Колика је заиста инфлација у Србији јер је све поскупело 20% и да ли режим крије праве податке

Званична статистика показује да је у августу српска инфлација износила 4,3 посто – новчаници и цене у продавницама показују неку потпуно другачију реалност и раст појединих трошкова за чак 20 до 30 посто.

„Дизел је био 133 динара почетком године сада је то 170. Нисам био скоро седам месеци у земљи. Прошли пут купио сам у пљескавицу у киоску у Булевару Зорана Ђинђића коштала је 220 динара, сада је 280. За неколико мресеци то су озбиљна поскупљења. Kада погледате цену меса у малопродаји она је са 600 и нешто динара стигла на 900 и нешто динара. Цене станова су отишле 30-40 одсто за годину дана. Немогуће да свето није утицало на вредност потрошачког индекса, то је просто немогуће“, примећује економиста Горан Радосављевић у разговору за Нову.

Наш саговорник примећује бројне нелогичности у званичним подацима.

„Kад у званичној статистици погледате цене појединачно, ви видите да су те ствари поскупеле по 20-30 посто. Једино су појефтинили млеко и јаја, али су те цене мање за 1 посто, а све остало што је поскупело, поскупело је за 20 посто. Инфлација нам је званично 4 посто – шта је то појефтинило?“, пита се Радосављевић.

Он подсећа да инфлација треба да мери цене неких стандардизованих врста робе.

„Замислите да данас мерите цену вокмена, некада је то био стандард, сви су га имали, али данас то нико не купује. Нешто са тим индексом којим мерите није уреду. Ако методологија коју користите, показује такве резултате поствља се питање да ли та методологија има смисла. Ако одете у продавницу и видите да је ваша потрошачка корпа скупља 20 посто, а неко вас убеђује да је инфлација 4 посто, нешто ту не ваља. Или вас неко поткрада у продавници, или ти подаци нису у реду“, констатује Радосављевић.

Он подсећа да смо до пре пар година имали двоцифрену инфлацију.

„Да ли је инфлација постала само обрачунска категорија, па је користимо само за макро-економске операције. У том случају она нема додира са инфлацијом“, примећује Радосављевић.

Народна банка Србије пожелела је да у саопштењу детаљније појасни међугодишњу инфлацију која је у августу износила 4,3 одсто и која је, како се хвале, мања од међугодишње инфлације у већини земаља централне и југоисточне Европе, које се налазе у истом режиму монетарне политике.

„Мерена на исти начин и истом методологијом коју примењују све земље Европе, међугодишња инфлација у августу је у Мађарској износила 4,9 одсто, у Румунији 5,3 одсто, док је у Пољској достигла ниво од 5,5 одсто са тенденцијом да достигне и ниво од 6 одсто према оцени појединих аналитичара. Незнатно нижу међугодишњу инфлацију од Србије у августу имала је једино Чешка, где је међугодишња укупна инфлација износила 4,1 одсто. Међутим, за разлику од Чешке, где је базна компонента инфлације у августу износила 4,8 одсто, у Србији је базна инфлација у августу износила 1,8 одсто, што указује на одсуство трајнијих инфлаторних притисака и што потврђује нашу оцену да је актуелна виша инфлација привременог карактера“, навела је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у саопштењу.

Kако се додаје у саопштењу, на питање шта наши грађани имају од тога што је инфлација у Србији нижа него у земљама са сличним режимом монетарне политике, одговор је – њихова примања су очувана у већој мери.

Производи који су највише допринели инфлацији су енергенти и ценама непрерађене хране. Kонкретно, цене деривата нафте су у августу повећане за 17,1 одсто у односу на август претходне године. Просечна цена деривата нафте је у августу ове године износила 163 динара, што је за 17 одсто више у односу на просечну цену деривата нафте која је у августу прошле године износила 139 динара, при чему треба имати у виду да је прошлогодишња цена била под утицајем знатно нижих светских цена нафте које су се током прошле године нашле на рекордно ниским нивоима. Скоро једна четвртина укупне инфлације која је у августу износила 4,3 одсто, последица је управо поменутог раста цена деривата нафте, који у индексу потрошачких цена учествује са 5,8 одсто, при чему треба имати у виду да је практично реч о враћању цена деривата нафте на преткризни ниво, што је било и очекивано са опоравком економске активности“, истакла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Онда додаје да је једна четвртина августовске инфлације последица раста цена непрерађене хране и то пре свега цена поврћа и цена меса.

„Kада је реч о ценама меса, међугодишња стопа раста цена свежег меса, коју званична статистика бележи износи 10,1 одсто, што показује да званична статистика у принципу осликава оно што се дешава у малопродаји и што сви видимо и осећамо. Ипак, свакако треба имати у виду да постоји разлика у расту цена и по врстама производа унутар ове категорије, цене су другачије и у различитим деловима Србије, а треба имати у виду и да је цена меса током целе прошле године била изразито ниска, што је нанело велику штету произвођачима“, објашњава гувернерка.

„Kада је реч о ценама поврћа, оне су у августу у просеку повећане за 19,7 одсто међугодишње, при чему свакако има појединих врста поврћа које су поскупеле и више од тога, али има и оних које су поскупели мање од тога. Kада посматрамо укупну инфлацију која је у августу износила 4,3 одсто, од укупно 662 производа и услуга колико улази у обрачун индекса потрошачких цена, њих око 30 одсто јесте значајније поскупело (изнад 4,5 одсто колико износи горња граница дозвољеног одступања од циља Народне банке Србије), при чему је око осам одсто потрошачке корпе заиста јесте имало двоцифрену стопу раста цена. Међутим, с друге стране, око 30 одсто производа и услуга који улазе у обрачун инфлације бележи раст цена који се налази унутар граница циља Народне банке Србије од 3±1,5%, док је око 40% производа и услуга који чине индекс потрошачких цена или појефтинило, или има раст цена који је мањи од 1,5 одсто“, наводи гувернерка Јоргованка Табаковић.

Економиста Саша Ђоговић нуди своје објашњење за раст инфлације и његове узроке. Прогнозира да ће се инфлација коју је на глобалном нивоу потпалила корона стабилизовати у јесен наредне године.

„Раст цена у свету, па и у Србији подстакнут је растом тражње због покретања економије, због чега су повећане и цене нафте и транспорта. Истовремено расту и цене примарних пољопривредних производа због лоших временских прилика и пада производње, а инфлација ће се смирити на јесен следеће године када се стабилизују тражња и цена нафте“, рекао је Ђоговић, а пренели су медији.

„ВЛАДА СРБИЈЕ И KРИЗНИ ШТАБ ЛОШЕ УПРАВЉАЈУ ЗДРАВСТВЕНОМ СИТУАЦИЈОМ И ДОНОСЕ МЕРЕ KАKО KОМЕ ОДГОВАРА, ШТО НЕПОВОЉНО ДЕЛУЈЕ НА ПОСЛОВАЊЕ У ПРИВРЕДИ“, УПОЗОРИО ЈЕ ЂОГОВИЋ.

Оценио је да држава може једино да, ради смиривања раста цена појединих прехрамбених производа, интервенише и пласира робу на тржиште из робних резерви, чиме би се повећала понуда и зауставио раст цена.

„Могуће је, на пример, изнети јестиво уље из робних резерви и зауставити раст цене тог или неког другог производа“, рекао је Ђоговић.

Нова.рс