војска и полиција су такође у групи оних који ће добити повишицу од десет одсто и заједно са ранијим повишицама имаће за пет одсто веће плате него пре смањења. То ипак неће бити довољно да надокнади раст цена од шест одсто који се десио у међувремену.
Најгоре су прошли запослени у администрацији. Они не само да су заобиђени приликом повишица у претходне две године, већ ће и сада добити повећање од пет одсто. То значи да ће они од Нове године примати плату за 5,5 одсто номинално мању него 2014. године, а реално је то смањење од 11,6 одсто.
Милош Обрадовић, Данас.рс
Ne samo da plate i penzije nisu povećane, već su i poskupele neke dadžbine koje svako domaćinstvo mora da plati kao što je struja (2 poskupljenja), porez na nepokretnosti (nekoliko puta viši iznos), infostan, voda itd. U praksi ispada da su plate i penzije zapravo drastično smanjene. Nismo smeli da dozvolimo lopovima da dodju na vlast. Sad ćemo ih se jako teško osloboditi jer se njima osladilo, a mi smo sve iscrpljeniji. Samo hapšenja i smrtne presude!!!
VUČIĆ NIJE U PRAVU!
SNS koristi čiste pare, prane u veš mašini, a penzioneri da li koriste prljave i nedovoljne pare. Ako su prljave kako ih ΛV nemilosrdno, bahato i nasilnički otima, a laže penzionere kako im je penzija sada najveća no ikada?? Ovakva prepotentnost ΛV na šta liči i čemu vodi. On priča priču za bebe. Kada će prosečna plata biti 450 evra? On je rekao januara 2018., a kako stvari stoje pitanje je dali će biti i 409 evra i šta lupeta. Onaj sa prosečnom platom od 409 € neće moći da kupi ono što je kupio nakon otimanja plate krajem 2014. godine. A šta će reći za penzije koje još uvek krade-otima. Penzioner sa penzijom od 68.620 din u 2014. godini pre Vučićeve poštene otimačine (koja iznosi 15%) preostali deo penzija od otimačine ΛV u 2014. iznosi 58.809 din sa povećanjem penzija od 1,25% u 2016., 1,50% u 2017. i 5% u 2018. godine i na povećanu penziju sledi otimanje 25%, jer je ΛV zadržao svoj naprednjačko-otimački-lopovski zakon, pensioner će primati samo nominalno 62.675 din (a da je ukinuo otimačinu nominalna penzija bi bila 74.046 din). Taj iznos penzije sveden na realni nivo u odnosu na 2014. pre otimanja, ako je porast potrošačke cene 2015. 1,9%, 2016. 1,2% i inflacija u 2017. godinu 3%, to znači da realna penzija, u odnosu na 2014. Je niža za 6,20%, pa će realna penzija u 2018. god biti 58.789 din, što je niža za 120 dinara u odnosu na penzije nakon Vučićeve otimačine decembra 2014. god. Prema tome ΛV može da se ljuti koliko god hoće, da vređa, a da pri tome, laže laže više od magarca. Predlažem mu da angažuje 100 analitičara, da mu urade zasebno analizu, pa on neka iskontroliše čija analiza nije dobra, čija je dobra i neka s dobrom raspolaže. Na taj način biće odobrovoljen ili još će postati depresivac, što ljudski mu ne želim. Da nije u pravu, nije, a trebalo bi da bude umereniji i dostojanstveniji, i oko njega su ljudi, od njih neko je pametniji i intelegentniji od njega ovakvog.