Тржиште горива у Србији доживело је велике промене које су направиле велики удар на новчаник свих грађана који аутомобил користе као превозно средство. Сведоци смо раста цена производа у продавницама услед скупљег транспорта тих производа до самих места продаје. То је још један од разлога зашто је ионако “танак” новчаник просечне cрпске породице на додатном удару.
Цене горива од почетка године порасле су за око 10 динара по литру, што је раст за приближно 6% у односу на цене деривата које су биле актуелне на пумпама током претходне године. Јако мало недостаје да цене горива на пумпама достигну рекордно високу цену.
Како многи економски стручњаци кажу, разлог за овакав скок цена лежи у скоку цене барела нафте на берзи услед промена курса долара, сукоба у Сирији и америчких санкција Ирану. Наиме, Иран је извозник нафте која има најнижу цену и на тај начин присиљава цело тржиште да спушта своје цене. Сада када су под санкцијама и немају могућност слободног извоза сирове нафте, цене на тржишту могу слободно да расту.
Србија је земља на чијем се тржишту налази 80% нафте из увоза, што је један фактор који утиче на овакав скок цена. Наиме, цену горива на пумпама не контролише држава па тржиште слободно формира малопродајне и велепродајне цене.
Такође, промењена акцизна политика додатно утиче на ове цене. Акциза по литру бензина је повећана за 2,64 динара док је на литру дизела повећана за 3,07 динара. Истраживање је показало да порези и новац који држава добија по литри бензина износе више од 50% укупне цене горива по литру. Зато нас и не чуди овај скок цене горива.
Цена горива у државама чланицама Европске Уније
АМСС редовно објављује извештај који показује цене горива у свим земљама Европе. Ако детаљније погледамо тај извештај, уочићемо да цене горива у Србији се врте око просека који постоји у већини Европских држава.
Оно што свакако боде очи на овој листи је цена дизела у Немачкој и Аустрији која је за више од 10 центи нижа у односу на цену дизела у нашој земљи. Две европске државе са далеко вишим стандардом и платежном моћи својих држављана, имају цену која је нижа од оне коју скоро па сиромашан српски возач мора да плати за литар дизела.
Са друге стране, Французи и Британци за литру горива морају да плате за око 10 центи више од српског возача. Највишу цену како би напунили свој резервоар у Европској Унији дефинитивно плаћају Холанђани и Норвежани који у великој мери искачу из просека цена.
Све ово показује да и велике и моћне европске државе нису поштеђене од раста цена деривата, али платежне моћи су свакако нешто у чему се не можемо поредити са њима, па их зато и не можемо жалити.
Цене горива у остатку света
Према извештају који се може наћи на сајту GlobalPetrolPrices.com можемо видети да просечма цена по литру дизела износи 0,96 еура, док просечна цена бензина износи 1,01 еура по литру. Овај просек не говори довољно о ценама које се могу наћи на светском тржишту, јер велики број, како сиромашних, тако и држава произвожача нафте, имају јако ниске цене које износе и по мање од 0,5 еура по литру горива. Једини изузетак представљају Сједињене Америчке Државе које су развијена држава, али имају ниске цене свих врста горива.
Оно што можемо уочити читајући овај извештај је да остатак света има и по 50% ниже цене од оних који се могу наћи у eвропским земљама. Србија се налази на 17. месту земаља са најскупљим дизелом у свету, што је јако поражавајући податак за државу у којој просечна плата обичног радника не достиже ни 300 еура.
Све ово води ка размишљању докле ће ове цене расти и шта је потребно како би се овај раст зауставио. Уколико се овакав тренд настави, огроман број возача у Србији ће морати у великој мери да смањи своју вожњу аутомобила јер поред ових трошкова не остаје довољно новца за одржавање аутомобила који су углавном већ довољно стари и похабани. Као пример, пежо делови као и многи други делови за аутомобиле су доживели мало смањење цена на тржишту како би испратили овај раст.
Драган Антић
ВасељенскаТВ
