Колико нас је опљачкао Вучићев режим?

Из Србије се и даље сваке године износи између две и две и по милијарде евра нелегално зарађених пара, али се зато сваке године у просеку цео један републички буџет потроши на такозвану „ненаменску потрошњу“ свих нивоа власти и јавног сектора. Истовремено се узимају нови и скупи кредити и то једино да би се властодршцима омогућила даља крађа. Према проценама светских стручњака, Србија је већ ушла у банкрот, јер је ниво јавног дуга премашио 90 одсто бруто домаћег производа. У говнима смо до гуше, народски речено. Устанимо и отерајмо Александра Вучића и његов злочиначки режим.

Покушајмо да замислимо неког човека који целу своју плату троши да би частио друштво по кафанама, а затим узима скупе банкарске кредите како би отплатио рачуне за комуналије, док му је породица код куће гладна. Да ли би неко таквог човека сматрао нормалним?

Управо тако се понаша актуелна републичка власт на челу са председником Владе Александром Вучићем, министром финансија Душаном Вујовићем и гувернерком Народне банке Србије Јоргованком Табаковић.

Изборна кампања је тек почела, а из Владе најављују како ће буџетски суфицит на крају ове године износити 11,5 милијарди динара, односно нешто мање од 100 милиона евра. Оно што власт прећуткује јесте чињеница да би тај суфицит могао да буде остварен једино ако се Србија, као што је планирано и овогодишњим буџетом предвиђено, додатно задужи за још око пет милијарди евра.

Наиме, фискални приходи ни приближно нису толики да могу да покрију све планиране буџетске расходе, тако да држава преживљава само захваљујући узимању нових кредита.

Међутим, када се погледа структура расхода постаје јасно да се кредити искључиво узимају да би се намирили финансијски апетити самих властодржаца, тако да је очигледно како би сваке године буџет исказивао благи суфицит уз истовремено повећање пензија, плата и социјалних давања и то без икаквог новог задуживања, само када би се зауставила пљачка која креће са државног врха и прожима све структуре власти.

Као добра вест могао би да се сматра извештај међународне организације „Глобал Финанциал Интегритy“ да је изношење илегално зарађених пара из Србије од 2007. у константном паду када би то осликавало смањење пљачкашких апетита властодржаца. На жалост, до овога је дошло искључиво услед велике финансијске и економске кризе која је погодила цео свет, па тако и нашу земљу. Једноставно, све је мање пара које власт може да украде и изнесе на тајне рачуне у иностранству.

Упркос општем сиромаштву и даље се сваке године из Србије износи између 2,5 и три милијарде долара илегално зарађених пара, тврди „Глобал Финанциал Интегритy“. Та сума, у зависности од актуелног курса, одговара своти од између две и 2,5 милијарде евра.

Када је актуелна владајућа коалиција напредњака и социјалиста у лето 2012. преузела власт јавни дуг Србије је износио око 15 милијарди евра. По званичном извештају Управе за јавни дуг Министарства финансија од 31. децембра 2016. укупна дуговања свих нивоа власти у Србији досегла су већ 25.189.346.737 евра, а и то је само врх леденог брега. Србија се по овом, непрецизном и непотпуном извештају, задуживала темпом од просечно додатних две и по милијарде евра годишње, што је скоро исто колико износи свота која је просечно годишње изношена из земље и уплаћивана на скривене рачуне у иностранству.

Државна ревизорска институција је орган власти, али је упркос томе, у време док је још могла колико толико да ради по закону, утврдила да је у периоду од само седам година, тачније од 2008. до краја 2014. ненаменски из буџета на свим нивоима, рачунајући и јавна и државна предузећа, потрошено 59 милијарди евра, односно у просеку нешто мање од девет милијарди евра годишње, што одговара скоро једном просечном годишњем буџету на нивоу Републике. „Ненаменско трошење“ је само еуфемизам за крађу државних пара.

Када би се само преполовила такозвана „ненаменска потрошња“ коју је открио ДРИ, Србија у овој години не би морала да се задужи ни цента, а остварила би буџетски суфицит од 100 милиона евра.

Овој, такозваној „ненаменској потрошњи“ треба додати и нешто преко 20 милијарди евра колико је у периоду од 2009. до краја 2016. дато за наводне субвенције на нова радна места исто тако наводним страним „инвеститорима“. За ове паре, у истом периоду би требало да је отворено преко два милиона нових радних места, односно Србија би као најразвијеније земље Европе почела да увози радну снагу. То се, очигледно, није догодило.

Највећи део пара покрадених кроз такозвано „ненаменско трошење“ остаје у земљи и реинвестира се као наводна приватна инвестиција страних улагача. Очигледно је да је и највећи део пара за „субвенције“ радних места отишао истим онима који су већ једном покрали републички буџет. Дупла крађа, дакле: једном се украде кроз „ненаменско трошење“, а затим се тај новац делимично врати да би се из буџета извукле још и субвенције за отварање измишљених нових радних места.

Најзахвалнији за улогу „страних инвеститора“ показали су се, као својевремено у серији „Срећни људи“, особе умотане у беле чаршафе са великим наочарама за сунце, односно – Арапи. Скоро све, а многи упућени тврде апсолутно све њихове наводне „инвестиције“ нису ништа друго до реинвестирање пара које су државни функционери украли из буџета. Све те паре су у ствари наше паре, које су нам отете.

Ни неки нафтом богати емират не би могао финансијски да издржи овакву безочну крађу без узимања страних кредита. Званично је Србија дошла до нивоа задужености од 73,5 одсто свог бруто домаћег производа на крају 2016. године. Угледни британски лист „Тхе Ецономист“ је, међутим, утврдио како је укупан јавни дуг Србије на крају 2015. године (за последњу годину још нема објављених резултата) износио 93,2 одсто БДП-а, односно да је наша земља већ тада била на самом рубу банкрота.

За разлику од нашег Завода за статистику, „Тхе Ецономист“ је у обзир узео не само кредитну задуженост, већ и неплаћене, а доспеле рачуне не само органа власти, већ и привредних субјеката у власништву државе. Тако, на пример, сва јавна и државна предузећа само за утрошену електричну енергију у овом тренутку дугују 200 милиона евра, а што домаћа статистика не уврштава у јавни дуг.

Напредњаци напредни у крађи

Последњи детаљни квартални извештај о стању и структури јавног дуга Управа за јавни дуг Министарства финансија објавила је 30. септембра 2016. године. Од тада се објављују само општи месечни извештаји о укупном јавном дугу Републике и органа локалне самоуправе. Стање дуга државе на дан 31. јануара 2017. године износи 24.869.416.695 евра, од чега јавни дуг централног нивоа власти Републике Србије износи 24.504.023.870 евра и негарантовани дуг јединица локалне власти 365.392.825 евра.

Игор Милановић, Таблоид

фото: Танјуг