Колики је стварни раст зарада у Србији – статистика у служби политичког маркетинга

Државна статистика сваког месеца уредно објављује најновије податке о просечним зарадама у Србији, које су, као по правилу, сваки пут све веће. Врхунац су достигле у децембру прошле године, кад је просечна нето зарада износила 53.456 динара, односно, око 430 евра. То је пријатно изненадило запослене у Србији, који су помислили како би било лепо кад би стварно имали ту суму у новчаницима. Међутим, стварност је сасвим другачија, а у Асоцијацији малих и средњих предузећа и предузетника, кажу да је реч о нереалном износу, недостижном чак и за поједине послодавце. Искривљену слику о зарадама даје посебна методологија, која не укључује све привредне субјекте, нити све запослене, а просек вади из узорка, који је “намерно”, а не случајно изабран, и по свему судећи, није репрезентативан.   

Када је Републички завод за статистику, саопштио да је просечна нето плата у Србији у децембру 2016. године износила 53.456 динара, односно, око 430 евра, многи грађани су, мада помало изненађени, помислили – о кренуло нам. Јесте да је премијер најавио да ће просечне плате у 2017. години бити око 500 евра, али нико није очекивао да се то деси тако брзо. Наиме, у новембру прошле године просечна нето зарада у Србији је била 45.767 динара, што је око 370 евра. Како се привреда полако опоравља од кризе, било је тешко очекивати да ће за само месец дана просечне плате у Србији бити повећане за око 70 евра. Али, није ту проблем само веровање и очекивање, него и чињеница да реалност демантује статистику, оног тренутка кад се погледа у новчаник.

Методологија обухвата само 65 одсто запослених, на намерно изабраном узорку

Према подацима РЗС-а, оквир за избор узорка за месечно истраживање о зарадама чине сва привредна друштва, предузећа, установе, задруге и друге организације и њихове територијално издвојене јединице уписане у Статистички пословни регистар. Истраживање о запосленима и њиховим зарадама спроводи се на намерно изабраном узорку правих лица, како наводи сам РЗС. Узорак обухвата око 8.000 извештајних јединица, што је око 65 одсто од укупног броја запослених у поменутим привредним субјектима, при чему не знамо о којим субјектима се ради. Врло је интересантан опис узорка као намерно изабран. Свако ко је имао статистику током школовања, зна за термин случајног и репрезентативног узорка.  Истраживањем нису обухваћени запослени у Министарству одбране и Министартсву унутрашњих послова, као ни индивидуални пољопривредници. Подаци о зарадама код предузетника преузимају се из евиденције Пореске управе, а обухваћено је око 65 одсто запослених, док се они, који самостално обављају делатност, не укључују. Кад је реч о регистрованој запослености, обухваћени су сви обвезници плаћања социјалних доприноса и осигураници по основу радног односа из Централног регистра пореских обвезника, што значи да је репер обрачун, а не стварно исплаћена зарада.

Искривљена слика због предузетника

Да ту нешто не штима почели су све гласније да говоре економисти и привредници. Реч о “чудној” методологији, која не бележи све плате, па тако, на пример, изоставља читав сегмент предузетника, а оцена се доноси на основу нерепрезентативног узорка. Пошто, како кажу представници пословних удружења, предузетници у 90 одсто случајева исплаћују минималац, а има их око 230 хиљада, њихово укључивање би се одразило на смањење просечне нето плате у Србији.

Према речима члана Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Милана Ковачевића, у обрачун просечне месечне зараде за запослене код предузетника улазе само они, којима је зарада исплаћена до одређеног дана у месецу када се подаци преузимају из Пореске управе. “Дакле, све зараде које нису исплаћене у посматраном обрачунском периоду не улазе у обрачун. Слично је и са зарадама код правних лица. У обрачун не улазе неисплаћене зараде код фирми које касне са исплатама дуже од месец дана и фирми у блокади. Просечна зарада се може обрачунати ако се укупна маса исплаћених зарада у одређеном обрачунском периоду подели са бројем свих формално запослених радника”. Он сматра да када би се статистичком узорку о броју запослених, који улазе у базу обрачуна исплаћених зарада додали и сви они којима није исплаћена зарада за обрачунски период, а за износ плате ставили 0 динара, просечна зарада би била значајно мања, око 32 хиљаде динара.

Да ли споразум доноси реалније податке?

Републички завод за статистику и Пореска управа недавно су потписали споразум о сарадњи, по коме ће, захваљујући електронским пореским пријавама, РЗС добијати податке директно од ПУ уместо од извештајних јединица, односно анкетом. То би требало да допринесе промени методологије, бар је тако најављено, што значи да би у обрачун просечне зараде требало да буду укључени сви подаци.

Недавно је Републички завод за статистику саопштио да је у јануару 2017. године просечна нето зарада у Србији износила 41.508 динара, што је око 335 евра. То значи да је зарада номинално мања за 22,4 одсто, а реално за 23,5 процената у односу на децембар прошле године. Тако је сан о обећаних 500 евра поново постао далек.

Биљана Блануша, Економски онлине