У последње три деценије изгубљено је око 300 хиљада хектара пољопривредног земљишта у Србији.
На некадашњим ораницама сада су саобраћајнице, складишта, индустријске зоне, депоније или дивља насеља, преноси РТС.
Истовремено, према подацима Управе за земљиште Министарства пољопривреде, сваке године остане необрађено од 200 до 350 хиљада хектара ораница. За разлику од Србије, у развијеним европским земљама нема закоровљених њива и пашњака.
На југу и југоистоку земље све је мање обрађених њива, пашњаци су зарасли жбуњем, јер нема стоке на испаши. Повећава се и број напуштених ораница, винограде нема више ко да окопава.
“Што се тиче башта и ораница од неких двадесетак хиљада хектара обрађује се око 60 одсто. Остало земљиште је запостављено”, каже помоћник за пољопривреду председника општине Пирот Горан Поповић.
Ипак, када је државна њива већа, а налази се поред пута, веће су шансе да буде узорана. Много значи када се земљиште налази у комаду, јер се на тај начин штеди и време и новац.
Беспарица и све мање радно способних у селима утичу на квалитет обраде земље.
Секретар Удружења Привредне коморе Србије Милан Простран каже да се земљиште раубује и од закупаца и од власника земљишта који немају довољно капитала да га доведу до нивоа плодности.
“Ми смо на том истом земљишту, само пре двадесет година, остваривали за 50 посто веће приносе”, подсећа Простран.
За разлику од домаћинстава јужно од Саве и Дунава, која обрађују у просеку око четири хектара и тек по неку њиву узету у закуп од комшије, у Војводини се налази највећи део државног земљишта.
“У регионима као што је Срем, цена закупа земље у појединим локалним самоуправама, као у Иригу износи скоро 500 евра по хектару. Иначе просечна цена закупа за целу територију Србије је око 160 евра по хектару”, истиче директор Управе за пољопривредно земљиште Зоран Кнежевић.
Прошле године од закупа 265.000 хектара обрадивог земљишта, општине, Покрајина и Република добиле су 4,8 милијарди динара, а ове године преко пет милијарди.
И поред Закона о коришћењу пољопривредног земљишта, инспектори годинама не пишу казне онима који могу, а не обрађују њиве. У Министарству финансија за сада само размишљају о могућем додатном опорезивању власника закоровљених њива.
