25.02.2012. – Интерграција нових земаља у ЕУ спроводи се на ропској основи
Русија нема ништа против ступања Србије у ЕУ и тога да она стекне нове пријатеље, али она мора да реши коју цену је спремна да плати за евроинтеграцију, изјавио је ових дана амбасадор РФ у Београду Александар Конузин.
Ради се о томе што је један од услова за ступање Србије у ЕУ укидање споразума о слободној трговини са Русијом, захваљујући којем је извоз српске робе у нашу земљу 2011. скочио за 50% у поређењу са претходним годинама.
То да ће Београд још једном морати да бира јасно је већ одавно: амбасадор ЕУ у Београду Венсан Дежер неколико пута је говорио о томе да пред ступање Србија треба да ревидира све своје трговинске споразуме и да их доведе у склад са правилима Брисела.
Осокољен предстојећим добијањем статуса кандидата за ступање у ЕУ, Београд је изгледа већ све решио. Председник Комитета за евроинтеграције у парламенту Србије Ласло Варга ових дана је изјаво да ће споразум о трговини морати да буде стављен ван снаге.
Са тим ставом ни из далека се не слажу сви српски политичари. Београду предстоји да изгуби статус једине земље ван граница ЗНД која има сличан споразум са РФ, а заузврат да добије партнера који делује искључиво у својим интересима. Мишљење функционера Српске радикалне странке, економисте Дејана Мировића:
[audio:http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/02/Mirovic.mp3|titles=Mirovic]
Са тим мишљењем слаже се и угледни руски економиста, директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин:
Чланство Србије у ЕУ ништа неће дати тој држави. Јасно је на примеру балтичких земаља. Балитка је имала врло јаку пољопривреду, сада је она нема, зато што ЕУ нису потребни конкуренти. И у целини интерграција нових земаља у ЕУ спроводи се на ропској основи, и у целини не доноси срећу. Ако поредимо разлику унутрашњег бруто производа по глави становника у земљама Источне Европе са, рецимо, Француском 1985. године, без обзира на интензивну евроинтеграцију ова разлика се у целини није смањила.
По мишљењу Михаила Дељагина, теоријски Србија може да ради на тржишту Русије и то би била за њу добра специјализација, али при томе, наравно, мораће да конкурише са домаћим и белоруским произвођачима.
Искуство недавно завршеног међународног сајма хране Продекспо у Москви показао је: српски бизнисмени добро су проучили особености руског тржишта и што је важно, теже да делују заједно, како би дали руским потрошачима заиста озбиљне понуде. Само Москва за неколико месеци може да поједе више него што наша земља произведе за годину. Зашто не користимо ту могућност — питају српски интернет-корисници. Одговор од власти у Београду за сада се не чује. Исто као и на питање да ли је спремна Србија, укинувши споразум са Москвом, да губи око милијарду долара годишње од извоза на једно од највећих тржишта света.
