У СРБИЈИ “дубина џепа” пресудно утиче на одлуку о куповини одређеног производа. Просечан Швајцарац најрадије једе “милка” чоколаду, Немац “баварску” кобасицу, а Француз пије вино из Бордоа… За избор тих производа свакако је пресудан квалитет, али има нешто и у националном бренду и такозваном економском патриотизму. У Србији је, међутим, због ниског животног стандарда цена главни оријентир за већину купаца.
Како истичу стручњаци, квалитет српских производа, бар када је реч о прехрамбеним, није споран, али лојалност купаца на дуже стазе у условима беспарице може да се обезбеди једино снижавањем цена. Та приврженост производу остаће, кажу и када се животни стандард поправи.
– Прво, не треба заборавити да многи домаћи брендови више нису домаћи – каже за “Новости” Оливера Ћирковић, ПР менаџер “Универекспорта”. – Куповина домаћих производа најмање се “примила” у Србији, али за тако нешто постоји више објашњења, а нека од њих бих препустила социолозима и психолозима. Из нашег угла, постоје и даље јаки домаћи брендови, који су, како волимо да кажемо, “непревазиђени” у продаји, али ти брендови су управо настали у временима када се куповало домаће.
Ћирковићева додаје да се не могу потрошачи кривити за неактивну подршку куповине домаћих производа, јер данас куповну моћ диктира “дубина џепа”. Како тврди, стратегија која подразумева изградњу свести о важности подршке домаћој привреди се гради дугорочно и није тема у којој трговци треба да будемо предавачи, али сигурно би требало да буду значајна подршка.
Драгован Милићевић, економиста, сматра да је у тржишној економији заснованој на увозничком лобију, где су уозници робе широке потрошње главни “играчи” у привреди и где политика курса свесно или намерно иде њима у прилог, излишно расправљати о економском патриотизму.
– Срби нису патриоте при куповини робе и то нису дефинитно никада ни били – тврди Милићевић. – Раније је било помодарство купити туђе, данас је пресудна цена пре свега, а о квалитету мало ко размишља. Људи се рецимо код производа са дугом традицијом ипак одлучују за оно што им је блиско, тако да је мала вероватноћа да ће неко узети пре “баделов” него наш “рубинов” коњак. Већина купаца радије бира “горки лист”, него неке друге “пелинковце” на тржишту. Чоколада је парадигма тог тренда. Агресвини маркетинг страних кондитора у односу на домаће, утиче да је “милка” много већи и вреднији бренд од домаћих чоколада, иако је квалитет “Пионирове” чоколаде по мени неспоран.
ВИШЕ МИТ, НЕГО СТВАРНОСТ
ЕКОНОМСКИ патриотизам је више мит, него стварност без обзира на то о којој се земљи ради – сматра Горан Ковачевић, директор “Гомекса”. – У Србији постоји мањи део потрошача код којих постоји свест да је преферирање домаће економије пре свега рационални чин, а тек онда патриотски. Већина потрошача не купује производе за које сматрају да су најбољи, већ оне за које имају довољно новца. Апеловање на економски патриотизам унапред је изгубљена битка, али да би промовисање одређеног дела српске привреде, која производи робу и услуге које су на вишем нивоу од увозних имало већи и дугорочнији ефекат. Немци су своју привреду претворили у бренд, па њихове произвођаче некритички доживљавамо као креаторе безбедних и квалитетних производа. Тако нешто Србија би могла да има у сфери прехрамбених производа.
Д. Маринковић, Новости
