БЕОГРАД – Србији је хитно потребан државни консензус због нагло растућих дугова земље, јер јој, у супротном, прети предбанкротна криза, а потом и потпуни финансијски слом, тврди економиста Драгован Милићевић.
Он у својој, најновијој, анализи српског дуга указује да даљи пад Србије у дужничку спиралу у пракси значи да ће се стари дуг враћати новим задужењима – било по основу продаје обавезница, било међународних кредита, али по значајно неповољнијм каматним стопама и осетно увећаном ценом дуга.
„То је први, блажи, сценарио банкротства државе, а други је када држава новим задужењима не може враћати старе дугове, јер динамика задужења не прати динамику отплате, пре свега због изостанка интересовања инвеститора да купују државне вредносне папире услед повећаног ризика и неизвесности”, рекао је Милићевић за Танјуг.
Према његовим мишљењу, ни међународне финансијске инстутиције неће одобравати Србији кредите ако изостане аранжман са ММФ, без обзира на то колико је та опција неповољна и опасна за дугорочно вођење државне економске политике.
Мисија Међународног монетарног фонда, како је речено Танјугу у београдској канцеларији Фонда, сутра долази у Београд са задатком да проанализира финансијску ситуацију у Србији и препоручи оперативном руководству ММФ даље кораке у сарадњи са нашом земљом.
Други део лошег сценарија у текућој српској дужничкој се односи на дуг предузећа и грађана, наводи Милићевић.
„Привреда је изгубила одрживу стопу раста, чиме највећи број предузећа нема капацитет новог задуживања према банкарским класификацијама, а у недостатку сопственог нето обртног фонда предузећа смањују активност, гасе се, отпуштају раднике…”, објашњава саговорник Танјуга.
Активирање колатерала предузећа довешће и банкарски сектор у велике проблеме, јер ће се суочити са недостатком ликвидних средстава за даље пласмане, рекао је Милићевић, напомињући да је привреда само за финансијске расходе у протеклих шест годана банкама дала више од 25 милијарди евра.
Према неким проценама, већ 100.000 људи није у стању да уредно отплаћује своје обавезе према банкама, или то чини са великим тешкоћама и све ређе.
Пад реалних зарада и раст курса евра (безмало сви кредити су индексирани у тој валути), довешће до немогућности измиривања највећег дела обавеза, чак и по основу дозвољених минуса и кредитних картица по текућим рачунима, тврди Милићевић.
Он подсећа да је спољни дуг Србије, према подацима НБС, на крају јуна износио 24,1 милијарду евра. У односу на март тај дуг се повећао за 18 милиона евра, али се мора истаћи и једна веома важна чињеница, а то је да је само по основу дерпесијације динара спољни дуг порастао за 278,2 милиона евра.
Учешће спољнег дуга у процењеном друштвеном производу је већ 79 одсто, што је само само једна проценат ниже од границе задуживања које Светска банка караткерише као зону високе задужености, објаснио је Милићевић.
