Колико је покајник дугачак?

Од дунђера до посланика

Томислав Николић је по струци грађевински техничар. Након што је давне 1971. године напустио студије на Правном факултету у Крагујевцу, започео је радну каријеру у Грађевинском предузећу Жеграп.
Био је шеф изградње на прузи Београд-Бар, радио у Мајданпеку, Прибоју, Пријепољу, Требињу, Београду и другим местима широм бивше СФРЈ.
У крагујевачкој фирми “22. децембар” био је шеф инвестиција 12 година.
Две године је био и технички директор јавног комуналног предузећа у Крагујевцу. Због запослења у овом погребном предузећу добио је надимак Тома Гробар. Овај надимак, показаће се, верно одсликава природу Николићевог учинка у политици.
Захваљујући куму Војиславу Шешељу, г. Николић је у Српској радикалној странци, на првој скупштини Централне отаџбинске управе 23. јануара 1991. године, изабран за потпредседника странке, а потом, три пута заредом, биран је и за заменика председника странке.
Живот породице Николић почео је да се радикално мења уласком Томислава у политику. Као неимар, Томислав Николић је са женом Драгицом и своја два сина, Радомиром и Браниславом, путовао и становао на градилиштима. Доласком у Београд све се променило.
Када је Слободан Милошевић, након победе 1987. године на чувеној Осмој седници Савеза комуниста Србије, постао Велики Вођа, почео је распад СФРЈ.
Под притиском из иностранства, а нарочито падом комунизма у СССР-у, Милошевић попушта и пристаје на вишестраначје. Његов Савез комуниста Србије прераста у Социјалистичку партију Србије. Почињу да ничу партије: од Српске народне обнове, настале једне јануарске ноћи у Новој Пазови, па преко Српског четничког покрета и даље, рађао се баук новог екстремизма, потребан долазећем вођи да покаже народу како и од њега има горих.
Велики Вођа захтева од своје тајне полиције да она формира опозиционе странке по својој мери и укусу. Праве се пресеци психофизичких својстава кандидата, проучавају њихове биографије, сабира прљав веш, процењује њихов реалан капацитет, њихова моћ и кооперативност са Службом.

Досије који обећава

И Служба ступа на сцену. Први полицајац Србије у то време је Радмило Богдановић. Први оперативац СДБ-а је Јовица Станишић, чак и у време када је њен начелник био Зоран Јанаћковић, Милошевићев партијски друг из Лесковца.
Руководилац центра СДБ-а у Крагујевцу Бане Илић проналази Николићев досије и упућује га у централу на обраду. Безбедњак из Крагујевца препоручује Николића за “велике акције”. Описује га као хладног, фрустрираног, мрачног, спремног на сарадњу и доказивање. Томислав Николић је, описује га Илић, у 13. години остао без мајке и брата, који су трагично изгубили живот. Та тешка породична трагедија оставила је на души дечака Томислава неизбрисив траг. Мрак никада није изашао из његове душе.
Николић је, као неимар, ревносно сарађивао са Службом.
Искусни оперативци из Београда “узимају досије у рад”. Тако Томислав Николић добија изненада сву логистичку подршку, па је одмах препоручен Војиславу Шешељу.
Тако је Србија добила јаку опозициону странку, која то, у ствари, никада и није била. Ова партија ће постати, народски говорећи, један обичан таригуз, а њен задатак је да симулира опозицију, да јавно критикује власт, у суштини не доводећи у питање водећу улогу Великог Вође.

