Колико сте пара узели да отпишете 5 милиона € дуга Београду бандо лоповска?

* Дирекција за градско грађевинско земљиште није одговорила по ком основу је прво књижила дуг од преко 566 милиона динара, а по ком га је онда смањила на 22 милиона

* Из Дирекције нашем листу нису доставили спорне уговоре са Пивејом и Со-ло инвестом

* Драган Ђилас, који је као градоначелник раскинуо уговор са овим фирмама, без коментара док дирекција не достави предметне уговоре јавности на увид

Фирмама Пивеј инвест (Пееwаy) и Со-ло инвест, које су у 2013. на име закупа градског грађевинског земљишта на 99 година дуговале граду Београду 566,4 милиона динара, дуг је умањен на укупно 22,7 милиона динара, колико Град тренутно још потражује од ова два правна лица.

То су рекли у среду за Данас у Дирекцији за грађевинско земљиште.

Потраживање је, како кажу, “кориговано” зато што је 2013. тадашњи градоначелник Драган Ђилас донео одлуку о раскиду уговора о закупу па се на крају од Пивеј и Со-ло инвеста потраживао само новац за период током кога су били закупци земљишта, а што износи око 11 милиона динара по предузећу, као и да су против ова два предузећа у току судски поступци за наплату тих дугова.

На додатна питања Данаса када је тачно дуг смањен, односно да ли је уговор о закупу предвиђао да се у случају раскида уговора потражује новац за 99 година или само новац за период до раскида уговора одговор нисмо добили. Нисмо добили одговор ни на питање због чега Дирекција није блокирала рачуне Пивеја и Со-ло инвеста који ни после неколико година нису платили чак ни редуковани дуг граду, а од Дирекције смо јуче безуспешно тражили и да нам достави на увид уговоре о закупу са ова два предузећа, решење градоначелника којим се уговор раскида, као и одлуку којом су потраживања са 566,4 милиона смањена на само 22,7 милиона динара.

Током јучерашњег дана Данас је упутио питања и Ђиласу, по чијем решењу је раскинут уговор са предузећима Пивеј и Со-ло инвест, о разлозима за промену тужбеног захтева са 566 милиона динара на 22 милиона. Бивши градоначелник је одговорио да не може да коментарише цео случај без увида у документа.

– Молим вас да ми пошаљете документацију којом Дирекција располаже и из које бих могао да се упознам са уговором као и тужбеним захтевима. Када то добијем, и упознам се са чињеницама, могу да дам коментар – написао је Драган Ђилас.

Претходно је Савет за борбу против корупције у свом извештају приметио да се дуг Пивеја и Со-ло инвеста из 2013. године од 566,4 милиона динара не појављују међу потраживањима Дирекције из 2015. године. Управо ово је покренуло питање како су потраживања од више милиона евра могла да испаре. У Дирекцији су Данасу у среду такође казали да су подаци о измењеним дуговима Пивеја и Со-ло инвеста били познати Савету за борбу против корупције док на другој страни у Савету остају при ономе што је написано у извештају почетком септембра.

– Савет од Дирекције није добио податке о раскиду уговора са поменутим фирмама и стоји иза сваке наведене речи у Извештају – истичу у овом телу.

А у том извештају Савет пише: “Дирекција је књижила потраживање 2013. године од два инвеститора Пивеј инвест у износу од 287,4 милиона динара и инвеститора Со-ло инвест у износу од 279 милиона динара, што чини 566,4 милиона динара, а није пружила податак како тај дуг на крају 2015. године за те инвеститоре не постоји.”

Реагујући на изјаву Горана Весића, који је јуче коментарисао поменути извештај, Савет је саопштио да је “нетачна изјава господина Весића да је Савет у свом Извештају навео да су фирме Пивеј инвест и Со-ло инвест имале дуговања 2013. године. Савет у свом Извештају није навео да су “нестала” потраживања из 2013. године, већ наводи салда дуговања из 2014. и 2015. године добијених од Дирекције, не улазећи у актуелну политичку сцену”.

Пивеј покренуо парницу против Дирекције
Правни заступник Пивеја Раде Терзић каже за Данас да он не зна да је Дирекција за градско земљиште покренула судски поступак против његовог клијента због дуга, али зато истиче да су и Пивеј и Со-ло инвест покренули парнични поступак против Дирекције за грађевинско земљиште.

– Пивеј никада није ни фактички могао да користи земљиште које је закупио да би градио, те није ни плаћао закупнину. Та парцела ни данас није никоме додељена и очито да са њом постоји неки проблем. Шта је град урадио је омогући њено коришћење? Град није испунио свој део уговорне обавезе са Пивејом – каже Терзић, додајући да је исти случај са Со-ло инвестом. Из Дирекције за грађевинско земљиште јуче нисмо добили одговор на питање како коментаришу Терзићеву тврдњу, и да ли им је познато да је Пивеј тужио град.

Горан Весић демантује Дирекцију за грађевинско земљиште

Градски менаџер Горан Весић казао је јуче да Савет за борбу против корупције није добио тачне извештаје од Дирекције за грађевинско земљиште, односно да приходи града од закупа градског грађевинског земљишта нису смањени. Међутим, Савет се у свом извештају, у делу у коме наводи да се приходи од закупа градског грађевинског земљишта смањују, не води подацима Дирекције већ подацима из одлука о завршним рачунима града Београда у периоду између 2011-2015. Ти подаци показују да је 2015. град имао шест пута мање приходе него 2011. (412 милиона динара према 2,7 милијарди).

Горан Весић дотакао се и чињенице да се пословни простори у центру града издају по нерационално ниским ценама (рецимо неколико хиљада динара за локал на Косанчићевом венцу), рекавши да невладине организације и политичке странке имају право да плаћају 20 одсто од пуне цене, те да су оцене Савета паушалне и нетачне. Међутим, податке о ценама издатог простора Савет је дао на основу информација које је доставио Секретаријат за имовинско-правне послове – па тако по тим подацима локал у Булевару деспота Стефана од 100 квадрата кошта око 30 евра. Чак и када би ова закупнина била 20 одсто од пуне цене, то би значило да поменути локал у пуној цени кошта око 150 евра, што је и даље нерационално ниска закупнина за ту локацију и квадратуру.

Градски менаџер такође је јуче навео да Савет “није властан” да расправља о приходима града. Одговарајући у саопштењу на ову тврдњу Савет истиче да је “тачно је да Савет није овлашћено тело да контролише било чије приходе, међутим овлашћен је да се бори против системске корупције”.

“Савет за борбу против корупције обавештава јавност да је у свом Извештају анализом расположиве документације указао на неправилности у располагању непокретностима Града Београда, које за последицу имају изузетно мале приходе које по том основу остварује Град.”

Пише: М.Раденковић, Данас.рс