Просечно потраживање власника корисника кредита индексираних у швајцарском франку према банкама у Хрватској износиће, према првим проценама, око 50 одсто исплаћене главнице с каматама. Оно што је после одлуке Врховног суда Хрватске потврђено јесте да су банке радиле незаконито, да је валутна клаузула ништава и да су повређена колективна права корисника ових кредита. Сасвим довољно разлога да дужници пресавију табак и у приватним тужбама затраже од банака оно што су годинама неправично плаћали.
И у Хрватској, која има 120.000 оваквих кредита, али и у Србији, где их је тек 18.000, дужници постављају иста питања – да ли су и они преплатили свој кредит и да ли ће у случају да су потписали уговор о конверзији или свој кредит раније конвертовали у евро имати право да туже банке. Из Удружења за заштиту корисника ових кредита су једногласни – свако ко је подигао овакав кредит од 2008. године сигурно га је преплатио, а износ у појединачним случајевима зависи од висине кредита, камате, рока на који је кредит узет, да ли је уговор раскинут или не, као и од активираних средстава обезбеђења у време уговарања…
У Удружењу ЦХФ Србија за „Политику” су направили рачуницу једног кредита у „швајцарцима” који илуструје у суштини на који начин су и у којој мери ови кредити преплаћени.
– Корисник који је 2008. године узео кредит од 5,7 милиона динара, на рок од 30 година и с каматом од четири одсто годишње, до 2019. платио је банци 6,5 милиона динара. Без индексације кредита, дужник би у овом случају дуговао око 9,8 милиона динара – наводе у овом удружењу.
Стање дуга по овом кредиту ове године је у динарима (пре конверзије) само на име главнице износило 8,5 милиона динара, а после конверзије у евро 5,2 милиона динара. Дакле, без индексације кредита валутом швајцарског франка, корисник кредита би 2019. године дуговао банци, на име главнице и камате, укупно четири милиона, а након конверзије дугује само на име главнице износ од преко пет милиона, објашњавају надлежни.
Уговором о конверзији којим је банка дужнику отписала 38 одсто главног дуга, умањене су будуће рате и доведене практично на ниво као да је корисник од почетка имао кредит у еврима, али прекомерно плаћање које је трајало од 2013. године, а нарочито после 2015. није у целости обештетило корисника кредита јер су банке инсистирале да се Закон о конверзији односи само на будуће време, али не и на период пре тога, када је највећа штета по кориснике и направљена.
На питање колико процењују да би банке у Србији у једном тренутку требало да врате корисницима у Србији, у Удружењу ЦХФ кажу да немају такву рачуницу, нити се они као удружење баве тим питањем.
– Нико не жели да се изјашњава о томе, што је и логично, јер су кредити и различитих износа и времена отплате, камата. Додатан проблем изазвало је то што су банке једнострано повећавале камате што је пореметило и главнице, па је практично немогуће говорити о неком износу, чак и оквирном – кажу за „Политику” у овом удружењу.
Интересантније је, додају, питање колико ће банке приходовати по основу Закона о конверзији јер је то сигурно у суми веће него што ће корисницима кредита по свим основама платити. Оне нису имале ниједан динар ликвидног одлива, већ само рачуноводствена смањења пласмана (који свакако нису били реални), а с друге стране, добијају 15 одсто вредности укупно конвертованих кредита, и то путем емитовања државних обвезница.
– Дакле, банке нису имале никакав трошак, већ само расход, али зато би било поштено да кажу и колико прихода ће имати због донетог закона, с обзиром на то да су се конверзијом од преко 90 одсто спорних кредита ослободиле великог броја проблематичних пласмана, а тиме и резервација за те кредите који су сада поново постали редовни у отплати. Та ослобођена средства расположива су банкама за нове пласмане – кажу у овом удружењу. Они објашњавају да не треба заборавити ни чињеницу да се банкама због конверзије озбиљно смањио ризик ненаплативости ових кредита, који је извесно био у узлазној путањи због апресијације вредности швајцарског франка у односу на евро. Од маја 2019. године, када је донет закон, за само три месеца швајцарски франак је апресирао преко 3,5 одсто, што је озбиљан раст.
Друго питање које је већ сада актуелно јесте колико новца ће банке вратити Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита – НКОСК – имајући у виду да сва плаћања која је НКОСК извршио нису призната кориснику кредита за умањење дуга, већ ће их он у будућности платити.
– Један исти дуг тако ће бити плаћен два пута – једном корпорација, други пут корисник. Због свега наведеног, нико ту неће много ни изгубити ни добити, већ се само извршити одређене расподеле, а посебно треба имати у виду да је удео кредита индексираних у швајцарским францима већ 2019. године био мањи од пет одсто укупних пласмана, те нема говора о било каквим значајним утицајима ових кредита на банкарски сектор – закључују у удружењу.
Јелица Антељ, Политика.рс