Грешник, повратник, покајник…

Већ 1992. године Томислав Николић улази као посланик у Народну скупштину Србије. Од тада до данас је непрекидно у тој улози! Он је посланик са најдужим стажом у српском парламенту!
Способност да служи одано својим газдама г. Николић је показивао свих ових година. Судија за прекршаје у Гњилану осудио је 1995. године Томислава Николића и Војислава Шешеља на по два месеца затвора, јер су радикали тада били у улози “праве опозиције”.
Једном доушник и сарадник, заувек сарадник…
Своју службу г. Николић је добрано наплатио. Добио је стан од 170 квадрата у елитном насељу на Новом Београду, чија је тржишна вредност преко 510.000 евра. Касније је г. Николић с лакоћом платио порез на “екстрапрофит”.
Два сина, два сокола Томислава Николића, стасавају и отац их шаље у бизнис. Тома постаје близак са фудбалском мафијом – Иваном Ћурковићем, Жарком Зечевићем, Ненадом Бјековићем… Са Ђурићем и Мијатом Савићем (тастом Чеде Јовановића). Постаје и акционар Ветеринарског завода у Земуну, чији су радници недељама штрајковали бунећи се због крађе у приватизацији. Његов политички саборац Александар Вучић често у свом стану прима Владимира-Бебу Поповића, о чему сведоче безбедносне камере у згради и портирска служба која истовремено ради и за полицију.
И мафија се одужује Томи. Његов син Радомир постаје тренер Партизанових “Петлића”, након што се ФК Телеоптик удружио са клубом из Хумске. Томин син је брзо згрнуо велике паре. Црна тројка Партизана му је то наместила. Задатак његовог оца је био да, повремено, у новинама или на телевизији саопшти како радо, једном недељно, попије кафу за Зеком и Ћуретом!
Љутом радикалу, који је годинама жвалавио причом и клетвама да се бране “Свете српске земље”, није засметало што је рођени брат Ивана Ћурковића погинуо 1992. године као припадник хрватског Збора народне гарде (Зенге) и то првог дана након што је напустио свој стан на Вождовцу.
Породица Николић увећава возни парк, купују се скупи аутомобили, гради се кућа у Томином родном селу. Само у градњу куће и њено имање Тома улаже 200.000 евра!
Када је фебруара 2003. године Војислав Шешељ добровољно отишао у Хаг, његов двоструки кум преузима странку. И касу! И све Шешељеве обавештајце, пријатеље, бизнисмене.

Према свецу и тропар

Полако, али сигурно, Николић почиње да се осамостаљује, да ствара своју организовану криминалну групу у странци.
Господин Николић постаје сувласник у Еурополису, заједно са Жарком Зечевићем и Драганом Ђурићем, власником Зекстре, бившим таксистом.
Многи интелектуалци, предузетници, научници, писци, разочарани учинком нових власти, након обарања Милошевића прилазе вођству СРС-а, верујући да ће та партија нешто променити у животу Србије и њиховим животима.
Окружен верним Шешељевим следбеницима, Николић мора да је стално на опрезу. Драган Тодоровић, Зоран Красић, Наташа Јовановић, Гордана Поп Лазић… стално су присутни у раду странке, и Николић мора да опрезно руководи својим превратничким тимом.

Ој синови, моји соколови…

Срећу и спокојство породице Николић довео је у питање Драгичин старији син. Он је пре три године отпутовао у САД. Његов отац је годинама био на црној листи Владе САД. И он и Александар Вучић.
То су постали захваљујући Томином сину. Млађани Николић је показао своју снагу и бахатост код Ујка Сема, и – заглавио је у затвору.
Нема Србија само случај “Ковачевић”. Пре тога је имала случај “Николић”!
Заменик председника СРС-а приступа акцији “повратка сина из туђине”.
Одлази у Амбасаду САД. Блед, одлучан, снисходљив.
Томиславу Николићу, након што им је саопштио своју молбу, поручују да ће “покушати да учине што је у њиховој моћи”. И чине.
Томин син се враћа кући, а службеници амбасаде ћуте о овом догађају као заливени. И директор БИА Раде Булатовић ћути. Такав је задатак добио.
Прве знаке да је грешник Николић постао покајник Николић неки од његових пријатеља уочавају већ првих дана прошле (2008) године.
Један од Томиних пријатеља води оперативца једне наше службе код Томе Николића, који му показује снимке и записе да Александар Вучић прима велике паре од функционера Демократске странке! (И Николић и Вучић били су у исто време на апанажи Александра Никитовића, шефа Коштуничног кабинета, прим. аут.).
Тог кобног јануарског дана оперативац тајне службе изашао је слуђен из Николићевог кабинета. Наиме, Николић му је казао да му ништа не верује, јер он безрезервно верује Александру Вучићу.
Николић одмах окреће телефон шефа тајне службе и оперативац је био – смакнут! Господин Николић је знао шта Вучић ради, али је постигао двоструку корист: показао је своју лојалност Јочићу и Булатовићу, а обезбедио доказе за Вучића, када му затребају!
Месец дана касније, Томислав Николић као противкандидат Борису Тадићу, 3. фебруара прошле године, још у 21 сат признаје да је Борис Тадић победио у другом кругу председничких избора. Упућени тврде да је Тома за признавање победе добио невероватних осам милиона евра! На тај начин је додатно стекао и наклоност одређених кругова у америчкој администрацији, јер је “господин Николић показао захвалност због помоћи која му је пружена у вези са његовим сином”.
Неколико пријатеља обавештавају г. Николића, након његовог пораза на председничким изборима, да располажу информацијама да је око 30 чланова његове странке отпутовало у САД на обуку, са циљем да разбију странку. Сведоци овог догађаја тврде да их је Тома уверавао да то није тачно, али је одмах је прекинуо сваки контакт са њима.
Улогу покајника Николић је увелико прихватио још почетком 2008. године. Премијер Коштуница позива Николића и Ивицу Дачића, обавештавајући их да ће поднети оставку због несносног понашања странке Г17 Плус. Предлаже Николићу и Дачићу да њихове три странке формирају нову владу Србије. На Дачићево и Коштуничино изненађење, Николић одбија понуду, обавештавајући их да хоће да разбије СРС и да оснује своју партију! И, наравно, следе општински, градски, покрајински и републички избори. Александар Вучић је кандидат за градоначелника Београда.
То су последњи избори на којима ће Томислав Николић и Александар Вучић учествовати као кандидати Српске радикалне странке.
Томислав Николић је 5. септембра прошле године поднео оставку на дужност заменика председника Српске радикалне странке због, како је образложио, размимоилажења која су у странци настала поводом усвајања Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом.
У Скупштини Србије је заједно са још двадесет радикалских посланика формирао посланички клуб “Напред Србијо”, а 12. септембра искључен је из Српске радикалне странке.
Званично је 21. октобра прошле године основао Српску напредну странку, на чијој је оснивачкој скупштини изабран за председника.
По раније постигнутом договору са председником Србије и Ивицом Дачићем, 20 посланика Српске радикалне странке, међу којима је био и Томислав Николић, задржали су посланичке мандате, јер су пристали на пуну кооперативност са ДС-ом. Наравно, уз велику апанажу.
Седиште Српске напредне странке је у Чика Љубиној улици број 8, у пословном простору који је Николићу изнајмио бизнисмен Ђорђије Ницовић, који је покуповао десетине предузећа у Србији, без пребијене паре, и тако опљачкао неколико хиљада радника!
Господин Ницовић је пословни простор (такође отет!), окречен, опремљен и озвучен, уступио г. Николићу очекујући захвалност странке. Али, коме Николић захваљује, томе одмах спадају гаће.
Велики задатак има Томислав Николић. Мора да врати услугу америчкој влади. А то ће Србију коштати њене будућности.
Човек који је 15 година позивао Србе да се боре за своје свете територије и на њиховој несрећи згртао милионе евра, данас исте те људе позива да уђу у НАТО, у Европску унију…
Пут од грешника, преко покајника до угледника, у случају Томислава Николића необично је кратак.
Таблоид ће у наредним бројевима описати детаљније злодела овог оданог Службиног сарадника из Крагујевац.

Господин Николић је данас радо виђен гост у Амбасади САД у Београду. Заједно са Александром Вучићем путовао је у Брисел и Лондон, да “учини све за Србију”?
Да ли господин Николић мисли да су Срби толике ништарије да не могу да се питају: како је могуће да он и Вучић, толико омрзнути од влада тих држава, описивани као убице, криминалци и бандити, годинама држани на црној листи којим им се забрањује улазак у ЕУ и САД, преко ноћи постану њихови миљеници? Која је цена те милости?

Портрет без рама

Уз сагласност г. Николића, његов заменик Александар Вучић недавно је боравио у Стејт департменту, у Вашингтону. О каквој посети и задатку је реч, објаснио је министар одбране Драган Шунтановац. На седници Народне скупштине, која је расправљала о војном законодавству, Томислав Николић је, да би замајавао гладне грађане, оптужио Шунтановца да доводи НАТО у Србију. Министар је затражио реплику и замолио Николића да му објасни шта је све АлександарВучић у име његове странке нудио Влади САД.
Николић је погледао у Шунтановца, а погледу је лебдела претња – “Тужићу те амбасади у Београду”.
Колико је г. Николић дрзак сведочи и његова посета једној источноевропској земљи, у којој је домаћинима хтео да прода “своју приврженост пријатељској земљи и братском народу”. Домаћини су, наравно, знали сваки детаљ из живота ове људске ништарије, каквим га је описао профајлер, човек задужен за посматрање гостију и прављење њихових психофизичких портрета.

Калиф уместо Калифа

Својој љубавници из Крагујевца, која је директор једне банке, а чијег сина Николић помаже у продаји беле технике и ПВЦ столарије, вођа СНС-а је саопштио да је у Вашингтону одлучено да замени Бориса Тадића.
“Ја нисам осветољубив човек, али мораће да ми плате”, саопштио је Тома својој љубавници пре два месеца, обећавајући јој највише место у Народној банци Србије!

Цинизам из болничког кревета